Dusa slovenska
U zenice sam upijala
dobrote plam
istine sjaj
snagom patnje
moje dane opijala
slutila kraj.
U skute
zelenih dolama
prigrlila
sva svanuca
i bespuca.
Cerga
moja je kuca.
U dusu svila
i nisam krila
osmeh dalekih stepa
samo u njima
ja sam drugacija
lepa.
U praskozorja umotala
pozudu
zapocela igru suludu
i stala
omadjijana
grehom,
grlenim smehom.
U pehare sudbine
dosipam istinu
umesto vina.
Opijam se recju
to moja je
sudbina.
U srce sebi bodez
bez milosti
zabadam.
Umesto da letim
padam.
Umesto da zivim
stradam.
U misao sam
potpuno sebicno
kao da je
obicno
upisala bozansko ime
da se dicim
time.
U noc sam moju
sve tisine skupila
molitvu sapucem
ne bih li se
iskupila.
U greh sam svoj
oprost upisala
slovima zlata
slovima sjaja.
Nisam postojala
i nisam disala
u trenu rodjenja
ni casu moga
kraja.
Slovenska
U zenice sam upijala
dobrote plam
istine sjaj
snagom patnje
moje dane opijala
slutila kraj.
U skute
zelenih dolama
prigrlila
sva svanuca
i bespuca.
Cerga
moja je kuca.
U dusu svila
i nisam krila
osmeh dalekih stepa
samo u njima
ja sam drugacija
lepa.
U praskozorja umotala
pozudu
zapocela igru suludu
i stala
omadjijana
grehom,
grlenim smehom.
U pehare sudbine
dosipam istinu
umesto vina.
Opijam se recju
to moja je
sudbina.
U srce sebi bodez
bez milosti
zabadam.
Umesto da letim
padam.
Umesto da zivim
stradam.
U misao sam
potpuno sebicno
kao da je
obicno
upisala bozansko ime
da se dicim
time.
U noc sam moju
sve tisine skupila
molitvu sapucem
ne bih li se
iskupila.
U greh sam svoj
oprost upisala
slovima zlata
slovima sjaja.
Nisam postojala
i nisam disala
u trenu rodjenja
ni casu moga
kraja.
Slovenska
