Сликарка

Ти умеш светлост да украдеш
Искрици огњеној се прикрадеш
Мач свој у нит забодеш
Подигнеш и омчу од ње уплетеш
Из усана рубин истечеш
Облини рамена се заречеш
И утечеш
А онда се у језеру своје душе
Огледаш
И свему свој дах даш
Под Евиним ребром сакриваш
Да постидиш маге и опсенаре
Истину откривајући
Љубави немушто говорећи
Лепоту Творца у туђем срцу видећи.

(Maha-maji, od srca)

Kliknite za proširenje...