Domaće skraćenice
Opšte ili domaće skraćenice se pišu malim početnim slovom i obeležavaju se tačkom. Dele se na početne i sažete.
Početne skraćenice su svedene na početak reči. Među njih se ubrajaju:
1) one koje sadrže samo prvo slovo reči kao što su g. – godina ili gospodin ( u zavisnosti od konteksta), n. e. – nove ere, l.k. – lična karta i mnoge druge;
2) sastoje se iz početne grupe suglasnika: br. – broj, str. – strana, stranica, i sl. – i slično, i dr. I drugo ( i drugi)
3) iz početne grupe do drugog samoglasnika: ul. –ulica, prof.- profesor, god. –godina
4) na početnu grupu do trećeg samoglasnika: neob. – neobično, fiziol. – fiziologija.
5) na deo reči do sufiksa: srp. –srpski, polj. –poljski, grč. –grčki
Sažete skraćenice svode reč na početno slovo ( ili grupu slova) i karakteristična slova (završno slovo ili slog). Pišu se sa tačkom ili bez nje.Sažete skraćenice koje se pišu sa tačkom: tzv. – takozvani, ppuk. – potpukovnik, bez tačke: dr – doktor, mr – magistar, gđa – gospođa.
Prilagođene internacionalne opšte i merne skraćenice
Uglavnom su zasnovane na latinskim izrazima i pišu se latinicom. Merne skraćenice koje se pišu velikim slovom preuzimaju se u izvornim obliku, na primer: V – volt, W – vat, J – džul, A – amper, T- tesla, C- kulon, F – farad, a ostale se pišu malim slovom ili izvorno, ili se preslovljavaju na ćirilicu: kg – kilogram, l – litar, m – metar i sl.
https://www.sudski-tumaci.rs/vesti/clanak/skracenice-u-srpskom-jeziku
U tekstovima šire namene sreću se i skraćenice latinskih izraza, a neke imaju odgovarajuće zamene u srpskom jeziku: etc. – et cetera ili na srpskom itd. – i tako dalje, L.S. – locus sigilli, a zamenjuje se našim M.P. – mesto pečata, P.S. – post scriptum, može se pisati i na čirilici a označava naknadno dopisano.
Verzalne skraćanice
Sastavljene su od početnih slova višečlanih naziva i pišu se velikim slovim bez razmaka između njih. One funkcionišu kao posebna kategorija reči, a najčešće označavaju nazive ustanova, institucija, agencija, organizacija, programa i sl. Jedne funkcionišu kao imena (BBC- verbalizovano Bibisi ili pisano Bi-Bi-Si), a druge kao opšte imenice. Strane verzalne skraćenice mogu se preuzimati u izvornom obliku (USA, FBI, NBA), mogu se preslovljavati u ćirilicu (УСА ili САД, ФБИ) ili se mogu preraditi prema čitanju (CNN- Si-En-En). Uz domaće verzalne skraćenice i prilagođene strane skraćenice pišu se padežni nastavci malim slovom sa crticom. Na primer: u JAT-u, na CD-u, sa MMF-om. Izuzetak je ako se reči prerade prema čitanju. Onda se padežni nastavak dodaje zvršnom formantu, pa pišemo: „ Bio sam u studiu Bi-Bi-Sija.“ A ne Bi-Bi-Si-ja.
Verbalizovane skraćenice
Nastaju pretvaranjem verzalnih skraćenica u celovite reči ili kombinovanjem formanata dvočlanih ili višečlanih izraza. U upotrebi: „Bio sam u studiu Bibisija, a zatim idem u NIN-ovu redakciju.“
Opšte ili domaće skraćenice se pišu malim početnim slovom i obeležavaju se tačkom. Dele se na početne i sažete.
Početne skraćenice su svedene na početak reči. Među njih se ubrajaju:
1) one koje sadrže samo prvo slovo reči kao što su g. – godina ili gospodin ( u zavisnosti od konteksta), n. e. – nove ere, l.k. – lična karta i mnoge druge;
2) sastoje se iz početne grupe suglasnika: br. – broj, str. – strana, stranica, i sl. – i slično, i dr. I drugo ( i drugi)
3) iz početne grupe do drugog samoglasnika: ul. –ulica, prof.- profesor, god. –godina
4) na početnu grupu do trećeg samoglasnika: neob. – neobično, fiziol. – fiziologija.
5) na deo reči do sufiksa: srp. –srpski, polj. –poljski, grč. –grčki
Sažete skraćenice svode reč na početno slovo ( ili grupu slova) i karakteristična slova (završno slovo ili slog). Pišu se sa tačkom ili bez nje.Sažete skraćenice koje se pišu sa tačkom: tzv. – takozvani, ppuk. – potpukovnik, bez tačke: dr – doktor, mr – magistar, gđa – gospođa.
Prilagođene internacionalne opšte i merne skraćenice
Uglavnom su zasnovane na latinskim izrazima i pišu se latinicom. Merne skraćenice koje se pišu velikim slovom preuzimaju se u izvornim obliku, na primer: V – volt, W – vat, J – džul, A – amper, T- tesla, C- kulon, F – farad, a ostale se pišu malim slovom ili izvorno, ili se preslovljavaju na ćirilicu: kg – kilogram, l – litar, m – metar i sl.
https://www.sudski-tumaci.rs/vesti/clanak/skracenice-u-srpskom-jeziku
U tekstovima šire namene sreću se i skraćenice latinskih izraza, a neke imaju odgovarajuće zamene u srpskom jeziku: etc. – et cetera ili na srpskom itd. – i tako dalje, L.S. – locus sigilli, a zamenjuje se našim M.P. – mesto pečata, P.S. – post scriptum, može se pisati i na čirilici a označava naknadno dopisano.
Verzalne skraćanice
Sastavljene su od početnih slova višečlanih naziva i pišu se velikim slovim bez razmaka između njih. One funkcionišu kao posebna kategorija reči, a najčešće označavaju nazive ustanova, institucija, agencija, organizacija, programa i sl. Jedne funkcionišu kao imena (BBC- verbalizovano Bibisi ili pisano Bi-Bi-Si), a druge kao opšte imenice. Strane verzalne skraćenice mogu se preuzimati u izvornom obliku (USA, FBI, NBA), mogu se preslovljavati u ćirilicu (УСА ili САД, ФБИ) ili se mogu preraditi prema čitanju (CNN- Si-En-En). Uz domaće verzalne skraćenice i prilagođene strane skraćenice pišu se padežni nastavci malim slovom sa crticom. Na primer: u JAT-u, na CD-u, sa MMF-om. Izuzetak je ako se reči prerade prema čitanju. Onda se padežni nastavak dodaje zvršnom formantu, pa pišemo: „ Bio sam u studiu Bi-Bi-Sija.“ A ne Bi-Bi-Si-ja.
Verbalizovane skraćenice
Nastaju pretvaranjem verzalnih skraćenica u celovite reči ili kombinovanjem formanata dvočlanih ili višečlanih izraza. U upotrebi: „Bio sam u studiu Bibisija, a zatim idem u NIN-ovu redakciju.“
