Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 89.365
Словенци вуку „Први мај” у стечај
Судбину пословног слома словеначке „Муре” поделиће, по свему судећи, ни криви ни дужни и пиротски текстилци
Некадашња словеначка чувена модна кућа „Мура” све је ближа стечају. Та вест, међутим, за нас не би ништа значила да с том фирмом у економско-финансијски слом не иде и пиротски „Први мај”. Другим речима, наша индустрија одеће из Србије хтела то или не улази у стечајну масу „Муре”.
То ће, по свему судећи, бити још један тужни епилог наше изнуђене и исхитрене приватизације.
Енглеско-словеначка „АХА група”, у чијем саставу је пословала и „Мура”, купила је у септембру 2012. године за 2,1 милион евра три производне хале „Првог маја”. Нове газде су преузеле обавезу да у наредне три године инвестирају око 11 милиона евра и запосле 1.328 радника. И то радника који су радили у „Првом мају”. Држава им је за узврат одобрила субвенције од 6,6 милиона евра, односно 5.000 евра по раднику. Држава је, истина, узела гаранцију од купца у истом односу, 6,6 милиона евра, с роком важења до краја 2016. Много је, наравно, после свега, питања о тој приватизацији. Прво, свакако, да ли је могуће доћи до тих пара назад.
Много је, међутим, важније да ли држава Србија, која је до гуше у све ово уплетена, може нешто да учини не би ли заштитила свој и интерес тих радника „Првог маја”, који, судећи по телевизијским изјавама, појма немају шта им се дешава „на нивоу групе”? Које кораке држава може да предузме? Да поништи приватизацију и „Први мај” по други пут врати под своје скуте? Или да све пусти да иде како иде, можда ће се из будућег стечаја појавити неко ко ће знати да раднике „Првог маја” и запосли?
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да држава, ако не раскине уговор о приватизацији, једино може да стане у ред са осталим повериоцима и да чека. Од словеначког закона о стечају зависи у ком наплатном реду ће се наћи и у ком проценту ће намири депоновану гаранцију. Опште је познато да су, када предузеће оде у стечај, потраживања обично већа од имовине, тако да је питање у ком износу ће и да ли ће уопште моћи држава да се наплати.
– Много је већа штета што та фабрика, која пуно значи за пиротски крај, неће више радити и радници ће бити препуштени сами себи, јер са стечајем сви губе посао – каже Савић.
Он сматра да је пропуст при приватизацији и додели субвенција сигурно направљен, јер су људи у Министарству привреде и финансија, као и у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (Сиепа), морали да знају коме продају имовину „Првог маја” и коме додељују субвенције.
– Словенија је уређена земља, која функционише према правилима Европске уније. „Мура” је као и све остале фирме листирана на берзи, где су могли добити све тачне информације о купцу. Министарство и Сиепа су тим путем могли боље да се информишу, али неким људима је одговарало да се ради како се радило. И „Први мај” није усамљен случај. Тако се радило и са „Јумком” из Врања и многим другим предузећима – наводи Савић.
У Сиепи кажу да никаквих пропуста при додели субвенција није било. Међутим из електронске преписке између тадашњег Министарства економије и регионалног развоја и Сиепе, која је вођена у јануару 2012. године (а у јавност процурила прошле јесени) види се какав је однос „Мура” имала према овом послу.
На њену пријаву за доделу субвенција за нова радна места постојале су примедбе, од тога колико ће радника задржати до тога колико ће инвестирати. Основна замерка је била то што су „подаци о инвеститору (’Мура’ и партнери) штури и што се нису видели биланси пословања”.
„Чланство у АХА групи (иза које би наводно требало да стоји Хуго Бос) спомиње се често без назнака о коме се заправо ради и о њиховим референцама у текстилном сектору. У самој пријави не стоји ни у једном тренутку име партнера који подржавају пројекат, а на које се позивају, док се у једној реченици помиње да шију за ’Хуго Бос’ и још неколико брендова. Евидентно је да немају интерес да у Пироту шију за сопствени бренд, већ да наставе са дорадним пословима”, пише у електронској комуникацији између СИЕПЕ и Министарства економије и регионалног развоја.
Уговор о продаји је ипак закључен уз субвенције.
Од Александра Љубића, бившег државног секретара тог министарства и члана Сиепине комисије за доделу субвенција покушали смо да сазнамо на основу којих критеријума је „Мура” добила 5.000 евра по новом радном месту и да ли су проверавани њени биланси. Затекли смо га на годишњем одмору и није био у прилици да говори, а у Сиепи су нам одговорили: „Ово питање сматрамо крајње тенденциозним и злонамерним, те на њега нећемо одговарати”.
Занимљиво је да се „Мура” за субвенције пријавила у јануару 2012. Према подацима Агенције за приватизацију лицитација за продају имовине „Првог маја” објављена је тек 20. јула исте године. Почетна цена је била 4,1 милиона евра. Није било заинтересованих купаца. „Мура” се одазвала тек на други јавни позив 17. августа и као једини понуђач купила део имовине по почетној цени од 2,1 милиона евра.
Пре ове приватизације у тој конфекцији радило је 1.500 радника. Након продаје дела имовине енглеско-словеначком инвеститору, од укупног броја запослених 840 је остало у старој фирми, која је наставила да постоји, јер су погони Трикотаже и малопродајни објекти остали непродати. Та фирма је у реструктурирању. Око 550 радника прешло је у новоформирану компанију „АХА Мура Први мај”.
Текстилна фабрика у Пироту први пут је приватизована 2006. када ју је за 1,75 милиона евра купио домаћи бизнисмен Ђорђије Ницовић. Агенција за приватизацију је 2010. раскинула уговор о продаји, јер купац није уложио 2,8 милиона евра у уговореном року.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Slovenci-vuku-Prvi-maj-u-stecaj.sr.html
Slovenačka Mura je 2012. god. kupila proizvodne hale Prvog maja iz Pirota. Od SIEPA je tada dobila subvenciju po radnom mestu u ukupnom iznosu od 6,6 miliona evra (5.000 evra po radniku). Danas Mura najavljuje povlačenje, a za Prvi maj (verovatno) stečaj. Sada se sličan deal predviđa za pribojski FAP -- preduzeće se ne privatizuje, već samo pogoni. Koliko para treba da bacimo da bismo shvatili da je ovakva ekonomska politika pogrešna?
Судбину пословног слома словеначке „Муре” поделиће, по свему судећи, ни криви ни дужни и пиротски текстилци
Некадашња словеначка чувена модна кућа „Мура” све је ближа стечају. Та вест, међутим, за нас не би ништа значила да с том фирмом у економско-финансијски слом не иде и пиротски „Први мај”. Другим речима, наша индустрија одеће из Србије хтела то или не улази у стечајну масу „Муре”.
То ће, по свему судећи, бити још један тужни епилог наше изнуђене и исхитрене приватизације.
Енглеско-словеначка „АХА група”, у чијем саставу је пословала и „Мура”, купила је у септембру 2012. године за 2,1 милион евра три производне хале „Првог маја”. Нове газде су преузеле обавезу да у наредне три године инвестирају око 11 милиона евра и запосле 1.328 радника. И то радника који су радили у „Првом мају”. Држава им је за узврат одобрила субвенције од 6,6 милиона евра, односно 5.000 евра по раднику. Држава је, истина, узела гаранцију од купца у истом односу, 6,6 милиона евра, с роком важења до краја 2016. Много је, наравно, после свега, питања о тој приватизацији. Прво, свакако, да ли је могуће доћи до тих пара назад.
Много је, међутим, важније да ли држава Србија, која је до гуше у све ово уплетена, може нешто да учини не би ли заштитила свој и интерес тих радника „Првог маја”, који, судећи по телевизијским изјавама, појма немају шта им се дешава „на нивоу групе”? Које кораке држава може да предузме? Да поништи приватизацију и „Први мај” по други пут врати под своје скуте? Или да све пусти да иде како иде, можда ће се из будућег стечаја појавити неко ко ће знати да раднике „Првог маја” и запосли?
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да држава, ако не раскине уговор о приватизацији, једино може да стане у ред са осталим повериоцима и да чека. Од словеначког закона о стечају зависи у ком наплатном реду ће се наћи и у ком проценту ће намири депоновану гаранцију. Опште је познато да су, када предузеће оде у стечај, потраживања обично већа од имовине, тако да је питање у ком износу ће и да ли ће уопште моћи држава да се наплати.
– Много је већа штета што та фабрика, која пуно значи за пиротски крај, неће више радити и радници ће бити препуштени сами себи, јер са стечајем сви губе посао – каже Савић.
Он сматра да је пропуст при приватизацији и додели субвенција сигурно направљен, јер су људи у Министарству привреде и финансија, као и у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (Сиепа), морали да знају коме продају имовину „Првог маја” и коме додељују субвенције.
– Словенија је уређена земља, која функционише према правилима Европске уније. „Мура” је као и све остале фирме листирана на берзи, где су могли добити све тачне информације о купцу. Министарство и Сиепа су тим путем могли боље да се информишу, али неким људима је одговарало да се ради како се радило. И „Први мај” није усамљен случај. Тако се радило и са „Јумком” из Врања и многим другим предузећима – наводи Савић.
У Сиепи кажу да никаквих пропуста при додели субвенција није било. Међутим из електронске преписке између тадашњег Министарства економије и регионалног развоја и Сиепе, која је вођена у јануару 2012. године (а у јавност процурила прошле јесени) види се какав је однос „Мура” имала према овом послу.
На њену пријаву за доделу субвенција за нова радна места постојале су примедбе, од тога колико ће радника задржати до тога колико ће инвестирати. Основна замерка је била то што су „подаци о инвеститору (’Мура’ и партнери) штури и што се нису видели биланси пословања”.
„Чланство у АХА групи (иза које би наводно требало да стоји Хуго Бос) спомиње се често без назнака о коме се заправо ради и о њиховим референцама у текстилном сектору. У самој пријави не стоји ни у једном тренутку име партнера који подржавају пројекат, а на које се позивају, док се у једној реченици помиње да шију за ’Хуго Бос’ и још неколико брендова. Евидентно је да немају интерес да у Пироту шију за сопствени бренд, већ да наставе са дорадним пословима”, пише у електронској комуникацији између СИЕПЕ и Министарства економије и регионалног развоја.
Уговор о продаји је ипак закључен уз субвенције.
Од Александра Љубића, бившег државног секретара тог министарства и члана Сиепине комисије за доделу субвенција покушали смо да сазнамо на основу којих критеријума је „Мура” добила 5.000 евра по новом радном месту и да ли су проверавани њени биланси. Затекли смо га на годишњем одмору и није био у прилици да говори, а у Сиепи су нам одговорили: „Ово питање сматрамо крајње тенденциозним и злонамерним, те на њега нећемо одговарати”.
Занимљиво је да се „Мура” за субвенције пријавила у јануару 2012. Према подацима Агенције за приватизацију лицитација за продају имовине „Првог маја” објављена је тек 20. јула исте године. Почетна цена је била 4,1 милиона евра. Није било заинтересованих купаца. „Мура” се одазвала тек на други јавни позив 17. августа и као једини понуђач купила део имовине по почетној цени од 2,1 милиона евра.
Пре ове приватизације у тој конфекцији радило је 1.500 радника. Након продаје дела имовине енглеско-словеначком инвеститору, од укупног броја запослених 840 је остало у старој фирми, која је наставила да постоји, јер су погони Трикотаже и малопродајни објекти остали непродати. Та фирма је у реструктурирању. Око 550 радника прешло је у новоформирану компанију „АХА Мура Први мај”.
Текстилна фабрика у Пироту први пут је приватизована 2006. када ју је за 1,75 милиона евра купио домаћи бизнисмен Ђорђије Ницовић. Агенција за приватизацију је 2010. раскинула уговор о продаји, јер купац није уложио 2,8 милиона евра у уговореном року.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Slovenci-vuku-Prvi-maj-u-stecaj.sr.html
Slovenačka Mura je 2012. god. kupila proizvodne hale Prvog maja iz Pirota. Od SIEPA je tada dobila subvenciju po radnom mestu u ukupnom iznosu od 6,6 miliona evra (5.000 evra po radniku). Danas Mura najavljuje povlačenje, a za Prvi maj (verovatno) stečaj. Sada se sličan deal predviđa za pribojski FAP -- preduzeće se ne privatizuje, već samo pogoni. Koliko para treba da bacimo da bismo shvatili da je ovakva ekonomska politika pogrešna?
