Krvavo se Sunce povlači na zapad,
Gusta noć mu zadnju iskru svetla uze...
Ispratih ga hrabro, krijući od njega
Da mi srce čuva jednu kaplju suze.
Skrivena u noći, sa mislima svojim,
Osećam tu kaplju, drhti na dnu srca.
Peče jadno srce što s teretom se muči,
Poput krila ptice uzdrhtalo kuca.
Nemi šapat vetra klizi mi niz kožu,
Čarolija noći se oko mene svila ...
Mami me da prospem suzu čežnje, bola,
Koju sam od sebe u samo srce skrila.
I čuvam je tajno, ko biser u školjci
Krijem i od Meseca, moga starog druga.
Tako mala suza, u bojama duge,
A tako je velika njena davna tuga...
No u samu zoru, kad ugledah odraz
Nasmejanog neba i još mladog Sunca,
Stisnu me u grlu sva skrivena tuga
I preseče me nešto posred samog srca.
I proli se tada moj skriveni dragulj!
Oprostih se tad od moje suze tajne ...
A za njome onda potekoše i druge,
Poput brilijanta, od zraka Sunca sjajne...
Autor: Valeria
Divno je....
.
