Škola, ah škola

micaigoxy:
Imam i ja muke sa jednom tinejdzerkom...nije mi sestra,nije mi nista,ali sto je teska.....
ima 15 godina,zivi u zabludi da vampiri postoje(to je vec preshlo u patoloshku opsesiju),nista ne uchi,do skoro je bezala iz shkole,verovatno bezi i sada ali krije od mene....
Njena majka,dobra zena,zove me i trazi pomoc i savet,moli me da pricam sa njom,da je urazumim....kao da je to lako,pokusavam da razgovaram sa njom,ne ide,neverovatno je tvrdoglava....
sada je preko noci postala metalka,probushila je donju usnu(sto nema veze,i ja imam bushnu usnu,tachnije vise nemam zaraslo je),ponasa se kao strashilo a ne devojchurak....
dere se na svoju majku,par puta je dizala ruku na majku....i niko od nas koji zelimo da je skapiramo i koji se trudimo da joj pomognemo,niko ne moze da dopre do nje...
A samo da napomenem da uglavnom dobije ono sto zeli,ne bas uvek ali nista joj ne fali i pored toga sto ima samo majku koja jako malo zaradjuje,a telefonski8 rachuni su katastrofa....
i kako nju urazumiti? Padalo nam je napamet da je odvedemo kod psihologa na razgovor,ali mislim da bi to pogorsalo njenu tvrdoglavost i buntovnost.....
Kliknite za proširenje...

Jel se nekad neko zapitao da ona slucajno ne zeli da privuce paznju? Mozda joj nedostaje paznje, ljubavi. Sta znaci to imati sve u zivotu? Imati pare? Pa ja sam imao ko klinac tih para, igracaka, kuraca palaca, ali znate kako, dok su sa drugom decom ocevi provodili vreme, pricali sa njima, druzili se moj tata je jurio karijeru i pravio pare. Ja mozda jesam imao finansijski vise nego druga deca, ali ja sa svojim ocem nemam ni blizu tako blizak odnos kao ta druga deca. Razmislite malo. Meni se cini da ta devojka trazi paznju i da pokusava da je privuce. A tvrdoglava je zato sto nema poverenja, verovatno je bila i povredjena i to sigurno vise puta, izneverena. Ljudi cesto odbijaju pomoc tvrdoglavoscu kada nisu sigurni u dobre namere pomagaca, kada misle da se nesto loste krije iza te pomoci. Pa i sam sam cesto pravio gluposti ne bi li privukao neciju paznju da me primeti ono kao "E i ja postojim"

Verujte mi da nije sve u parama.
 
Moja dobra prijateljica trenutno muci muku sa kcerkom od 16 godina.To dete se potpuno promenilo za godinu dana.Slatka,pametna i fina devojicica,odlican djak u gimanziji je postala olos u pravom smislu te reci.Opija se,sumjamo i da konzumira neke droge,bezi i iz skole i od kuce,krade,pravi razne ekcese....Ta zena trazi pomoc od mene,jer zna da ja vrlo cesto mogu da pomognem u takvim situacijama jer sam i sama u zivotu prosla mnogo toga.Ali ovo je i mene ostavilo bez teksta.
Po meni je jedino resenje da je vodi kod psihologa....Mislim da vise nikakav razgovor ne pomaze.
Situacija postala bezizlazna.Ako neko od Vas ko inace radi sa decom i tinejdzerima(a znam da ovde ima takvih)ima neki savet,slobodno neka kaze,svako misljenje je dobro doslo.
Moje dete je jos malo,ali gledajuci probleme ljudi oko sebe,mislim da je najpametnije posmatrati ponasanje dece/tinejdzera i primecivati svaku promenu u istom.
Zaista nisam pametna.Ali mozda imam jedan koristan lican primer.
Mene roditelji nikada nisu terali nesto preterano da ucim.Bilo je ono u stilu''ako hoces uci,ako neces ne moras''.Mozda je to bilo zato sto sam uvek bila prosecan djak,sve predmete sam podjednako ucila i imala dobre ocene,nisam se ni u cemu isticala.
Moj brat,recimo negde do sedmog razreda osnovne skole vazio je za izuzetno talnetovano,ali lenjo dete.Matematika i fizika su bili njegovi predmeti,jezike je rasturao i bio najbolji sportista.Forsirali su ga neprestano.onda je iz nekog razloga postao pravi buntovnik.U srednjoj skoli je imao prelazne ocene koje dobijao iskljucivo na racun inteligencije,ucio je samo i samo ako mora.
Njega je na neki nacin upropastila njegova lenjost.I valjda zbog zelje da protivreci roditeljima pustio je tu lenjost da pobedi i namerno nije hteo da se trudi.
 
Gore neko napisa kako deca u Srbiji ranu krecu u skolu.
Ja mislim da krecu bas taman kako treba, a ne kao moj unuk koji ce morati sa 4 da krene u skolu iako roditelji misle da verovatno nece biti zreo za skolu i mirno sedenje.

Kod mas je mnogo sto sta lose, ali ima puno toga sto je i bolje nego negde drugde.
poz

PS; Emili, ako se sumnja na drogu, tada nema pardona vec se i prati dete, cak krisom i pretura po stvarima - to se nikako ne sme prepustiti slucaju jer je to najvece zlo! U pocetku se jos nesto i moze uciniti, a kasnije....
 
Mislim da ih treba poslati da rade preko raspusta.Znam da sam ja definitivno reshila da zapnem , nakon sto sam jednog leta bezuspesno trazila posao.Kad sam videla kako me gledaju,kao meso i koliko je tesko,vishe mi nije trebao nikakav drugi podsticaj.Zavrshila sam odlicnim srednju,upisala faks,dobro mi ide.
Ali dok sama ne osecam potrebu da se trudim oko necega,niko mi ne moze nametnuti tako nesto.Tako da mislim da je slaba vajda od toga sto ih verbalno terate da uce.Mene to njihovo ''Ajde uci!'' nervira,govori mi da nemaju vere u mene.Najbolje se osecam kad odem u citaonicu gde je mir i tishina,i dam sve od sebe i polozim ispit s dobrom ocenom.To mi je najjaci motiv i podsticaj.
 
Bravo Aco - NIJE sve u parama !!!

Moja porodica je večito na ivici - tek toliko da se preživi. Da sam i ja radila, bilo bi malo više para ali manje sreće. Danas moja kćerka kaže da joj nije interesantno kupiti nego da sama napravi nešto (21.god.). Jeste da nisu imale sve što požele ali su bile sretne i izrasle u zrele osobe bez kompleksa sposobne da same žive svoj život.
Škola mora da se završi ali je preterivanje glupost.Pritiskati dete zbog ocena ?Moja starija kćerka donese prvu dvojku u drugom razredu i kaže:Je li mama, najvažnije je da sam ja tebi živa i zdrava ? U osnovnoj nije ni otvorila knjigu a u srednjoj odlikaš. Ja sam bila vukovac ali šta to vredi kad sam bila nesposobna jer su me roditelji "ubili u pojam".Imala sam i pare ali mi je svaki dinar preseo. Tri fakultete a nikad nisam radila...

Čuvajte decu od droge - nema ništa strašnije ! Sva sredstva upotrebite ! Oko mene je jezivo. Deca mojih komšija su ili u zatvoru ili na lečenju. To ne poželeti nikome !!
 
Emily_Bg:
Moja dobra prijateljica trenutno muci muku sa kcerkom od 16 godina.To dete se potpuno promenilo za godinu dana.Slatka,pametna i fina devojicica,odlican djak u gimanziji je postala olos u pravom smislu te reci.Opija se,sumjamo i da konzumira neke droge,bezi i iz skole i od kuce,krade,pravi razne ekcese....Ta zena trazi pomoc od mene,jer zna da ja vrlo cesto mogu da pomognem u takvim situacijama jer sam i sama u zivotu prosla mnogo toga.Ali ovo je i mene ostavilo bez teksta.
Po meni je jedino resenje da je vodi kod psihologa....Mislim da vise nikakav razgovor ne pomaze.
Kliknite za proširenje...

Imam nekoliko drugarica koje su proshle kroz to.To je sukob izmedju onoga sto nose od kuce i onoga sto ih saceka u skoli.A njihovi roditelji nisu bili otvoreni bash za razgovor o svemu tome.Mislim moramo prihvatiti realnost ove zemlje,i pricati sa decom o tome.Realno ja mogu ceo zivot da dirindzim za neku crkavicu sa sve mojim faksom,a bez faksa sam nista.A u skoli mogu sresti totalne debile ciji roditelji mogu da kupe i mene i moj faks bez problema.
I morate im dati do znanja da vi uzimajuci u obzir da nemate veze u firmama,niti da im ostavite neki kapital,jedino sto mozete da im pruzite je to obrazovanje.Jedini njihov kapital je da budu dobri u onome cime ce se baviti i da sami naprave nesto od sebe.
Ja pricam to zato sto je vecina devojaka koje znam da su bile jako dobre,a onda ''odjednom propale'' , ''propale'' upravo iz tog razloga.Videle su svasta,pozelele su i one da budu slobodnije i ''foliraju se''.To je kod mene u osnovnoj i srednjoj bio izuzetno prihvacen obrazac drushtvenog ponashanja.Npr top ribe su polugole i poluretardirane,to je tako u vecini osnovnih i srednjih.Ljudi se jednostavno nadju u velikom raskolu izmedju naucenog u kuci, i zelje da budu top u drushtvu.Ali ne umeju izgleda da vide da ce kasnije osakatiti sebe zbog takvog ponashanja za ceo zivot.I da se ne zivi samo u srednjoj skoli nego i kasnije.
 
Iako radim u školi, a pritom još nemam ni decu, moram da kažem: Nisu samo deca kriva! Dok se u sistemu obrazovanja neke stvari suštinski ne promene i dok ne dođe do ozbiljne reforme situacija se neće značajnije popraviti. Dete pre svega mora da bude motivisano za rad dok je u školi. Drago mi je što roditelji jasno uočavaju problem za potpunu nezainteresovanost svoje dece za bilo šta, a kamoli za učenje. Zainteresovanost deteta za neki predmet isključivo zavisi od profesora i načina prezentovanja gradiva. Obzirom da su kriterijumi spušteni na jako nizak nivo ( osim u gimnazijama) dete prosečne intelegencije može na času da nauči za 3(ako ocena uopšte nešto znači).Ovaj problem mora da se rešava sa više različitih strana, a nama koji sa decom provodimo ponekad više vremena nego roditelji predstoji da se nadamo i čekamo, a pre svega prihvatimo odgovornost.
 
Moja sestricina se isto tako na prelasku iz osnovne u srednju (gimnazija) preokrenula u potpuno drugo dete. Od solidnog djaka (uglavnom odlicna ali sto bi rekli malo na gurku, znaci ne bas preterano priljezna u ucenju) u srednjoj je vise nista ne zanima i stalno je u fazi redjanja losih ocena koje onda popravlja i tako u krug. Ispostavilo se da zaista skrece paznju roditelja i da je stociko ponavljanje, uci, uci, objasnjavanje na licnom primeru kako je obrazovanje vazno, kakve su posledice - potpuno kontraproduktvno. Prestali su da joj drobe i zvocaju iako im je bilo jako tesko, to im je izgledalo kao da joj aminuju da tako i nastavi ako barem po neki put svakog dana ne izvrse dodatni pritisak da mora da se uci. Za sada su se ucutali, videcemo kakve ce rezultate to da da i kad.
 
Moja mlađa kćerka nije imala problema sa našom pažnjom - uvek je imala našu punu pažnju. Ipak je u srednjoj počela da beži sa časova (bilo joj dosadno) i slabije uči. Čak je išala i na popravni - da vidi kako to izgleda :confused: Mi smo na to gledali kao na normalne faze odrastanja. Važno je da smo imali iskren odnos sa njom i da nam je davala objašnjenje za to. Svačega sam se naslušala !?!?

Jadni profesori ! Oni što se trude da decu nešto nauče moraju da budu supermeni. U ovakvoj situaciji i sa ovakvom školom ...??? Sve počinje da liči na one američke filmove o školama u crnačkim getima. Deca nam postaju crnci :D
 
Признајем, никада нисам волео школу. Време сам убијао буљећи кроз прозор.
''Од колевке па до гроба, најлепше је школско доба'' - можда, али само за време распуста.
 
Imam cerku, 18 je napunila u januaru.
Nisam sa njom vec skoro 4 godine.
Pisala sam da nismo zajedno i necu da se ponavljam, ali sto se skole tice, uvek je imala dobre radne navike.
Pa tako i sada. Da napomenem, ona ne voli skolu, ali uci zato sto ''mora'' - tako mi bar kaze, kada je pitam zasto uci i u petak uvece!!!
Ja pa imam sasvim drugaciji problem, skolu je bas uzela za ozbiljno, zaista je pametna, ali se ubi uceci, sprema se za svaki cas, za svaki predmet i zeli da bude najbolja. I zaista pokazuje izuzetne rezultate. Profesori je hvale i sve je to u redu... nalazi satisfakciju u tome da je neko hvali.
Daleko od toga da ona nije mazena i pazena, dobijala je i dobija uvek sta pozeli, cak sta vise dobija na karticu alimentaciju od mene, ali tacno zna kako da rasporedi pare.
Da ponovim, niko je ne tera da bude najbolja.
Ko zna, mozda se tako brani od nekih samo njoj znanih problema koje sigurno ima - nije sa mnom jer je to kategoricki odbila, resila je da ostane sa bakom i dedom, nema decka, a ni najbolju drugaricu. Samo skola i kuca. Nista izmedju.
 
I u cemu je problem, dete vam je super a vi se zalite zato sto...uci?!?!?! Kada bude htela da izlazi, izlazice, ako joj trenutno odgovara da uci, pustite je. A sad to dal ima decka il ne...mozda vi i ne znate:-)
Sta kazu baka i deka? Oni su sigurno upuceniji u njen zivot od vas pa mozda s njima da porazgovarate ako bas nista drugo ne radi sem sto uci. To moze da bude depresija.
 
Хехе, прво се чудиш што је мама забринута, а после кажеш да може да буде депресија?!

Сваки екстрем, па и ектремна окупираност учењем (нарочито ако дуже траје) може да буде знак да нешто није у реду...
 
U jednom periodu najranije mladosti, negde od kraja osnovne škole pa skoro do kraja gimnazije, imala sam problem sa osećanjem nepripadanja sredini. Čitala sam knjigu na dan, besomučno učila, vežbala po ne znam koliko zadataka iz matematike... Bilo mi je užasno teško i to je bio moj način da pobegnem od svega. Da, i jela sam preterano. Roditelji to kao i da nisu primećivali. Bilo je važno da ne pravim probleme, a da ja imam problem... Pa mislim da im to i nije padalo na pamet. Tako da mislim da je dobro što vidite da vaša ćerka preterano revnosno uči i da ćete već pronaći neki način da joj priđete.
Ja sam ostala radoholičar, neko ko ne podnosi neuspeh ni u najbanalnijim stvarima. I znam da je to loše. Možda me zbog toga užasno i nervira preterano ležeran odnos moga deteta prema školi i školskim obavezama, iako je na svim drugim poljima regularan. Ali za učenje se još jedan takav lenjivac nije rodio i uopšte ne znam kako da ga podstaknem na rad.
 
Aca_Banovani:
Inace nacin na koji se u Srbiji deci razvija ljubav prema skoli je krajnje idiotski i kosi se sa svakom zdravom logikom. Mislim staviti dete od sedam godina u klupu i naterati ga da 5-6 sati sedi mirno i nesto slusa je krajnje idiotski pristup. Trebalo bi malo uvesti postupnosti. A ne odma s neba pa u rebra.
Kliknite za proširenje...

Ako su išli u vrtić imaju "postupnost". A, uostalom, vaspitanje i škola imaju cilj da dete pripreme za svaran život, a gde tu, molim te iko vodi računa da li je nekom "postupno"
ili nije? Češće je "s neba pa u rebra", pa ko se snađe!
 
Imam sina školarca treći razred osnovne škole...Ponekad vidim na njemu kako mu se ne da da uči da čita...kao čita a zjeva kroz prozor, eh...pa i ja sam bila dete, kažem u sebi da si olakšam situaciju mada me to nervira...uuuuuuhhhhhhhhhh::evil:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top