Слога у одељењу и дружење међу децом

[gost 204907]

Pitam jer je poznanica bila na nekom predavanju o zlostavljanju među decom u školama, i jedna od prisutnih učesnica je na kraju predavanja bila u suzama, u fazonu "moje dete je žrtva maltretiranja a ja mu nisam verovala". Mislim, zar nije bolje reagovati makar i na lažnu uzbunu, jer ma koliko bilo "vuk, vuk", pravi vuk se kad tad može pojaviti?

Не може се теоретски наклапати о вршњачком насиљу, осим теоретског, потребно је лична инвадација у проблематику, "Предајем детету... Родитељ сам детета".
Не постоје проблематична деца, само пробл. родитељи и лоши наставници.

 

[Mojrae]

Pitam jer je poznanica bila na nekom predavanju o zlostavljanju među decom u školama, i jedna od prisutnih učesnica je na kraju predavanja bila u suzama, u fazonu "moje dete je žrtva maltretiranja a ja mu nisam verovala". Mislim, zar nije bolje reagovati makar i na lažnu uzbunu, jer ma koliko bilo "vuk, vuk", pravi vuk se kad tad može pojaviti?

pile, nekada ljudi ne reaguju jer se plase sopstvene neadekvatnosti - ne zele da cuju da treba da promene ponasanje, ne zele da im neko kaze da treba da idu na terapiju jer oni sami imaju problem koji ne smeju da pocnu da resavaju a negde su ga polu-svesni. to je jedna od onih misli koje se guraju pod tepih, da nije tako ne bi drustvo bilo tu gde jeste. uopste, kada se postavi dispozitiv za nekoga, dispozitiv koji nas sve kao drutvo kosta, najcesce se prekida saradnja izmedju roditelja i profesora / edukatora / psihologa u onom momentu u kojem psiholog trazi porodicnu terapiju ili nadgledanje funkcionisanja porodice. tu sve pada u vodu.
deca traze okvir a ako okvira nema mogu da odu strasno daleko i da ugroze i svoj i tudji zivot.
razmisljam o tome jer u ovom momentu imam ucenika koji me bas brine, zapalio je sediste u autobusu pre neki dan i pitam se samo kad ce da pukne i cije dete ce biti pored njega kada se to desi.

 

[gost 204907]

Тачно, то су комплексне и озбиљне ствари које захтевају некад и читав тим стручњака и озбиљно укључивање родитеља, без њих ништа не могу педагози, психолози, али сад не причамо о деци из Васе Стајића, са озбиљним проблемима у понашању које је резултат X фактора.
Али, кад чујем да децу стигматзују у нормалном окружењу колико да је то све упитно у нашим школма, то су људи- родитељи којима треба забранити приступ, а не рад са децом.

 

[Mojrae]

ma ne, ovo je dete iz ugledne eksperimentalne e-skole koja je savrseno opremljena i u kojoj je najgrublja primedba koja moze da se da "trebalo bi da obratite paznju na saputanje sa prijateljima na casu, to bi moglo da ugrozi vase ocene" uz instrukciju da primedbe moraju da budu u tom tonu. imam visoke ocene pa me rektorat salje uporedo u najbolje i najteze skole ili sam jedne godine u najzahtevnijoj a sledece u najtezoj mogucoj.

sto se dece iz skole za one sa problemima u ponasanju tice to je potpuno drugi nacin rada i tamo zapravo vrlo brzo reagujemo na sve - dete odmah ide na razgovor sa svima redom, od razrednog nastavnika do direktorke skole, psihologa i administracije a reagujemo timski znajuci kakva je situacija u kuci i koji su problemi. cim nesto kaze, uradi, zovemo roditelje u roku od petnaest minuta i obavestavamo ih. trazimo da reaguju u odnosu na problem i zna se sta je neprihvatljivo u skoli inace dobijaju premestaj u specijalna odeljenja specijalne skole, a to je nesto sto niko sebi ne zeli - tu se zakljucavaju vrata kad udjes u ucionicu.

 

[november child]

ma ne, ovo je dete iz ugledne eksperimentalne e-skole koja je savrseno opremljena i u kojoj je najgrublja primedba koja moze da se da "trebalo bi da obratite paznju na saputanje sa prijateljima na casu, to bi moglo da ugrozi vase ocene" uz instrukciju da primedbe moraju da budu u tom tonu. imam visoke ocene pa me rektorat salje uporedo u najbolje i najteze skole ili sam jedne godine u najzahtevnijoj a sledece u najtezoj mogucoj.

sto se dece iz skole za one sa problemima u ponasanju tice to je potpuno drugi nacin rada i tamo zapravo vrlo brzo reagujemo na sve - dete odmah ide na razgovor sa svima redom, od razrednog nastavnika do direktorke skole, psihologa i administracije a reagujemo timski znajuci kakva je situacija u kuci i koji su problemi. cim nesto kaze, uradi, zovemo roditelje u roku od petnaest minuta i obavestavamo ih. trazimo da reaguju u odnosu na problem i zna se sta je neprihvatljivo u skoli inace dobijaju premestaj u specijalna odeljenja specijalne skole, a to je nesto sto niko sebi ne zeli - tu se zakljucavaju vrata kad udjes u ucionicu.

..
..kakvi su rezultati ovakvih shkola..?
..osim ochiglednih, da su deca pod kontrolom..?

 

[gost 204907]

Схатгам да " званично проблематични" добију на готово наметнуте границе понашања и верујем да се већина снађе да барем заврши принудно неку школу, а ови остали и за то морају да се изборе јер баш нико не води о њима рачуна. Чак их ни не санкционишу. Чудно ми то нешто.

 

[Mojrae]

verujem da ti je cudno, dolazis iz drugacijeg sistema ali kod nas ako profesor ne moze da drzi cas bez sankcija smatra se da nije dobar pedagog. to je ovde zapravo znak profesionalne kapitulacije i ako izbacis dete sa casa, posalju ti ga nazad, pa ti vidi sta ces - unistice ti autoritet za menje od dve minute samo ako ti padne na pamet tako nesto. ako izbije konflikt za vreme casa, onda si ti kriv jer ne vladas situacijom. pritisak se vrsi na nas, ne na njih.
najvisa kazna je iskljucivanje iz skole tokom dva dana, ali to je nakon mozda sest meseci neverovatnog bezobrazluka, provokacija i vredjanja. puno zavisi od direkcije a na njih inspekcija vrsi pritisak pa ne smeju da izbacuju ucenike, jer ako ih izbacuju onda ne dobijamo donacije i ne mozemo da opremimo skole... tj tehnicki mogu ali sustinski ne smeju. one skole gde ih izbacuju su bas siromasne, ne daju im nista pod milim bogom.

novembar, nasi ucenici idu na zanate i osposobljavaju se za posao. oni vec u sedmom razredu imaju radionice i staz. sestaci sad vec uveliko traze gazde koji ce da ih prime na staz, a gazde traze nase (profesorske) opise ponasanja i oni znaju da im se to gleda a ocene ne.
zato vode racuna onoliko koliko su u stanju, ali naravno da nisu sjajni jer inace ne bi bili tu gde jesu. sad, gazdama treba takva radna snaga, oni su uglavnom manuelni tipovi, nauceni su da ne smeju da prave probleme i to je to.
i roditelji su im takvi, jedva da citaju i pisu, njima je kriterijum za dete u osmom razredu, citiram: "da zna da broji, cita i pise, i tacka"
ima i onih koji zavrse zanat, pa polazu testove i zavrse vise skole recimo medicinske ali to su vec redji slucajevi. nas cilj je da dete nakon skole ima zanat u rukama i da moze da radi, pa su i rezultati u skladu sa time.

 

[Mojrae]

da, i ako ih izbacujes sa casa onda se tebi smanjuje ocena - nas ovde ocenjuju direktori i inspekcija a od ocene ti zavisi da li sledece godine mozes da radis u prosveti. ako nemas odgovarajucu disciplinu na casu onda ti se isto spusta ocena a sad je neki predlog zakona da nam od ocene zavisi i plata.

 

[Regina Mills]

Ovo stavrno odlicno zvuci....

Ja sam cula da i u Beogradu postoji doduse privatna skola za ucenike sa problematicnim ponasanjem, ali blagog pojma nemam kako rade...

 

[november child]

verujem da ti je cudno, dolazis iz drugacijeg sistema ali kod nas ako profesor ne moze da drzi cas bez sankcija smatra se da nije dobar pedagog. to je ovde zapravo znak profesionalne kapitulacije i ako izbacis dete sa casa, posalju ti ga nazad, pa ti vidi sta ces - unistice ti autoritet za menje od dve minute samo ako ti padne na pamet tako nesto. ako izbije konflikt za vreme casa, onda si ti kriv jer ne vladas situacijom. pritisak se vrsi na nas, ne na njih.
najvisa kazna je iskljucivanje iz skole tokom dva dana, ali to je nakon mozda sest meseci neverovatnog bezobrazluka, provokacija i vredjanja. puno zavisi od direkcije a na njih inspekcija vrsi pritisak pa ne smeju da izbacuju ucenike, jer ako ih izbacuju onda ne dobijamo donacije i ne mozemo da opremimo skole... tj tehnicki mogu ali sustinski ne smeju. one skole gde ih izbacuju su bas siromasne, ne daju im nista pod milim bogom.

novembar, nasi ucenici idu na zanate i osposobljavaju se za posao. oni vec u sedmom razredu imaju radionice i staz. sestaci sad vec uveliko traze gazde koji ce da ih prime na staz, a gazde traze nase (profesorske) opise ponasanja i oni znaju da im se to gleda a ocene ne.
zato vode racuna onoliko koliko su u stanju, ali naravno da nisu sjajni jer inace ne bi bili tu gde jesu. sad, gazdama treba takva radna snaga, oni su uglavnom manuelni tipovi, nauceni su da ne smeju da prave probleme i to je to.
i roditelji su im takvi, jedva da citaju i pisu, njima je kriterijum za dete u osmom razredu, citiram: "da zna da broji, cita i pise, i tacka"
ima i onih koji zavrse zanat, pa polazu testove i zavrse vise skole recimo medicinske ali to su vec redji slucajevi. nas cilj je da dete nakon skole ima zanat u rukama i da moze da radi, pa su i rezultati u skladu sa time.

..

 

[lazycat]

Ево, за почетак, брзински, неке од стварчица које сам ја осмислила:
Имамо ,,чаробну кутију'' у коју убацујемо лепе поруке које пишемо једни другима (и ја пишем понекад, сваком детету нешто лепо). Поруке не морају бити потписане, а могу. То могу бити цртежи, могу бити могу бити само поруке на папирићима.. Онда се они мотивишу свакако. Е, сад, да би се ту избегло раслојавање, добију задатак, на пример, да свако напише поруку оном са ким седи, па онда, оном ко је испред или иза у клупи, па онда, свако да напише по 5 порука.. Кад се мало уходају, сами пишу, сваког дана. Кутију сам смислила баш кад сам имала одељење где се никако нису проналазили међусобно. Та је генерација после славила Нове године заједно, до краја осмогодишње школе, а и сад се налазе често, иако имају 25 година..

Ponekad ovo radim sa "matorim" srednjoškolcima kao uvodni deo časa stranog jezika (pišu na engleskom) i bude baš lepo i pozitivno i bude baš dobar čas, bez obzira da li posle radimo gramatiku ili poeziju.

 

[lazycat]

Mojrae, gde ti radiš? Baš me zanima gde je takav sistem?
Inače, i kod nas je slično - ne smeš ih izbaciti sa časa, nema nikakve konkretne kazne osim mrtvog slova na papiru (ukor), nema čak ni te suspenzije na dva dana, a što je najgore - zanatlije uglavnom nemaju puno šanse da će naći posao, a i kad ga uspeju naći, niko ne pita za vladanje u školi, pa nemaju ni taj motiv da budu iole normalni.

 

[Hellen]

..izgradnja jake i slozne i povezane zajednice u odeljenju je jedan od ciljeva koji uchitelj/ica ima u radu sa decom..
..ukljuchivanje roditelja u reshavanje konkretnih problema je naravno dobrodoshlo i pozeljno, ali ne moze biti njihova greshka
shto dete ne uspeva ili ne zeli da u datim uslovima ostvari osecaj pripadnosti zajednici koju uchitelj/ica nadgleda i usmerava svakodnevno..

..u praksi se pokazalo da su neki ucitelji i uchiteljice veshtiji ili posveceniji ostvarivanju i tog cilja..

Управо тако!
Пошто радим са вишим разредима, тачно се по њима види колико је учитељица успела да формира колектив од свог одељења. Некима то боље иде, посвећују више пажње томе, а у одељењима неких других учитељица атмосфера је, по правилу, лоша, деца међусобно посвађана, одређена деца фаворизована, у одељењу влада неслога и нетрпељивост... И тако из генерације у генерацију!

Оно што ми се јако допало када је моја ћерка била први разред је то што је учитељица за ''домаћи задатак'' задавала деци да се по два сата играју заједно. Наиме, сваки петак их је делила у групице по троје и имали су за домаћи да се у току викенда два сата играју код једног детета. Следећег викенда је мешала групе....и тако редом...
Деца су то јако озбиљно схватала (првачићи јако воле домаће задатке, и били су јако слатки колико савесно су они то схватали), долазили једни код других и дружили се, кроз игру се упознавали и повезивали...
Штета што није било прилике да видимо резултате тога - то одељење је, као вишак, расформирано на крају првог разреда, а учитељица пребачена да предаје трећацима...

 

[Hellen]

Иначе, пре пар година моја млађа ћерка је, у вишим разредима, била болесна у више наврата. И сваки пут би морала да мољака другаре да добије свеске да препише лекције, врло нерадо су давали, нису је звали да је питају како је, да се сами понуде да јој покажу шта су учили (а некад је то био обичај, када сам ја била ђак), нико није хтео да дође да је обиђе и донесе свеске, да покаже градиво... Ја сам се забринула и на индивидуалним разговорма питала разредну у чему је проблем, да ли можда моја ћерка нешто није омиљена у разреду, како је прихватају друга деца, зашто нико неће да јој помогне... И разредна ми каже да то није проблем само са мојим дететом, да се сви родитељи жале на исту појаву, да је то општа појава већ годинама, у свим одељењима...
Једноставно - отуђење стиже и међу клинце.
Цело друштво иде тим путем, а на нама је да то освестимо и боримо се (и као родитељи и као васпитачи) против тога, ако не желимо да нам деца постану самодовољни андроиди.

 

[Hellen]

Ne znam šta bi ti kao roditelj deteta koje nije agresivno i čije ponašanje nije sporno, mogla da učiniš za atmosferu u odeljenju? Zar to nije učiteljicin zadatak? Meni se njen zahtev čini kao prebacivanje lopte na vas, roditelje, pošto ona ne ume/ne želi da problem reši sa roditeljima dece koja ispoljavaju agresiju i maltretiraju ostale.
Imam pitanje za roditelje: Kao odrasla osoba, mogu da pojmim da je i dete-agresor žrtva lošeg vaspitanja, zlostavljanja ili je prosto rođeno kao sociopata ali da li, kada vam dete dođe iz škole u modricama i suzama, objašnjavate mu da njegov drug Pera što ga lema svaki dan je ustvari tužna figura i žrtva i treba ga žaliti ili ga učite kako da se odbrani?

Јесте задатак учитељице (наставника). Међутим, шта може и сам наставник да ради са дотичним Пером, злостављаним социопатом - агресивцем?
Да му да укор одељенског старешине. Па да позове родитеље, који се углавном не одазову. Па покрене дисциплински поступак на који писмено позове родитеље који се не одазову. Па му да још једна укор, па још један, па још један...смањује му оцене из владања до јединице...и то је то! Не понавља се разред са јединицом из владања. Практично - она ништа не значи, као ни сви ти укори....
Не можеш да га избациш из школе јер има право да се школује до 15. године живота.
Не можеш да га пребациш у другу школу јер ниједна школа неће да га прими.

У међувремену, у сарадњи са педагогом-психологом покушава да допре до Пере и пробуди макар нешто људско у њему... Понекад на махове успева, али тешко да може да га преваспита и суштински промени...
У међувремену школа обавести и центар за социјални рад, укључи развојно саветовалиште у целу причу...дете треба да иде код психијатра, код дефектолога...али нема ко да га води јер су родитељи дигли руке од њега!
Центар не може да га одузме родитељима (који се и не би бунили да га скину с врата) јер - нико га неће!!!!
Хранитељске породице не желе мале криминалце-агресивце без контроле.
Домови за децу без родитељског старања имају дискреционо право да бирају децу коју ће да приме и нико неће проблематично дете!
За поправни дом је још мали...тамо не може док не напуни 14...

А до тада - родитељи друге деце бесни на наставнике што не решавају проблем, наставници очајни што су им везане руке (некад је бар шамар вредео као васпитно средство, а сад не смеш ученика ни попреко да погледаш), деца у одељењу систематски злостављана, друштво окреће главу и чека да једно јадно и несрећно дете напуни 14 година па да га склони у Крушевац, где ће тек да испече занат и да изађе као школовани криминалац...

То је један страшни зачарани круг у којем се упадљиво види одговорност само једне карике - наставника...и од њега се очекује да махне чаробним штапићем и учини да сва деца буду добра, мирна, послушна и срећна... А таквим малих пера је увек било....и увек ће бити....на жалост...

Ја се већ пар година борим са једним...зато овако емотивно и огорчено пишем....

 

[Hellen]

Баш ме убола тема...

Иначе, имала сам колегу, који је сад у пензији, коме су увек уваљивали старешинство над проблематичним одељењима.
До последњег дана тај човек је имао елана и ентузијазма као младић!
Он је редовно организовао излете и спортска дружења са својим одељењем. Онда бих му се и ја прикључивала са својим ђацима.
Правио је тимове унутар одељења: једни би скупљали новац, други би правили списак набавки, трећи би ишли у набавку, четврти би потпаљивали роштиљ (а све је он својим колима пребацивао на оближње излетиште, носио би свој роштиљ и остале потребне ствари), пети би правили салате, он би пекао пљескавице...клинци би понели ћебад за седење, лопте, рекете, фризбије...
Клопали бисмо у природи, организовали утакмице, играли одбојку, бадмингтон...
Провели бисмо на излетишту цео дан (обично би то била субота)....и било нам је супер...а мислим да је вредело, јер су се ђаци повезивали, дружили ван школе, имали неке задатке и дужност, вежбали одоговорност и организацију, окупљали се око нечег лепог....

Друге колеге су га гледале као кретена који расипа енергију и своје слободно време на туђу децу...али нама је било стварно лепо. Ја сам и своју кућну децу водила на те излете.

Међутим, кад је он отишао у пензију ја нисам могла сама да настави ту традицију. На првом месту нисам имала ауто, нисам имала подршку колега....а и закони су толико пооштрени, тако да бих сада морала да тражим писмено одобрење од родитеља да поведем децу на излетиште, па да осигурам децу у случају да неко падне и огребе колено, па, недајбоже, да неко после излета добије стомачне тегобе: тужили би ме због тога што нисам имала дозволу санитарне инспекције за печење роштиља....а ако бих ученицима хтела да покажем локални културноисторијски споменик - можда би ме укебала и туристичка инспекција за неовлашћено пружање туристичких услуга....

 

[Vexy]

страшно
Хелен, потпуно разумем како се осећаш
и ја самприметила да деца се све мање помажу преко воље позајмљујуоловке и бојце, гумице,о домаћимзадацима дане причам
вероватно се родитељи љуте ако се другу да оловка,још ако то дете заборави да врати,не дај боже
у стилу докле ћу ја да ти купујем оловке ти да делиш по разреду, нека му купе родитељи,

 

[yagi]

verujem da danasnja deca i nemaju od koga da vide dobar primer druzenja..
drustvo je raslojeno..roditelji koji imaju, decu vaspitavaju novcem, a tu se sloga i druzenje automatski iskljucuju..
takodje, vrlo moderna "smorenost" medju ljudima se i te kako reflektuje na decu, te i ona sama sada zive po tom modelu...
... i deci je smor da idu kod drugara i da mu pokazu sta su ucili u skoli, dok je ovaj bio bolestan...

 

[Regina Mills]

U sutini roditelji su ti koji treba da vode racuna o aspitanju svog deteta, ucitelj/nastavnik je tu da ga necemu nauci i da doradi ono sto je roditelj vec trebalo da uradi. Tako da ulazimo u zacarani krug koji zahvaljujuci Zakonu o osnovima sisteva obrazovanja i vaspitanja je samo aminovan.

 

[radyu5]

Јуче смо имали родитељски састанак на коме је главна тема била управо ова тема из наслова
Наиме, учитељица каже да се деца или деле по групицама или да се не друже уопште
тврди да је доста деце агресивно, свађају се чачкају се, туку се штипкају, провоцирају међусобно
и питала је нас родитеље да изнесемо предлоге како да побољшамо дружење међу децом,
и како да се уопште смањи агресија међу децом а повећа дружење и нека слога, заједништво
јер ће они у овом саставу провести целу основну школу (не рачунајући децу из подручне школе која долазе у петом разреду и понавњаче)

дакле, шта би сте ви одговорили на ово питање?
да ли сте ви код своје деце приметили да је мање дружења него кад смо ми били деца?
како то да поправимо?

Nikako. Kakvo druženje takav i natalitet.
Ne vredi. Takva nam je krvna grupa. Ne možemo se promeniti.
Ja vidim da današnja deca manje izlaze napolje da se igraju u odnosu na našu generaciju. Inače, što se tiče druženja i odnosa među decom, e tu je sve ostalo isto.