Slika sa divnom porukom

[Neprilagođena]

30-godišnji italijanski umetnik Marko Grasi slika tako realistično da slike izgledaju kao fotografije.
Međutim, ono što njegove prelepe slike čini još izuzetnijim su blagi nekonvencionalni detalji koje „daje“ svojim likovima
. Radeći ovo, Grasi počinje da balansira na veoma tankoj liniji između hiperrealizma i nadrealizma,
savršeno petljajući sa umovima svoje publike.

„Moj cilj je da izazovem duboke emocije, pokušavajući da učinim ljude osetljivijim.
Želim da spojim stvarnost i nadrealizam, istražujući ljudske misli i prirodu na ličniji način.

Neki od njegovih subjekata se pojavljuju kao polu-ljudi i polu-statue,
neki se oblače u šarene tkanine ili imaju futuristički nakit,
ali svi su toliko ubedljivi da ostajemo da se pitamo zašto ovi upečatljivi
i misteriozni ljudi izgledaju onako kako izgledaju.

Količina vremena koje Grasi troši na jednu realističnu sliku varira u zavisnosti od njene veličine i složenosti,
ali obično umetnik posveti najmanje nekoliko meseci jednoj portretnoj slici.
"To je veoma dug posao i zahteva izuzetnu pažnju u svim svojim fazama."

Paradoks evolucije
(Ulje Na Platnu )

 

[ružislav]

meni je prosto fascinantno kako izvuku realizam

 

[Neprilagođena]

Десно, женска фигура симболише природу, и представља животињски елемент у људском искуству:
земљану, невину и незадовољну узгајаним префињењима.
Ова тема је акцентована укључивањем референци животиња:
нарочито лептира и камелеона.

Као и она, њима није потребна спољашња красota да би остварили своју лепоту.
Слике лептира и других инсеката додатно потврђују тему метаморфоза јер ова бића
тако видно из једног облика у други у њиховом животном циклусу.
Камелеон се трансформише мењајући боју за камуфлажу у новом окружењу
док лептир претпоставља неколико дивергентних облика током свог животног циклуса.

 

[ružislav]

jednostavno perfekcija svaki detalj sve

 

[Neprilagođena]

Лептир направљен као накит показује људску контаминацију у чистом животињском свету.

Природа-девојка се чини предусретљивијом да пригрли мушку фигуру,
јер нежно ставља руку преко његовог горњег дела тела.

Она узвраћа његово удварање, које одбацује прва жена, која га,
окрећући се да се концентрише на сопствене балетске потезе, у суштини игнорише.
У велу је присутан и лептир. Лептир успоставља и везу између све три фигуре јер свака изражава
врсту метаморфоза приказаних оним што се дешава у њиховој кожи,
од испуцале порцеланске глазуре и вишеструких украса на првој жени,
до мермерне вене мушке коже , и низ правих лептира на телу друге жене
и везених koji красе њен вео.

Жена лево представља човечанство,
оличава културне активности и рукотворину, израду ствари, уметничке или практичне.
Као што је стварање разрађено осликаног порцелана који постаје, делом,
интегрални елемент фигуре или огрлице и дијадема од кованог драгоценог метала и драгуља.
Овај део композиције је требало да подвуче нескладан однос човечанства и фигуре пред њом, који представља Земљу.
Женска фигура изгледа одсутна и игнорише га, избегавајући сваки контакт очима са њим.
Порицање је подвучено њеном позом и понашањем, јер одбија сваку везу.

 

[Neprilagođena]

Лик амблемизује земљу, претварајући се делимично у камен,
прелаз посебно приказан у руци, која се претвара у мермерни материјал.
Фигура преовлађујућe плаве боје, евоцира океане и цвеће,
симболише флору када се сударе та два елемента.
Изгледа строго и одређено у изразу лица, али и љубазно и љупко.

**′′ Парадокс еволуције ", настао за преко три године,
био је период у којем бих могао да изразим идеју која ми је веома блиска срцу.
Хтео сам да осликам везу и повезаност човека и његове околине,
окружења и животињског царства, алегорију нашег постојања и наше улоге на овој планети.
Људски однос са природом је неочекивано скренуо.
У својим слабостима и несавршеностима увек смо налазили могућност да еволуирамо
и ојачамо али на крају је угрожена равнотежа и хармонија између та два света.
Луди темпо скорашњег напретка довео је у опасност цео систем, и човечанство.
И то је тај парадокс.....**
Marco Grassi

"У бекству вечног побољшања, или онога што сматрамо тако,
заборавили смо да нисмо метафорично центар универзума,
већ само мали делић који треба да се прилагоди а не обрнуто.
Три фигуре композиције комуницирају међусобно кроз своје гестове и интеракцију.
. Избор плесача значи идеју кретања, сталну промену перцепције ствари око нас,
све je повезано, човек, природа и животињска компонента
у својеврсни космички плес који нас потпуно обавија."
Marco Grassi

 

[Neprilagođena]

PREDIVNO.

 

[Neprilagođena]

Još njegovih radova možete videti ovde

https://www.marcograssipainter.com/paintings/