Slovenski jezici

[Jasna]

Nešto razmišljam o svetskim jezicima i o tome kako su uopšte
postali svetski. Odgovor je, kolonizacijom.
Engleski jezik je svuda pod tim imenom. Niko nema pravo da
ga nazove drugačije. Slovenski jezici su se razdelili, pa se i
dalje dele, kako god se državice odvajale. Pa onda jedan jezik
svako svojim imenom nazove.

Kada bi se svi slovenski jezici objedinili, kakvo bi to bogatstvo
jezika bilo. Umesto da se svađamo oko toga koja je čija reč,
mogli bi da imamo najbogatiji jezik na svetu.
Da li ste nekada razmišljali o tome?

 

[Jasna]

Niko ništa? Neobično

Kada sam gledala Evroviziju, voditelji su svakom studiju govorili ’’dobro veče’’
na svom i na njihovom jeziku. Toliko se puta čulo baš dobro veče, da sam
shvatila šta znači ’’govori srpski da te ceo svet razume’’. Ne znam koji bi narod
smislio tako nešto, da to nikakvog smisla nije imalo. A nas su učili da je to
potpuno besmisleno. I sad, nije bitno da li se kaže srpski, slovenski ili bilo
kojim imenom da nazovemo taj jezik, ako se razumemo, onda jeste jedan.
Izdelio se na dijalekte sasvim prirodno, a onda us postavljene granice, pa su
dijalekti dobijali svoja imena kao jezici i razvijali se u svom pravcu. Ne bih to
nikada ni razumela, da se pred mojim očima nije desilo ovo sa bosanskim i
crnogorskim jezikom.

 

[Jasna]

Što je to uopšte bitno?

Bitno je iz više razloga. Zbog bogatstva jezika. Zbog toga što ako zamislimo da
je to svejedan jezik bio, da je drevan i da se govorio na velikom prostoru, onda
možemo da postavimo pitanje, da li je sanskrt uticao na naš jezik ili je naš jezik
uticao na sanskrt. S punim pravom možemo takvo pitanje da postavimo.

Jednom sam čula, mislim od Branislave Božinović, da se strarost jezika prepoznaje
po čistoći glasova. Te da su mladi oni jezici u kojima se govori kao što mala deca
govore ili odrasli ljudi sa govornom manom.

 

[Mrkalj]

Nešto razmišljam o svetskim jezicima i o tome kako su uopšte
postali svetski. Odgovor je, kolonizacijom.
Engleski jezik je svuda pod tim imenom. Niko nema pravo da
ga nazove drugačije. Slovenski jezici su se razdelili, pa se i
dalje dele, kako god se državice odvajale. Pa onda jedan jezik
svako svojim imenom nazove.

Kada bi se svi slovenski jezici objedinili, kakvo bi to bogatstvo
jezika bilo. Umesto da se svađamo oko toga koja je čija reč,
mogli bi da imamo najbogatiji jezik na svetu.
Da li ste nekada razmišljali o tome?

Na Zapadu je nauka u službi politike, odnosno geopolitike. Kad pogledamo npr. fiziku, mašinstvo, geologiju - čovek se ne može odvojiti od utilitarističkog momenta kao glavnog motiva u razvoju ovih nauka. Zašto o ovome pričam? Zato što, kada dođe do društveno-humanističkih nauka kod nas, npr. lingvistike i istorije, naši su naučni kadrovi naučeni da misle kako je nauka sama sebi svrha i da nikako ne treba da ima utilitarističke komponente. A s druge strane, na Zapadu vidimo da su društveno-humanističke nauke, pa i biološke, tokom proteklog veka bile u službi formiranja ideologija i time, u službi određenih geopolitičkih strategija. Radi se o narodima koji su i tokom cele svoje istorije imali ekspanzionističke težnje, prventsveno Britincima i Nemcima.

Elite rečenih germanskih naroda znaju da je društvena elita svakog naroda najbitniji segment nekog drušva te je zato njihov prvi strateški cilj u njihovoj večitoj težnji ka ekspanzionizmu i dominaciji. (Da ovde ne ulazim u etiologiju potrebe da se osvaja i dominira, koja je duboko psihološka i proističe upravo iz sopstvenih unutrašnjih defekata.) Oprati mozak generacijama intelektualaca koji su u nacionalnim naukama predstavlja 90% dobijenog rata protiv te nacije. Oni zbog toga već više od 100 godina kontrolišu naše društvene i humanističke nauke tako što tamo imaju svoje ljude koji drže predavanja i pišu udžbenike po njihovim uputstvima, a svako ko poželi da stekne naučno zvanje, da postane doktor ili dođe na njihova mesta na fakultetima tako što će postati asistent, docent, profesor mora da piše radove po uputstvima njihovih (u odsustvu stvorene terminologije - germanskih, soroševskih, bečko-berlinskih) pulena.

Tokom svog bavljenja ovom problematikom, stekao sam utisak da je kompletna istoriografija i komparativna lingvistika izvrnuta naopako i postavljena glavačke, a naši kadrovi preko one stare opaske da kada Srbin želi da bude tolerantan, on pređe na suprotnu stranu, održavaju naopake postavke u životu. Oni propovedaju ubeđenje da nauka služi sama sebi i da to, što je neki podatak neugodniji po nas, znači da su na dobrom tj. zaista naučnom putu.

 

[Mrkalj]

Niko ništa? Neobično

Kada sam gledala Evroviziju, voditelji su svakom studiju govorili ’’dobro veče’’
na svom i na njihovom jeziku. Toliko se puta čulo baš dobro veče, da sam
shvatila šta znači ’’govori srpski da te ceo svet razume’’. Ne znam koji bi narod
smislio tako nešto, da to nikakvog smisla nije imalo. A nas su učili da je to
potpuno besmisleno. I sad, nije bitno da li se kaže srpski, slovenski ili bilo
kojim imenom da nazovemo taj jezik, ako se razumemo, onda jeste jedan.
Izdelio se na dijalekte sasvim prirodno, a onda us postavljene granice, pa su
dijalekti dobijali svoja imena kao jezici i razvijali se u svom pravcu. Ne bih to
nikada ni razumela, da se pred mojim očima nije desilo ovo sa bosanskim i
crnogorskim jezikom.

Evo, da ja iskoristim svoj post od pre koji dan i da u svoj kontekst navedem ovu tvoju temu

Sloveni su do 12.-13. veka bili isti narod. Isti jezik, običaji, kultura, sve. Toliko isti da se ni dijalekti ne javljaju pre tog perioda.

Ovo je komon miskonsepšn za period do Ćirila i Metodija; međutim danas zvanična lingvistika razliku DIJALEKTE PRASLOVENSKOG, a to znači da pre ćirilometodske standardizacije itekako postoje dijalekti.

To verovanje je posledica germanske škole koja je u svojoj slovenofobiji pokušala Slovene da svede na tačkastu prapostojbinu u što je moguće zabačenijoj i većoj vukojebini. I onda, ako je stvorena istoriografija po kojoj Sloveni potiču iz Pripjatske močvare, a jeste stvorena, onda se nameće zaključak da Sloveni tada govore jednim te istim dijalektom.

Istina je da je 9-tovekovni standard (starocrkvenoslovenski), a koji je baziran na panonskom dijalektu sa prostora Srema i ostatka panonske Velikomoravske, nakon uvođenja doveo do zbližavanja slovenksih jezika, jer je nametao svoj vokabular i gramatiku kao lingua franca svim Slovenima koji su ga priihvatili. Danas, po sličnom ključu imamo međusobno bliže katoličkoslovenske jezike s jedne i međusobno bliže pravoslavnoslovenske jezike s druge strane.

 

[Jasna]

Slažem se da su dijalekti postojali i pre, zbog načina života kojim se tada živelo.
U vreme dok nije bilo tv-a i obaveznog školovanja i u susednim selima je bilo
nekih malih razlika u govoru, a kamo li u onima koja su stotinama kilometara
daleko.

 

[Mrkalj]

Slažem se da su dijalekti postojali i pre, zbog načina života kojim se tada živelo.
U vreme dok nije bilo tv-a i obaveznog školovanja i u susednim selima je bilo
nekih malih razlika u govoru, a kamo li u onima koja su stotinama kilometara
daleko.

Staroslovenski standard najbliži je današnjem slovačkom i slavonskom kajkavskom jeziku. To je i navelo oce slavistike da zaključe kako je za staroslovenski jezički standard uzet dijalekat panonskih Slovena (n.b. tada još nisu u Panoniju bili došli Ugri, potomnji Mađari). Tada su svi smatrali da je taj, praslovenski dijalekat koji je uzet za staroslovenski standard (OCS, Old Church Slavonic, starocrkvenoslovenski) ustvari srpski jezik, pa su ga tako i nazivali. Daću, kasnije, i neke izvore koji to potvrđuju.

Međutim, nakon pada osmanske imperije, nemački geopolitički program Drang nach Osten dolazi u prvi plan i potrebno je razbiti "ono" što bi moglo da preuzme novu ulogu carstva (Vizantijskog, Dušanovog ili Osmanskog), a taj kapacitet i pretnju videli su jedino u srpskom narodu i obnovi srpskog kraljevstva carstva.

I tada započinje program:

- stvaranje Rumunske nacije i pravljenja rumunskog jezika - (uspelo, na presto doveden nemački dinast)
- obnova starogrčke nacije (Grci tada većinom žive po Anadoliji) - (uspelo, na presto doveden nemački dinast)
- stvaranje albanske nacije i albanskog jezika (uspelo, na presto doveden nemački dinast)
- stvaranje bošnjačke nacije - umalo uspelo - Bosna priključena 1878. odnosno, 1908.; konačno uspelo 1992.
- stvaranje crnogorske nacije...

 

[Mrkalj]

Na krilima tog programa je i promena uvrežene Dobrovski-Kopitar-Šafarik paradigme "staroslovenski je srpski" od strane Jagića i njena provobitna promena u "staroslovenski je starobugarski" jer Bugari prvobitno nisu bili viđeni kao slovenski pijemont, kao seme oko kojeg se moglo obnoviti slovensko carstvo na Balkanu. Za taj posao regrutovali su Vatroslava Jagića koji je, na prilično naivan način, srušio vladajuću paradigmu "staroslovenski je srpski" što nije bilo potrebe mnogo braniti i dokumentovati jer svi su bečki naučnici iz ligvističkih oblasti od viših državnih struktura Austrije (to su oni od kojih im plata zavisi) bili instruirani da se to konsenzusom prihvati kao naučna istina. Sledi Jagićev "argument" za promenu paradigme otaca slavistike...

Jagić kaže: staroslovenski ima grupe št i žd, a te grupe imaju Bugari. Dakle, staroslovenski je bugarski.

 

[Mrkalj]

U trećoj fazi razbijanja osnovne Dobrovski-Kopitar-Šafarik paradigme "staroslovenski je srpski" igralo je ulogu uviđanje da Jagićeva sekundarna paradigma "staroslovenski je bugarski" nosi rizik da bi Bugari na bazi te ideje mogli oko sebe okupiti Južne Slovene i obnoviti Bugarsko Carstvo. U toj se fazi se pribeglo narednom naivnom argumentu: Ćirilo i Metodije, solunska braća, uzeli su slovenski dijalekat iz okoline Soluna jer su sami bili sa tim dijalektom upoznati. Vladajuća paradigma postaje "staroslovenski jezik je dijalekat makedonskih Slovena". Osnovni (dakle, geopolitički) razlog za skretanje paradigme u tom pravcu bio je taj što se za tzv. "makedonske Slovene" nije vezivala nikakva državotvorna tradicija. Bugari, međutim, i dan-danas zastupaju stav Jagića, da je staroslovenski jezik - starobugarski.

 

[Mrkalj]

Toliko se puta čulo baš dobro veče, da sam shvatila šta znači ’’govori srpski da te ceo svet razume’’. Ne znam koji bi narod smislio tako nešto, da to nikakvog smisla nije imalo. A nas su učili da je to potpuno besmisleno.

Učili su vas da je to "potpuno besmisleno" jer su njima bečko-berlinski agenti u liku univerzitetskih prfoesora rekli da je to "potpuno besmisleno."

Mislim da ta izreka tj. misao potiče iz srednjeg veka kada je srpski jezik (jer staroslovenski se tada upravo tako nazivao) bio zvanični jezik Dubrovnika, Istambula (pored arapskog, persijskog i grčkog), Cetinja i ostalih srpskih i današnjih rumunskih zemalja (Karavlaške i Jugbogdanske (Moldavske).

Sledi primer kako današnji Rumuni (tada još Vlasi) u bogosluženju koriste srpski jezik:

Relationi Vniversali Di Giovanni Botero Benese ; Da lui corrette, & Ampliate in più luoghi​ Giovanni Botero Benedetto Mammarelli, 1592

Prvi tom prvog izdanja iz 1592:

Giovanni Botero, 1592:
Nel culto diuino vsano la lingua Seruiana, che è quasi Toscana tra gli Schiauoni.
U bogosluženju koriste srpski jezik koji je poput toskanskog među Slovenima.

To znači da je srpski jezik tada bio ono što danas nazivaju superiornim jezikom.

 

[Mrkalj]

Ovaj izvor iz 16. veka (Giovanni Botero, 1592) možemo Pseudo-Dalimilovom hronikom pomeriti još nekoliko vekova u prošlost. Pesudo-Dalimil u Češkoj hronici smatra da su i Česi (i Hrvati) srpskog porekla. @Сребрена je o tome nedavno pisala.

 

[Сребрена]

Ovaj izvor iz 16. veka (Giovanni Botero, 1592) možemo Pseudo-Dalimilovom hronikom pomeriti još nekoliko vekova u prošlost. Pesudo-Dalimil u Češkoj hronici smatra da su i Česi (i Hrvati) srpskog porekla. @Сребрена je o tome nedavno pisala.

Да, на пдф Историја сам помињала скоро.

 

[Сребрена]

Kada sam gledala Evroviziju, voditelji su svakom studiju govorili ’’dobro veče’’
na svom i na njihovom jeziku. Toliko se puta čulo baš dobro veče, da sam
shvatila šta znači ’’govori srpski da te ceo svet razume’’.

Ја сам скоро одгледала једну сезону пољске крими серије. И , мало, мало..па се чује "довидзеђа", са дз. Много ми је било симпатично ..

 

[Сребрена]

Да, на пдф Историја сам помињала скоро.

..да се надовежем... Простор на коме се говори српски језик, по Далимиловој хроници, протеже се од Месопотамије до Рима, огромно пространство. Дакако да у данашњем смислу треба схватити српски језик на толиком пространству као заједничко име за све словенске језике. Питам се повремено (а можда је већ неко направио такву мапу?) колико је данашње пространство на којима се говоре словенски језици , да ли је 7/8 Европе или 8/10, не умем да израчунам.