Slikovnice

[Neprilagođena]

Сликовница је књига са илустрацијама намењена деци.
Садржај сликовнице је једноставан и прилагођен деци.
У квалитетној сликовници повезани су ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Сликовница

Деца запажају слике пре говора, па сликовница већ у најмлађем узрасту подстиче уочавање,
размишљање и вербално изражавање, развија машту, утиче на емоционални развој и усвајање естетских ставова.
Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама.
У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану.

Plastificirana slikovnica


Постоје две врсте сликовница:

1. оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва и
2. оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе.

Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика,
сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др.,
које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу
изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру.

Uspavana Lepotica 1898
Ilustrovao J.Van Kaspel

 

[Baby Yoda]

Pomislio sam da je ovo još jedna tema gde se žališ xD

 

[Neprilagođena]

У доброј сликовници су хармонично обједињени ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети.
Њихов садржај је једноставан и приступачан деци.
Илустрације које садрже не смеју обухватати много података и детаља, већ истицати суштинске особине онога што приказују.
Сликовнице би требало да буду израђене према високим уметничким и техничким захтевима,
лаке и добро повезане. За најмлађе, нарочито у јаслама, пожељне су пластифициране сликовнице.

Често се сликовницама називају и књиге намењене деци која су тек почела да читају.
То су углавном врло кратке, поједностављене приче испричане једноставним језиком,
такође илустроване, али је у овом случају текст примаран, а илустрација секундарна.
Понекад се сликовницама називају и публикације које садрже нешто више текста,
али су истовремено богато илустроване, тако да се на свакој страни поред текста налази и илустрација

 

[gospodja čuknuta]

Postoje i slikovnice za odrasle.Nisam videla uživo ali mi ta ideja izgleda zanimljivo.

 

[Neprilagođena]

Laura Diehl

je ilustratorka fantazije i vizuelna pripovedačica koja se specijalizovala za umetničku fantaziju za decu.
Laura je ilustratorka od 2003. godine. Njena umetnička dela pojavljivala su se na brojnim naslovnicama knjiga,
u časopisima, pa čak i u iPad -igrama.
Njena dela su poznata po svojoj magičnoj boji, užarenim izvorima svetlosti i dodiru fantazije,
Inspiraciju pronalazi u orginalnim bajkama i u onima koje je sanjala.

 

[Neprilagođena]

John Albert Bauer (1882. - 1918)



bio je švedski slikar i ilustrator.
Njegov rad se bavi pejzažom i mitologijom, ali je komponovao i portrete.
Najpoznatiji je po ilustracijama ranih izdanja Bland tomtar och troll (Među gnomovima i trolovima),
antologiji švedskog folklora i bajki.

Bauer je rođen i odrastao u Jonkopingu. Sa 16 godina preselio se u Stokholm da bi studirao na Kraljevskoj švedskoj akademiji umetnosti.
Dok je tamo dobio prve naloge za ilustraciju priča u knjigama i časopisima, upoznao je umetnicu Ester Ellkvist,sa kojom se oženio 1906
. Putovao je Laponijom, Nemačkom i Italijom rano u karijeri i ove kulture su duboko informisale njegov rad.
Slikao je i ilustrovao u romantičnom stilu, delom pod uticajem italijanske renesanse ...
Većina njegovih dela su akvareli ili grafike u monohromatskim ili prigušenim bojama; proizvodio je i uljane slike i freske.
Njegove ilustracije i slike proširile su razumevanje i uvažavanje švedskog folklora, bajki i pejzaža.

Kada je Bauer imao 36 godina, utopio se, zajedno sa Ester i njihovim sinom Bengtom,
u brodolomu na jezeru Vattern na jugu Švedske.

Root Trolls
John Bauer

Trolls
John Bauer

 

[Neprilagođena]

Ivan Bilibin (1876-1942)

За билибински цртеж је каратеристична графичка презентација.
Билибин би прво направио скицу будуће композиције
— црне орнаменталне линије јасно ограничавају боје, дају им количину и перспективу у равни листа.
Испуњавање воденим бојама црно-белог графичког цртежа служи само да нагалси постављене линије.
Богато уоквиривање цртежа Билибин врши орнаментом.

Vasilisa Prekrasna (1899)




Уметнички таленат Ивана Билибина је јасно видљив у његовим илустрацијама руским народних бајки,
али и у радовима у позоришној продукцији.
Од 1899. до 1902. он прави серију од шест бајки, које објављује државна штампарија, затим иста штампарија издаје Пушкинове бајке са Билибиновим илустрацијама.
Посебно су издате „Бајка о цару Салтану“ 1905. и „Бајка о златном петлу“ 1910. године.
Током 1905. издана је бајка „Волга“ илустрована Билибиновим цртежима,
Насловнице, корице књига и други Билибинови радови могу се наћи у журналима и часописима с почетка XX века,
као што су „Свет уметности“ и „Златно руно“, које издају „Шиповник“ и „Московско књигоиздавашво“.

Ivan Carević (1899)

 

[Neprilagođena]

Frank C Pape


Papeovo prvo poznato delo, za Naughti Eric Emilea Clementa i Druge priče o divovima,veštica i vilinske zemlje,
objavljeno 1902. godine, ostaje izuzetno retko. Jedan primerak drži Britanska biblioteka
. Originalna ilustracija perom i mastilom iz jedne od priča,„Čarobni kamen“, pronađena je u Sussexu u Engleskoj.
„Sokol lovac“ iz Knjige ruskih priča (1916)
Papeove sledeće ilustracije nalaze se u knjigama za decu iz oko 1908. godine,
Tokom druge decenije 20. veka dao je veliki doprinos brojnim zbirkama bajkovitih, narodnih i drugih dečjih priča,

Falcon-the Hunter - Russian Fairy Book 1916, illustrator Frank C Pape

 

[Neprilagođena]

 

[gospodja čuknuta]

Ovo sa zečevima mi liči na Beatriks Poter.Ovo sve što si postavila nisam do sad videla.Sve je bilo oboji krug ili princezu.

 

[Neprilagođena]

Proverićemo posle zeke..

Ana Grigorjev

Ana (Bihelović) Grigorjev rođena je u Beogradu, Srbija.
Završila je srednju školu za dizajn i potom
Akademiju likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, odsek slikarstvo...

 

[Neprilagođena]

Ovo sa zečevima mi liči na Beatriks Poter.

Jeste..U pravu si.



Беатрикс Потер
(енг. Beatrix Potter 28. jул 1866 – 22. децембaр 1943.)
била је енглеска књижевница, илустраторка,
најпознатија по својим дечјим књигама са животињама,
попут Прича о зецу Петру.

 

[gospodja čuknuta]

Jeste..U pravu si.



Беатрикс Потер
(енг. Beatrix Potter 28. jул 1866 – 22. децембaр 1943.)
била је енглеска књижевница, илустраторка,
најпознатија по својим дечјим књигама са животињама,
попут Прича о зецу Петру.


Pogledajte prilog 1146637

Pogledajte prilog 1146638

Pogledajte prilog 1146636

Gledala sam film sa Rene Zelveger o njenom životu,zato znam.

 

[Neprilagođena]

Gledala sam film sa Rene Zelveger o njenom životu,zato znam.

Slatko je..

 

[Sensei]

Pogledajte prilog 1146611


Сликовница је књига са илустрацијама намењена деци.
Садржај сликовнице је једноставан и прилагођен деци.
У квалитетној сликовници повезани су ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Сликовница

Деца запажају слике пре говора, па сликовница већ у најмлађем узрасту подстиче уочавање,
размишљање и вербално изражавање, развија машту, утиче на емоционални развој и усвајање естетских ставова.
Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама.
У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану.

Pogledajte prilog 1146612​

Plastificirana slikovnica


Постоје две врсте сликовница:

1. оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва и
2. оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе.

Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика,
сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др.,
које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу
изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру.

Pogledajte prilog 1146614​

Uspavana Lepotica 1898
Ilustrovao J.Van Kaspel

da li ti voliš slikovnice?

 

[Sensei]

Postoje i slikovnice za odrasle.Nisam videla uživo ali mi ta ideja izgleda zanimljivo.

https://wannabemagazine.com/slikovnice-za-odrasle/
“U potrazi za gospodinom Pravim”

"Prosto da se zapitaš: Ako pingvin može da ostvari kvalitetnu, oplemenjujuću vezu, zašto, dođavola, ne mogu ja?"
Simpatična knjižica i neverovatno šarmantan prikaz potrage za onim savršenim. Listajući je, nijednog trenutka nećete skinuti osmeh sa lica, a shvatićete da žene širom sveta dele iste nade i očekivanja, ali i nevolje sa dragim nam muškarcima. Da li onaj Pravi uopšte postoji, da li odustati od traženja ili verovati da će nas život iznenaditi, i posle svih kikseva, na put nam, ipak, baciti nekog Baš Stvorenog Za Nas? Čitavu pričicu za nas je priredio upravo muškarac koji je sjajno pronikao u suštinu ženske psihe, a čak nam i odao počast priznajući koliko u nekim trenucima umemo da budemo svestranija i divnija bića u odnosu na suprotni pol. Knjižica kojoj ćete se vraćati iz dana u dan, i poželeti da poklonite svojim prijateljicama!

 

[Neprilagođena]

da li ti voliš slikovnice?

Volim.

 

[Neprilagođena]

Slikovnice o Maji​

https://mediasfera.rs/2018/10/12/nostalgija-slikovnice-o-maji-sentimentalno-vaspitanje/

Uz priče o Maji odrastalo se od šezdesetih godina 20. veka, zahvaljujući izdavačima –
zagrebačkoj „Mladosti“, novosadskom „Forumu“, „Mladom pokolenju“ iz Beograda, „
Jugoreklami“ iz Ljubljane i sarajevskoj „Kulturi“.
Maja je do danas ostala nezaobilazni deo sećanja na detinjstvo u SFRJ, o čemu svedoče mnogobrojni Internet blogovi i forumi.

Prva slikovnica “Maja na farmi” (Martine a la ferme – Martine na farmi), autora Marsela Marlije,
ilustratora i Žilberta Delae, autora teksta izašla je 1954. u izdanju francusko-belgijske kuće „Kasterman“,
osnovane je još 1780, a od 1934. specijalizovane za stripove i dečije knjige.

Izvrsna saradnja ilustratora Marsela Marlijea i pisca Žilbera Delaea trajala je više od četrdeset godina,
sve do Delaeove smrti 1997. godine. Njih dvojica stvorili su upečatljiv lik i serijal koji su mnogim naraštajima devojčica
pomogli da otkriju radost čitanja. Posle Delaeove smrti priče je nastavio da piše Marlijeov sin Žan-Luj Marlije,
a poslednja „Martina i tajanstveni princ“ objavljena je 2010. godine.



Marsel Marlije sa svojom junakinjom

​

 

[Neprilagođena]

Fenomen u dečijoj književnosti​

Maja je pravi fenomen u izdavaštvu i u književnosti za decu.
Od „Maje na selu” i „Maje i tajanstvenog princa” nastalo je 60 albuma, prevedenih na na 30 svetskih jezika.
Sa više od 100 miliona prodatih primeraka na listama najprodavanijih bestselera svih vremena, edicija o Maji zauzima 30. mesto,
odmah iza serijala Jana Fleminga o DŽejmsu Bondu.

Posvećene su joj i dve video igrice.

Svuda je Martina dobijala „lokalno” ime, pa je tako je kod nas bila Maja, u Engleskoj Debi,
u Nemačkoj Marina, a u Češkoj i drugim istočnoevropskim zemljama Martinka.



U Parizu na dečijem odeljenju u knjižarama i dalje može da se kupi „Maja“, u tvrdom povezu doduše.
Ali čini mi se da to više nisu ni takve ilustracije, ni takve priče.
Nove slikovnice o Maji pre su namenjene mamama koje ih kupuju u pokušaju da zainteresuju svoju decu za čitanje, nego deci.

Odrastanje uz Maju​

Iako su tokom osamdesetih zapadni kritičari tvrdili da priče o Maji – Martini gube korak s vremenom i da postaju
„retrogradna slika buržoaskog univerzuma“, ovaj serijal je zadržao status klasika dečje književnosti,
a za njegov 60. rođendan u „Dečijem muzeju“ u Parizu organizovana je izložba o ovoj slavnoj slikovnici.

Tajna Majinog uspeha​

Ona je čudo od deteta.
Nikada nismo utvrdili koliko godina ima, ali ono što je sigurno jeste da se sa lakoćom hvata u koštac sa najrazličitijim životnim situacijama,
preuzimajući na sebe mnogobrojne dužnosti koje u suštini pripadaju odraslima.
Uvek za sve ima rešenje, sve može sama i sve zna.
Živi u velikoj kući okruženom baštom, za drugare ima živahnu kucu Žuću, nestašnu macu Mimi, mlađeg brata Mišu
i druga, vršnjaka Petra, a svaki njen dan predstavlja pravu pravcatu avanturu.



Majin svet je vrlo dopadljiv, zavodljiv.
U njemu su deca svemoguća, žive u predivnim kućama, nose predivnu odeću, imaju puno prijatelja.
Zapravo, kada pogledate, ona i Miša su uvek sami, čiste kuću, pripremaju ručak sa slasnim krofnama i
brdom palačinaka i predstavljaju jednu porodicu u kojoj roditelji nikada nisu tu.
Možda je to bio ključ Majinog uspeha.
Svaka radnja slutila je neku opasnost i najavljivala kraj idealnog.

 

[Neprilagođena]

Barbara Baldi

Barbara Baldi rođena je u Paviji 1976. godine, a diplomirala je na Milan Disney Academi 2000.
Godine 2001. radila je kao kolorista za stripove i knjige objavljene u Italiji, Americi i Francuskoj,
poput "Sky Doll" (Soleil), „Alergija na čudovišta“ (Valt Disnei Italia) i „Volja“ Guillaume Bianco (Soleil).

Od 2003. ilustratorka je serije knjiga za decu „Vilinski hrast“ Elisabette Gnone (DeAgostini).
Radila je kao umetnik u boji za film „Vink 2“, kompanije Rainbow CGI, kao ilustratorka i kolorista za nekoliko izdavačkih kuća,
kao što su Pikar, Disney, Marvel, Eli Edizioni, DeAgostini, Piemme, Il Battello a vapore , Tunue, Les Humanoides Associes, Einaudi, Mondadori, Glenat Kuebek, Norma Editorial, Ici Meme Editions i Oblomov Edizioni.

„Lucenera“ je njen prvi grafički roman, koji je Oblomov Edizioni objavio u novembru 2017.
„Ada“ je njen drugi grafički roman, koji je objavio Oblomov Edizioni u novembru 2018.
Dobitnica je nagrade Micheluzzi za najboljeg umetnika na Napoli Comicon -u, Gran.
Guinigi nagradu kao „najboljeg izvođača“ na Lucca Comics & Games 2018 i
nominovana je za nagradu Artemisia 2019. Autorka je službenog postera Lucca Comics & Games za 2019.

 

[Neprilagođena]

Arthur Rackham

Arthur Rackham (1867 - 1939)
bio je engleski ilustrator knjiga.
Priznat je kao jedna od vodećih ličnosti tokom zlatnog doba britanske ilustracije knjiga.
Njegov rad je poznat po robusnim crtežima olovkom i mastilom, koji su kombinovani sa upotrebom akvarela.

Rackhamov 51 komad u boji za ranu američku priču Rip Van Vinkle
postao je prekretnica u proizvodnji knjiga jer je-štampanjem odvojenim bojama-
predstavljao tačnu reprodukciju umetničkih dela u boji.
Njegovi najpoznatiji radovi uključuju i ilustracije za Petra Pana u Kensington vrtovima i Bajke braće Grim.

.

 

[Neprilagođena]

 

[paketije]

 

[Neprilagođena]

Alexandra Ball

Sa sedištem u Guildfordu, Surrei,
Alexandra Ball je ilustratorka dečijih knjiga čiji je stalni cilj
stvaranje slika koje pozivaju gledaoca da s njom zakorači u nove svetove.
A to postiže s lakoćom koristeći mekan, topao i savremeni stil koji gledaoca
opušta pre nego što ga zaintrigira celokupnom pričom.
Priroda ima veliki uticaj na Aleksandru i njen rad,
jer se šumska i džungla stvorenja gnezde pored vidri, riba i ljudi -
svako nacrtano u svom jedinstvenom stilu.
Pored knjiga za decu, Aleksandra radi na projektima za klijente za oglašavanje
Diplomirala je ilustraciju na Falmouth College of Art.

 

[Neprilagođena]

Liga Klavina

Liga Klavina je rođena i trenutno živi u Letoniji, maloj zemlji u baltičkim državama, severoistočnoj Evropi.
Završila je školu umetnosti i medija u Rigi - odsek vizuelnog dizajna -
i postala specijalista za dizajn vizuelnog oglašavanja 2010. godine.
Ona stvara umetnost za privatne klijente, ilustruje knjige, kreira ilustracije za korice knjiga, logotipe itd.
Njene ilustracije su korišćene u nekim lokalnim časopisima i radila je sa izdavačima širom sveta.

Sve njene ilustracije su rađene tradicionalno - olovkom, tušem i akvarelima.
Njena strast za umetnošću počela je od detinjstva.
Oduvek je želela da bude umetnica. U kasnijim godinama, postala je duboko fascinirana
J.R.R. Tolkienom, pa se zato okrenula ilustracijama.