Često vidim slike u mraku.
Koje me vode u nepoznato.
Glasovi koji odjekuju kao eho,
struje kroz moju glavu.
Posmatram svet od njegovog postanka,
putujem kroz vreme,
ronim do najdubljih dubina,
krećem se brže od svetlosti.
Čekaš me da te pronađem,
da nađem put kroz tamni i ledeni lavirint.
I idem ponovo iz početka,
jedan, dva tri.....
Neke fantazije čuvam samo za sebe a neke mogu i da podelim.
Sa voljenom osobom kojoj verujem.
Za onu za koju sam spreman da prođem kroz onaj isti lavirint
Fantazije su ono najdublje u našoj biti i uglavnom ih čuvamo samo za sebe.
Da li zbog straha da ih ne izgubimo,
da li zbog okoline,
da li zbog sebičnosti.
Skoro uvek ostaju duboko u nama,
U najdubljem okeanu naše duše
i gotovo nikada ne izađu na površinu
Koje me vode u nepoznato.
Glasovi koji odjekuju kao eho,
struje kroz moju glavu.
Posmatram svet od njegovog postanka,
putujem kroz vreme,
ronim do najdubljih dubina,
krećem se brže od svetlosti.
Čekaš me da te pronađem,
da nađem put kroz tamni i ledeni lavirint.
I idem ponovo iz početka,
jedan, dva tri.....
Neke fantazije čuvam samo za sebe a neke mogu i da podelim.
Sa voljenom osobom kojoj verujem.
Za onu za koju sam spreman da prođem kroz onaj isti lavirint
Fantazije su ono najdublje u našoj biti i uglavnom ih čuvamo samo za sebe.
Da li zbog straha da ih ne izgubimo,
da li zbog okoline,
da li zbog sebičnosti.
Skoro uvek ostaju duboko u nama,
U najdubljem okeanu naše duše
i gotovo nikada ne izađu na površinu
