Skok u bronzano doba

[Poli46]

SKOK U BRONZANO DOBA

Učiteljica Ana Mej i njen suprug, 29. augusta 1973. godine posetili su grobove Klajva,
kod Invernesa, poznatu grupu od tri nadgrobna spomenika iz bronzanog doba
(1800 - 1500 pre Hrista). Njih dvoje šetali su uzanom popločanom stazom između
monolita, ne primećujući da se razdvajaju i kreću suprotnim pravcima.
Gospodin Mej je zastao kod mermerne ploče sa natpisom, a njegova supruga se
naslonila na jedan monolit. Nakon nekoliko trenutaka, sve joj je bilo drugačije:
promenio se predeo, nebo je postalo sivoplavo, a od njenog supruga ni traga ni
glasa. Mislila je da je na trenutak zaspala i da sanja. Ugledala je grupu muškaraca
u otrcanim haljecima i pantalonama vezanim iznad pojasa.Sporo su se kretali
napred, vukući težak monolitni kamen. Svi su imali dugu crnu kosu i bili neobično
razvijeni. Onda se sve ponovo počelo menjati. Nalazila se kod istog monolita,
a korak ispred nje stajao je njen suprug i hvatajući se za glavu, vrištao:
'Zaboga, Ana, gde si to bila? Ženo, kao da si u zemlju propala! Je li ti dobro?!'

 

[Poli46]

Odmahnula je zbunjeno glavom i načinila korak da bi mimoišla supruga, kad se
ponovo desilo isto čudo. Sve se ponovo promenilo, suprug je nestao, a ona grupa
ljudi je još uvek vukla onaj monolitni kamen. Sad je čula i kako razgovaraju, ali na nekom njoj nepoznatom jeziku.
Jedan od njih, pravi gorostas, zaostao je malo, okrenuo se i pogledao zbunjeno u njenom pravcu.
Obuzela ju je velika jeza, ali nije znala šta da radi. Neznanac je još uvek gledao u nju, i on očigledno zbunjen
što vidi ženu u nekoj nepoznatoj mu odeći. Ipak, laganim koracima uputio se prema gospođi Mej. Zastao je nekoliko koraka ispred nje,
gledajući u nju kao u neku utvaru. Nešto joj je govorio , ali ona to nije mogla razumeti.
Ostali iz njegove grupe nemo su sve posmatrali. Kada je neznanac zakoračio napred i ispružio ruku prema gospođi Mej,
sve se ponovo počelo menjati. Osetila je kako joj ramena stežu nečije ruke i prodorno je vrisnula. Bio je to njen suprug.

Izbezumljeno je gledao u nju i vikao: 'Ana, Ana! Zaboga, ženo, šta se to događa sa tobom?!
Ti čas nestaneš, a čas se pojaviš, i to uvek na drugom mestu... vidi na šta ličiš, kao da si izašla iz rudnika!'
Ana je stvarno grozno izgledala, Njena odeća bila je neverovatno iznošena, kao i cipele, koje su, uz to, bile još i blatnjave.

 

[Poli46]

Stručnjaci koji su ispitivali ovaj slučaj bili su zapanjeni! Kako objasniti činjenicu da je i suprug gospođe Mej bio očevidac njenih iznenadnih nestanaka i pojavljivanja? Kako objasniti blato na njenoj obući, kada ga u okolini nigde nije bilo? Kako objasniti starost i iznošenost njene odeće? Stručnjaci su utvrdili da su blato na njenim cipelama, kao i njena garderoba, veoma, veoma stari... Izgleda da je gospođa Mej, nekako odlutala u daleku prošlost i to baš u vreme postavljanja monolita i njihovog dovlačenja. Možemo samo zamisliti kako se osećao čovek iz tog vremena kada je ugledao Anu, i kada je ispred njega jednostavno nestala!?

https://www.conopljanews.net/vremeplov.html

 

[Black_star]

Temporalna dislokacija?
Molekularna dezintegracija pod neizbeznim spoljasnjim vortexom iz dalekog perfekta?
Kao po receptu moje bake.....

 

[Poli46]

Temporalna dislokacija?
Molekularna dezintegracija pod neizbeznim spoljasnjim vortexom iz dalekog perfekta?
Kao po receptu moje bake.....

Blago tebi,sve znaš

 

[White Guar]

Gospođa Mej i njene vikend fantazije o dugokosim, rogobatnim divljacima.