Stajao je ponosan, ali u njegovim krupnim crnim očima mogla sam videti tugu. Zamislila sam, kako juri širokom stepom, predvodeći krdo, dok se njegova crna griva viori na vetru, gledajući njegovu još uvek lepu glavu, iza koje se na nebu rascvetala duga.
Prekinuh svoje maštanje, kada mi se obrati njegov gazda. Mislio je da želim da jašem, pa je prišao. Nudeći pomoč da se popnem na konja. Ništa neće ni da naplati, sedeće iza mene i paziće da ne padnem sa konja.Ubeđuje me da ne treba da brinem.
Dok on objašnjava, ja odlučno odmahujem glavom. Neću da jašem, činilo mi se da bih time povredila tu divnu životinju.
Ukrainac je uporan, govori da nema razloga za brigu, možemo i da se slikamo, a on će slike poslati na moju adresu.
Penje se na konja, trudeći se da me ubedi. Jako želi da jašemo zajedno.Klekuo je ispred mene, moleći, njemu za ljubav, samo jedan krug oko vodoskoka koji je pravio lažnu kišu na trgu.
Odbijam, neću da mućim tog konja, koji tužno gleda kako se mi ubeđujemo. Zamršena griva prekriva njegov još uvek ponosan vrat, a rebra koja se naziru pod kožom govore da je više gladan nego sit. On koji je rođen slobodan, sada mora da sluša i trpi.Gazda će večeras u votki gasiti tugu zbog promašenog života, a on, gladan će čekati porciju zobi.
Bolno zanjišta i prope se mlateći nogama po vazduhu. Ukrainac ga je uzjahao, besno mu zarivši pete u mršave slabine. Uplašena životinja pojuri u galopu, oko vodoskoka. Hladna voda padala je po njima, i umesto da ohladi vrelu ukrainčevu krv, ona još više raspali strast, pretoćenu u bes, zbog mog odbijannja.
Ljut na mene, juri trugom. Propinje koja ispred uplašenih turista. A bolom izazvano njištanje zariva se poput mamuza u moju svest.
Ponizila sam čoveka, a onaj koga sam želela da zaštitim, trpeo je posedice. Osećala sam njegov bol, dok je topot kopita odjekivao trgom.
Sunce je zalazilo za krovove kijevskih kuča, praveći dugu nad trgom. Nastalu tišinu prekinulo je zvono tramvaja.
Upitala sam se, da li je sve to bio san, ali nije.
Na pločniku trga, ostao je konjski pokrivač. Blagi večernji povetarac mrsio je njegove rese, kao da ga poziva da pođe sa njim.
Okrenula sam se, i polako otišla sa tog mesta, u mom sećanju ostala je slika.
Tužna slika iz Kijeva.
Prekinuh svoje maštanje, kada mi se obrati njegov gazda. Mislio je da želim da jašem, pa je prišao. Nudeći pomoč da se popnem na konja. Ništa neće ni da naplati, sedeće iza mene i paziće da ne padnem sa konja.Ubeđuje me da ne treba da brinem.
Dok on objašnjava, ja odlučno odmahujem glavom. Neću da jašem, činilo mi se da bih time povredila tu divnu životinju.
Ukrainac je uporan, govori da nema razloga za brigu, možemo i da se slikamo, a on će slike poslati na moju adresu.
Penje se na konja, trudeći se da me ubedi. Jako želi da jašemo zajedno.Klekuo je ispred mene, moleći, njemu za ljubav, samo jedan krug oko vodoskoka koji je pravio lažnu kišu na trgu.
Odbijam, neću da mućim tog konja, koji tužno gleda kako se mi ubeđujemo. Zamršena griva prekriva njegov još uvek ponosan vrat, a rebra koja se naziru pod kožom govore da je više gladan nego sit. On koji je rođen slobodan, sada mora da sluša i trpi.Gazda će večeras u votki gasiti tugu zbog promašenog života, a on, gladan će čekati porciju zobi.
Bolno zanjišta i prope se mlateći nogama po vazduhu. Ukrainac ga je uzjahao, besno mu zarivši pete u mršave slabine. Uplašena životinja pojuri u galopu, oko vodoskoka. Hladna voda padala je po njima, i umesto da ohladi vrelu ukrainčevu krv, ona još više raspali strast, pretoćenu u bes, zbog mog odbijannja.
Ljut na mene, juri trugom. Propinje koja ispred uplašenih turista. A bolom izazvano njištanje zariva se poput mamuza u moju svest.
Ponizila sam čoveka, a onaj koga sam želela da zaštitim, trpeo je posedice. Osećala sam njegov bol, dok je topot kopita odjekivao trgom.
Sunce je zalazilo za krovove kijevskih kuča, praveći dugu nad trgom. Nastalu tišinu prekinulo je zvono tramvaja.
Upitala sam se, da li je sve to bio san, ali nije.
Na pločniku trga, ostao je konjski pokrivač. Blagi večernji povetarac mrsio je njegove rese, kao da ga poziva da pođe sa njim.
Okrenula sam se, i polako otišla sa tog mesta, u mom sećanju ostala je slika.
Tužna slika iz Kijeva.
