Od kada je bog stvorio svet nezaobilazni članovi društva su šlihtare.
Šlihtara je osoba koja se dodvorava drugoj osobi od koje zavisi u egzistencijalnom smislu.
Profesionalna šlihtara zna kome se šlihta, egzistencijalno je relativno podmirena, ali to su i
njeni limiti. Problem sa šlihtarama je u tome što nikada ne mogu daleko da doguraju ni u karijeri ni
u materijalnom smislu. Šlihtanjem uspešno izbegava velike lomove običnog čoveka ne šlihtare.
Običan čovek ne šlihtara mora više da se dokazuje u svim aspektima kako bi bio prihvaćen i odobren
od strane ljudi koji upravljaju njegovom egzistencijom.
Šlihtara mora da podnese i proguta svašta od osobe kojoj se dodvorava.
Šlihtara nikada ne može da oseti nalete stvaralačke strasti običnog čoveka ne šlihtare,
jer njen program ponašanja zavisi isključivo od osobe kojom se šlihta.
Šlihtara ne može nikada da bude slavna jer bi time ugrozila svoju profesiju, za razliku od običnog čoveka ne
šlihtare koji tokom života doživljava uspone i padove u velikim amplitudama.
Ne šlihtara je slobodna da stvara, šlihtara povlađuje stvaralaštvu osobe kojoj se šlihta.
Šlihtara stupa u brak sa osobom slične profesije, rađaju decu koja kroz pokolenja nose DNK lance
šlihtara.
Ne šlihtara stupa u brak iz ljubavi i rađa decu ne šlihtare.
Povremeno dolazi do bunta novih generacija šlihtara te se oprobavaju u ne šlihtarskom poslu
i obrnuto. Kad tad se vraćaju svom genetskom kodu.
Šlihtare su bezopasni otpad društva, ali otpad je otpad.
Ne bojim se šlihtara jer su limitirane svojiom profesijom, više se bojim onih osoba koje uživaju
u šlihtanju drugih.
Šlihtare su vekovima deo društva, jasno je podvučena razlika između šlihtare i ne šlihtare.
Šlihtara je osoba koja se dodvorava drugoj osobi od koje zavisi u egzistencijalnom smislu.
Profesionalna šlihtara zna kome se šlihta, egzistencijalno je relativno podmirena, ali to su i
njeni limiti. Problem sa šlihtarama je u tome što nikada ne mogu daleko da doguraju ni u karijeri ni
u materijalnom smislu. Šlihtanjem uspešno izbegava velike lomove običnog čoveka ne šlihtare.
Običan čovek ne šlihtara mora više da se dokazuje u svim aspektima kako bi bio prihvaćen i odobren
od strane ljudi koji upravljaju njegovom egzistencijom.
Šlihtara mora da podnese i proguta svašta od osobe kojoj se dodvorava.
Šlihtara nikada ne može da oseti nalete stvaralačke strasti običnog čoveka ne šlihtare,
jer njen program ponašanja zavisi isključivo od osobe kojom se šlihta.
Šlihtara ne može nikada da bude slavna jer bi time ugrozila svoju profesiju, za razliku od običnog čoveka ne
šlihtare koji tokom života doživljava uspone i padove u velikim amplitudama.
Ne šlihtara je slobodna da stvara, šlihtara povlađuje stvaralaštvu osobe kojoj se šlihta.
Šlihtara stupa u brak sa osobom slične profesije, rađaju decu koja kroz pokolenja nose DNK lance
šlihtara.
Ne šlihtara stupa u brak iz ljubavi i rađa decu ne šlihtare.
Povremeno dolazi do bunta novih generacija šlihtara te se oprobavaju u ne šlihtarskom poslu
i obrnuto. Kad tad se vraćaju svom genetskom kodu.
Šlihtare su bezopasni otpad društva, ali otpad je otpad.
Ne bojim se šlihtara jer su limitirane svojiom profesijom, više se bojim onih osoba koje uživaju
u šlihtanju drugih.
Šlihtare su vekovima deo društva, jasno je podvučena razlika između šlihtare i ne šlihtare.