Slikar

Hrabrost


Sta nam to, pored ociju, nedostaje da bismo videli?

 

[hakim bej]

Slikari nas uce da vidimo.

Naucnici jos uvek lutaju.
Kada vide kucu, u pokusaju da je razumeju uzimaju uzorke zidova, stavljaju pod mikroskope i u menzure,
analiziraju i precizno zakljucuju koliko ima kalcijuma, kalijuma, silikata, oksida, hemijski vezane vode...
Na kraju analize dobijaju nagrade i priznanja jer su do kraja razumeli.
Umeju li, sa tim znanjem, da naprave istu kucu? Ni govora. Njihovo znanje je impresivno ali neplodno.
Ne uspevaju da vide celinu. Znaju sve, osim onog najvaznijeg - ideje.
Svet i sve u njemu stvoreno pociva na idejama.

 

[hakim bej]

...i puno tecnosti, to je stvarno vazno.

 

[hirajgoagain]

ti uzmeš od naučnika podatke i napraviš kuću ; )

 

[hakim bej]

...i med, mleko, krv...
krtolu.
drvo.
kamen.

 

[Soradze]

Dešavalo mi se ponekad prilikom buđenja da čujem muški glas u glavi... pa, tako, jedanput je rekao:
"Čovek umire kada mu ponestane ideja". Izgleda da je ideja okidač...

 

[hakim bej]

Sve na svetu je, kaze pismo, stvoreno od reci.
Osim coveka.
On je stvoren od zemlje. Dobre i plodne zemlje.

Ljudi su kao semenke.
Mnoge semenke nikada ne proklijaju.
Kada semenka proklija to je tek pocetak novog zivota.
Semenka koja je bila zalivana duhom, i potom proklijala, jednoga dana ce radjati duhovne plodove.
Semenka koja je proklijala od reci radjace jednog dana reci kojima ce se mnogi hraniti.
Semenka koja je proklijala u ljubavi ce roditi veliko stablo sa bogatom krosnjom,
i radjace ljubav.
Ukus ljubavi, miris istane, duh koji osvetljava dusu.

 

[Soradze]

Sve na svetu je, kaze pismo, stvoreno od reci.
Osim coveka.
On je stvoren od zemlje. Dobre i plodne zemlje.

Ljudi su kao semenke.
Mnoge semenke nikada ne proklijaju.
Kada semenka proklija to je tek pocetak novog zivota.
Semenka koja je bila zalivana duhom, i potom proklijala, jednoga dana ce radjati duhovne plodove.
Semenka koja je proklijala od reci radjace jednog dana reci kojima ce se mnogi hraniti.
Semenka koja je proklijala u ljubavi ce roditi veliko stablo sa bogatom krosnjom,
i radjace ljubav.
Ukus ljubavi, miris istane, duh koji osvetljava dusu.

Obožavam sve tvoje napisano...
A i tebe - takvog...

 

[flaj]

Slikari nas uce da vidimo.

Naucnici jos uvek lutaju.
Kada vide kucu, u pokusaju da je razumeju uzimaju uzorke zidova, stavljaju pod mikroskope i u menzure,
analiziraju i precizno zakljucuju koliko ima kalcijuma, kalijuma, silikata, oksida, hemijski vezane vode...
Na kraju analize dobijaju nagrade i priznanja jer su do kraja razumeli.
Umeju li, sa tim znanjem, da naprave istu kucu? Ni govora. Njihovo znanje je impresivno ali neplodno.
Ne uspevaju da vide celinu. Znaju sve, osim onog najvaznijeg - ideje.
Svet i sve u njemu stvoreno pociva na idejama.

Aaaa...zato je Svet na staklenim nogama i sve češće u ruševinama.

 

[flaj]

...i puno tecnosti, to je stvarno vazno.

Ma, mali...uzjaši odmah hondu i teraj dalje.

 

[flaj]

Sve na svetu je, kaze pismo, stvoreno od reci.
Osim coveka.
On je stvoren od zemlje. Dobre i plodne zemlje.

Ljudi su kao semenke.
Mnoge semenke nikada ne proklijaju.
Kada semenka proklija to je tek pocetak novog zivota.
Semenka koja je bila zalivana duhom, i potom proklijala, jednoga dana ce radjati duhovne plodove.
Semenka koja je proklijala od reci radjace jednog dana reci kojima ce se mnogi hraniti.
Semenka koja je proklijala u ljubavi ce roditi veliko stablo sa bogatom krosnjom,
i radjace ljubav.
Ukus ljubavi, miris istane, duh koji osvetljava dusu.

Retko seme, hranjeno ljubavlju i istinom, izraste u gorostasno hakim drvo
i daje plodove sa mirisom mudrosti;
hrana za um, srce i dušu.

 

[flaj]

Obožavam sve tvoje napisano...
A i tebe - takvog...

Hvatam na vreme red za obožavanje

 

[hakim bej]

Živimo u gardu, stisnutih šaka u pesnice, spremni za odbranu, za borbu. Davanje poklona je vežba koja nam otvara ruke.
Samo otvorene i raširene ruke mogu primiti poklon.
Ko je strog prema sebi, kao protivteg toj strogosti postaje ljubavan prema drugom. Umoran od nagrađivanja i nagrđivanja u sebi samom prebivam. Misli prolaze brže od vremena, zagledan ni u šta, miris slabe kiše. Ponekad metak samo okrzne, pobednici mašu prljavim rukama. Vunenim grejačima topim olovo i lijem četvrti list na detelini. Gladna bezuba usta naizmenično gnječe cigaretu i vruću lepinju razmišljajući da li je bolji oslonac prelepi procvetao behar lokvanja ili grubo izbrazdano i šugom napadnuto stablo.
Ne čuvamo mi istinu, nego istina čuva nas. Budi luča pre nego sagoriš. Bolje sagoreti nego istrunuti.

 

[hakim bej]

 

[flaj]

Nema oslonca, ne računaj ni na istinu, ni na četvrti list deteline.
Samo izađi iz sebe, opuštenih ruku, mirno, pa šta bude.
I ne brini, ti si luča, nećeš istrunuti.

Blag je miris pepela posle letnje kiše.