Školujemo decu, ali ne za naše tržište

[Neno]

Škole koje obećavaju NAJPLAĆENIJE poslove ostaju PRAZNE - Učenici hrle ka određenim strukama, ostajemo bez ZANATLIJA​

Opet ćemo imati stoprocentno ispunjena odeljenja u medicinskim školama i opet će većina traženih i dobro plaćenih zanata biti prazna, a novina prvog upisnog kruga u srednje škole jeste da će odeljenja IT smera biti – poluprazna.

U prvom krugu upisa u srednje škole je raspodeljeno nešto više od 59.000 mesta od 64.000 koliko je učenika polagalo završni ispit. Oni, neraspoređeni, oko 1.500 mogu da konkurišu na prestala mesta.
Naime, u gradovima Srbije je blizu trećine mesta na srednjoškolskom IT smeru, odnosno, kako se precizno zovu odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, posle prvog upisnog kruga ostala prazna. U Beogradu, takođe, ta odeljenja su poluprazna. Za upis u ova IT odeljenja prijavilo se oko 1.900 svršenih osmaka, ali je prijemni ispit položilo svega njih 917, pa je planirani broj mesta za upis smanjen na 940. Od tog broja, slobodna su na nivou Srbije 303 mesta.

O debaklu upisa u odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i matematiku, u kojima je predviđeno maksimalno 20 đaka, svedoče i ovi primeri – nakon prvog upisnog kruga, u gimnaziji u Čačku ima 11 slobodnih mesta, u valjevskoj 13, a u gimnaziji u niškoj opštini Medijana čak 16!

Takvi i slični rezultati u Srbiji za predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandra Markova nisu iznenađenje jer, kako ističe, i prethodnih godina se često dešavalo da veliki broj IT odeljenja ostane neupisan, pa da Ministarstvo prosvete odobri formiranje odeljenja sa svega 10 upisanih đaka.

Iznenađenje je, međutim, Beograd gde IT odeljenja do ove godine nisu imala problem sa ispunjenjem kvote od 20 učenika, a sada slobodnih mesta ima i u gimnazijama „Patrijarh Pavle“ i „Sveti Sava“, u Dvanaestoj, Šestoj i Osmoj, te gimnazijama u Mladenovcu i Zemunu.

Sve ovo, po mišljenju Markova, otvara osnovno pitanje – da li IT odeljenja u gimnazijama uopšte treba da postoje u tolikom broju?

- Jer, da podsetimo, pre desetak godina sa tim smerom se krenulo tako da budu do dva odeljenja u Beogradu, a na nivou Srbije da ih bude 6-7 u pojedinim regionima. No, onda su direktori gimnazija, jedan za drugim, počeli da traže od Ministarstva, a ono da odobrava, tako da danas maltene svaka beogradska gimnazija ima makar po jedno, a neretko dva odeljenja IT smera. To je program za nadarenu decu, a mi smo prethodnih godina imali veliki broj upisanih učenika koji jednostavno nisu dovoljno kvalitetni za to – kaže za medije predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

link

https://www.sd.rs/vesti/drustvo/sko...im-strukama-ostajemo-bez-zanatlija-2024-07-03

Svi hoće u medicinu pa tako u nekim školama upisuju i po šest odjeljenja. Interesantno je da IT polako gubi interesovanje osnovaca?
Iako su mnogi danas zanatski poslovi više nego dobro plaćeni, veoma je slabo interesovanje za upis u neku od zanatskih struka.

 

[Jasna]

Kako lepo napišu suštinu, a ljudi ne vide ništa.
Školujemo decu za tržište. Čije god...

Ja se smrzla. A vi kako ste?

 

[Lule]

Zato što po inerciji i dalje vučemo komplekse iz komunizma da je blam učiti za majstora nego se 4 godine gubi vreme da se dobije diploma bilo kakve srednje škole.

 

[Araon]

Zato što po inerciji i dalje vučemo komplekse iz komunizma da je blam učiti za majstora nego se 4 godine gubi vreme da se dobije diploma bilo kakve srednje škole.

Ne vucemo komplekse i nije blam, nego svako gleda da mu dete bude sto bolja verzija sebe ako ikako moze. Preznojen covek na 40 stepeni koji vuce kofer alata i koji se oznojio 55 puta za dva sata nije nikome najveca zelja na svetu, to je nesto sto covek prihvati ako nema bolje.

 

[Dingelinge]

Od tih nazovi programera, mozda uspe 10 a svi ostali......

 

[Lule]

Ne vucemo komplekse i nije blam, nego svako gleda da mu dete bude sto bolja verzija sebe ako ikako moze. Preznojen covek na 40 stepeni koji vuce kofer alata i koji se oznojio 55 puta za dva sata nije nikome najveca zelja na svetu, to je nesto sto covek prihvati ako nema bolje.

Za bolje mora da bude pametan i ima interesovanja a većina nije takva. A da se radi mora. I šta im je bolje onda - da budu sami svoje gazde ili da budu tuđi magacioneri bez kvalifikacije. A srednje škole ne daju neke specijalne kvalifikacije posle kojih ih "čeka" poso.

 

[Dingelinge]

Ne vucemo komplekse i nije blam, nego svako gleda da mu dete bude sto bolja verzija sebe ako ikako moze. Preznojen covek na 40 stepeni koji vuce kofer alata i koji se oznojio 55 puta za dva sata nije nikome najveca zelja na svetu, to je nesto sto covek prihvati ako nema bolje.

Tako je, oznoji se ali zato ti uzme 500 Evra. U toku meseca se oznoji 10 puta pa ti vidi.

 

[Dingelinge]

Zato što po inerciji i dalje vučemo komplekse iz komunizma da je blam učiti za majstora nego se 4 godine gubi vreme da se dobije diploma bilo kakve srednje škole.

Nije to inercija nego licni promasaji.

 

[a bre Milun]

Škole koje obećavaju NAJPLAĆENIJE poslove ostaju PRAZNE - Učenici hrle ka određenim strukama, ostajemo bez ZANATLIJA​

Opet ćemo imati stoprocentno ispunjena odeljenja u medicinskim školama i opet će većina traženih i dobro plaćenih zanata biti prazna, a novina prvog upisnog kruga u srednje škole jeste da će odeljenja IT smera biti – poluprazna.
Pogledajte prilog 1574039
U prvom krugu upisa u srednje škole je raspodeljeno nešto više od 59.000 mesta od 64.000 koliko je učenika polagalo završni ispit. Oni, neraspoređeni, oko 1.500 mogu da konkurišu na prestala mesta.
Naime, u gradovima Srbije je blizu trećine mesta na srednjoškolskom IT smeru, odnosno, kako se precizno zovu odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, posle prvog upisnog kruga ostala prazna. U Beogradu, takođe, ta odeljenja su poluprazna. Za upis u ova IT odeljenja prijavilo se oko 1.900 svršenih osmaka, ali je prijemni ispit položilo svega njih 917, pa je planirani broj mesta za upis smanjen na 940. Od tog broja, slobodna su na nivou Srbije 303 mesta.

O debaklu upisa u odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i matematiku, u kojima je predviđeno maksimalno 20 đaka, svedoče i ovi primeri – nakon prvog upisnog kruga, u gimnaziji u Čačku ima 11 slobodnih mesta, u valjevskoj 13, a u gimnaziji u niškoj opštini Medijana čak 16!

Takvi i slični rezultati u Srbiji za predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandra Markova nisu iznenađenje jer, kako ističe, i prethodnih godina se često dešavalo da veliki broj IT odeljenja ostane neupisan, pa da Ministarstvo prosvete odobri formiranje odeljenja sa svega 10 upisanih đaka.

Iznenađenje je, međutim, Beograd gde IT odeljenja do ove godine nisu imala problem sa ispunjenjem kvote od 20 učenika, a sada slobodnih mesta ima i u gimnazijama „Patrijarh Pavle“ i „Sveti Sava“, u Dvanaestoj, Šestoj i Osmoj, te gimnazijama u Mladenovcu i Zemunu.

Sve ovo, po mišljenju Markova, otvara osnovno pitanje – da li IT odeljenja u gimnazijama uopšte treba da postoje u tolikom broju?

- Jer, da podsetimo, pre desetak godina sa tim smerom se krenulo tako da budu do dva odeljenja u Beogradu, a na nivou Srbije da ih bude 6-7 u pojedinim regionima. No, onda su direktori gimnazija, jedan za drugim, počeli da traže od Ministarstva, a ono da odobrava, tako da danas maltene svaka beogradska gimnazija ima makar po jedno, a neretko dva odeljenja IT smera. To je program za nadarenu decu, a mi smo prethodnih godina imali veliki broj upisanih učenika koji jednostavno nisu dovoljno kvalitetni za to – kaže za medije predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

link

https://www.sd.rs/vesti/drustvo/sko...im-strukama-ostajemo-bez-zanatlija-2024-07-03

Svi hoće u medicinu pa tako u nekim školama upisuju i po šest odjeljenja. Interesantno je da IT polako gubi interesovanje osnovaca?
Iako su mnogi danas zanatski poslovi više nego dobro plaćeni, veoma je slabo interesovanje za upis u neku od zanatskih struka.

da su ti zanati tako dobro trazeni i visoko placeni, mnogi doktori nauka bi se prekvalifikovali i umesto 1000 evra zaradjivali bi 4000 evra ko kazandzije, abadzije, tabadzije.........naravno, u Srbiji.
Ne poznajem zanatliju koji moze da zaradi vise od 700-800 evra mesecno i to sa debeli rad. Naravno da u ovom slucaju zanati nisu atraktivni pa niko i ne uci za zanatliju.

 

[Dingelinge]

da su ti zanati tako dobro trazeni i visoko placeni, mnogi doktori nauka bi se prekvalifikovali i umesto 1000 evra zaradjivali bi 4000 evra ko kazandzije, abadzije, tabadzije.........naravno, u Srbiji.
Ne poznajem zanatliju koji moze da zaradi vise od 700-800 evra mesecno i to sa debeli rad. Naravno da u ovom slucaju zanati nisu atraktivni pa niko i ne uci za zanatliju.

Ja poznajem i to trojicu. Nijedan od njih ne uzme manje od 5000 Evra mesecno.

 

[a bre Milun]

Ja poznajem i to trojicu. Nijedan od njih ne uzme manje od 5000 Evra mesecno.

........stavi 6000 evra.

 

[Dingelinge]

........stavi 6000 evra.

Verovatno neki mesec i vise.

 

[Pobednik79]

Ja poznajem i to trojicu. Nijedan od njih ne uzme manje od 5000 Evra mesecno.

Koje poslove tačno rade? Zvuči baš neobično.

 

[Lule]

Nije to inercija nego licni promasaji.

Nije samo lični promašaj. I dalje se vuče taj koncept iz komunizma da se završi SSS i uvali u neku firmu i onda radio ne radio svira mi radio. A i naše društvo jeste prilično iskompleksirano i voli da se ugleda kako je drugi "dobro prošao" - čitaj uvalio se negde pa daj i moje dete.

 

[a bre Milun]

Verovatno neki mesec i vise.

a u svajcarskoj prosecna plata 3500 evra.
Pa zasto ondak zanatlije pobegose sa srpskih 5000 evra na svajcarskih 3500 evra ?
Nesto ti se ovde ne poklapa.

 

[Frederick_]

Koji su to "oni" koji skoluju decu?

Koliko je meni poznato, deca se skoluju sama uz pomoc roditelja (eventualno i neke rodbine).

 

[Џорџи]

Zanat i poljoprivreda samo sta je svoj gazda

 

[LedeniBGD]

da su ti zanati tako dobro trazeni i visoko placeni, mnogi doktori nauka bi se prekvalifikovali i umesto 1000 evra zaradjivali bi 4000 evra ko kazandzije, abadzije, tabadzije.........naravno, u Srbiji.
Ne poznajem zanatliju koji moze da zaradi vise od 700-800 evra mesecno i to sa debeli rad. Naravno da u ovom slucaju zanati nisu atraktivni pa niko i ne uci za zanatliju.

Ти вероватно не живиш у Србији. У мојој бившој фирми добри мајстори су ишли много преко те цифре. Вођа групе (главни мајстор) је имао 150 000 - 180 000 плату + ауто за кућну употребу. Свака друга субота радна и то скраћено. Он ми каже да после посла ради приватно и узме од 300 - 700 евра месечно преко плате.
Проблем је тај што су у многим земљама на западу плате добрих мајстора много веће него код нас а цене приближне или мало веће.
Један мајстор је отишао у Немачку (већ је био тамо) и има 20 евра/сат. Ефективно ради 9-10 сати дневно па месечно изађе одлично. Плус после посла одради по нешто и приватно.

 

[Lule]

Nek je i 2000€ za 20 dana. Bolje nego u fabrici kao jeftinija niskokvalifikovana radna snaga koju će da zebavavaju razni "školovani" napredni menadžeri.

 

[LedeniBGD]

Škole koje obećavaju NAJPLAĆENIJE poslove ostaju PRAZNE - Učenici hrle ka određenim strukama, ostajemo bez ZANATLIJA​

Opet ćemo imati stoprocentno ispunjena odeljenja u medicinskim školama i opet će većina traženih i dobro plaćenih zanata biti prazna, a novina prvog upisnog kruga u srednje škole jeste da će odeljenja IT smera biti – poluprazna.
Pogledajte prilog 1574039
U prvom krugu upisa u srednje škole je raspodeljeno nešto više od 59.000 mesta od 64.000 koliko je učenika polagalo završni ispit. Oni, neraspoređeni, oko 1.500 mogu da konkurišu na prestala mesta.
Naime, u gradovima Srbije je blizu trećine mesta na srednjoškolskom IT smeru, odnosno, kako se precizno zovu odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, posle prvog upisnog kruga ostala prazna. U Beogradu, takođe, ta odeljenja su poluprazna. Za upis u ova IT odeljenja prijavilo se oko 1.900 svršenih osmaka, ali je prijemni ispit položilo svega njih 917, pa je planirani broj mesta za upis smanjen na 940. Od tog broja, slobodna su na nivou Srbije 303 mesta.

O debaklu upisa u odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i matematiku, u kojima je predviđeno maksimalno 20 đaka, svedoče i ovi primeri – nakon prvog upisnog kruga, u gimnaziji u Čačku ima 11 slobodnih mesta, u valjevskoj 13, a u gimnaziji u niškoj opštini Medijana čak 16!

Takvi i slični rezultati u Srbiji za predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandra Markova nisu iznenađenje jer, kako ističe, i prethodnih godina se često dešavalo da veliki broj IT odeljenja ostane neupisan, pa da Ministarstvo prosvete odobri formiranje odeljenja sa svega 10 upisanih đaka.

Iznenađenje je, međutim, Beograd gde IT odeljenja do ove godine nisu imala problem sa ispunjenjem kvote od 20 učenika, a sada slobodnih mesta ima i u gimnazijama „Patrijarh Pavle“ i „Sveti Sava“, u Dvanaestoj, Šestoj i Osmoj, te gimnazijama u Mladenovcu i Zemunu.

Sve ovo, po mišljenju Markova, otvara osnovno pitanje – da li IT odeljenja u gimnazijama uopšte treba da postoje u tolikom broju?

- Jer, da podsetimo, pre desetak godina sa tim smerom se krenulo tako da budu do dva odeljenja u Beogradu, a na nivou Srbije da ih bude 6-7 u pojedinim regionima. No, onda su direktori gimnazija, jedan za drugim, počeli da traže od Ministarstva, a ono da odobrava, tako da danas maltene svaka beogradska gimnazija ima makar po jedno, a neretko dva odeljenja IT smera. To je program za nadarenu decu, a mi smo prethodnih godina imali veliki broj upisanih učenika koji jednostavno nisu dovoljno kvalitetni za to – kaže za medije predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

link

https://www.sd.rs/vesti/drustvo/sko...im-strukama-ostajemo-bez-zanatlija-2024-07-03

Svi hoće u medicinu pa tako u nekim školama upisuju i po šest odjeljenja. Interesantno je da IT polako gubi interesovanje osnovaca?
Iako su mnogi danas zanatski poslovi više nego dobro plaćeni, veoma je slabo interesovanje za upis u neku od zanatskih struka.

На занате клинци слабо иду јер то није лак посао, без обзира што се може овде наћи пристојно плаћен посао и што се може отићи преко на још боље плаћен посао. Већина занатлија нема неку велику будућност код нас јер долазе странци и раде за мање паре. Ко оде на занат углавном има намере да оде преко.

 

[Araon]

Za bolje mora da bude pametan i ima interesovanja a većina nije takva. A da se radi mora. I šta im je bolje onda - da budu sami svoje gazde ili da budu tuđi magacioneri bez kvalifikacije. A srednje škole ne daju neke specijalne kvalifikacije posle kojih ih "čeka" poso.

Kad god sam pričao sa tim majstorima svaki kuka bole leđa, bole noge, bole ruke, osećaju se loše i svaki od njih doslovno ima dete za koje u životu ne bi poželeo time da se bavi, već sve pare koje zarade ulažu u njihovo školovanje.

To ti dovoljno govori. Ne kažem ja da se ne uzmu pare, po toj logici možeš završiti i za varioca uzeti lepe pare, ali svako gleda sutra da mu dete bude više od toga, ako može.

Tako je, oznoji se ali zato ti uzme 500 Evra. U toku meseca se oznoji 10 puta pa ti vidi.

Da je tako majstori bi vozili X5 i G klase po gradu, a vidimo da nije, nego dolaze u olupanim opelima karavanima i slično.

 

[Umri_muski]

Zato što po inerciji i dalje vučemo komplekse iz komunizma da je blam učiti za majstora nego se 4 godine gubi vreme da se dobije diploma bilo kakve srednje škole.

Sto volim kad i pored napisanog ljudi umeju da tumace , pa makar do groba....
Deca upisuju medicinsku skolu koja kao traje 4 godine, a ladovina je zestoka u vecini skola i kad zavrse imaju laganica posao , ne naprezu mozak i ne pucaju psihicki...
A zanat samo okace oglas vodoinstalater i eto ti bez diplome radno mesto...

 

[Umri_muski]

Diplomirani elektrotehnicar trazi posao vozaca majstora ....ne vrsim utovar i istovar robe....

 

[Neno]

Keramičari, zidari, moleri, varioci, vodoinstaleri, mesari, vozači.. danas mogu vrlo pristojno da žive od svog rada.
Sada su ti zanatski poslovi mnogo lakši nego prije, da ne objašnjavam zašto.

 

[Neno]

Zanatlije zarađuju više od lekara​

Usled nedostatka radnika, neki zanati su u Srbiji bolje plaćeni nego akademska zvanja, kažu u Uniji poslodavaca. Prema statističkim podacima, i dalje najviše zarađuju programeri i kontrolori leta, ali život često demantuje statistiku. Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača, a prognoze su da u narednih pet godina problem neće biti ublažen.

Stara narodna izreka „Zanat je zlata vredan“ po svemu sudeći, je tačna. Iako je IT sektor već dugo na listi najplaćenijih poslova, zanatlije im se sve više primiču. Čak mnogi koji se bave zanatima često zarade i više od stručnjaka za kompjuterom, piše RTS.

Ipak, statistika pokazuje da programeri i kontrolori leta u proseku zarađuju više od 2.000 evra mesečno. Na pojedinim poslovima u IT sektoru prosečna plata dostiže čak i 500.000 dinara.
Skoro deset puta manju prosečnu zaradu ima medicinsko osoblje – oko 70.000 dinara, dok lekari zarađuju najmanje oko 100.000 dinara.
Među najobrazovanijima, nastavnici i profesori u školama imaju najmanje prihode – mesečno zarađuju u proseku od 56.000 do 100.000 dinara.

Više posla, više novca
Sa zanatima se zarađuje značajno više, ali je pravilo – što više radiš više zaradiš. Najbolje ide frizerima, vodoinstalaterima, variocima i automehaničarima. Na nekim oglasima se nudi početna plata koja je čak ista ili veća od lekarske ili profesorske.

Plata varioca na nekim oglasima bila je i do 4.000 evra, ali to su uglavnom sezonski poslovi, od tri do šest meseci. Zarada jeste velika, ali često nije zagarantovan posao tokom cele godine.

Srbiji nedostaje 20.000 vozača
Član udruženje drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Goran Aleksić izjavio je da Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača i ocenio da je teško očekivati da će u narednih pet godina problem biti ublažen.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da obuči bar 4.000 vozača na godišnjem nivou.

„Moramo ozbiljno da razmišljamo o povećanju zarada. Zarade koje su već dovoljno velike stvoriće atraktivno zanimanje koje će Srbiji obezbediti dovoljan broj profesionalnih vozača kako bi ispunili zahteve proizvodne privede, industrije i građana“, rekao je on.

U Srbiji, kako kaže, postoji 175.000 licenciranih vozača, od čega je deo u inostranstvu, dok se deo bavi taksi prevozom.

Z.S/RTV/RTS