Šizofrenija

  • Začetnik teme Začetnik teme hm337
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Da imam šizofreniju

  • ćutao bih o tome jer ljudi nemaju razumevanja za obolele i plaše ih se

    glasova: 4 57,1%

  • rekao bih svima (pravi prijatelji bi ostali a ostali bi otišli od mene)

    glasova: 1 14,3%

  • rekao bi samo određenim osobama i zahtevao od njih da ne pričaju nikom

    glasova: 2 28,6%
  • Ukupno glasova
    7
H

hm337

Elita
Poruka
22.116
Šizofrenija je ozbiljna mentalna bolest koju odlikuju pozitivni simptomi kao što su deluzije, zvučne i vizuelne halucinacije, nekoherentnost govora, paranoja, i negativni simptomi kao što je povlačenje iz sveta u svoj unutrašnji svet. Realnost u kojoj živi osoba koja boluje od šizofrenije drugačija je od objektivne realnosti koju osobe oko nje opažaju. Na neki način to je kao da osoba sanja i dok je budna. Oboleli tipično nisu svesni da nešto nije u redu sa njima i svoje halucinacije i deluzije doživljavaju kao realnost. Danas postoje antipsihotici koji uspevaju da uklone pozitivne simptome, ali ne i negativne.

Film Beautiful mind je jedan od retkih filmova koji se bavi ovom bolešću iz ugla obolelog. Film uspeva da nam dočara kako to izgleda biti šizofren tako što za neke događaje u filmu tek naknadno shvatamo kao audio vizuelne halucinacije.

Temu sam otvorio zato što sam naleteo na video u kome devojka obolela od jednog oblika šizofrenije komentariše film Beautiful Mind. Mislim da je odlično odradila analizu filma. Definitivno vredi pogledati.


Interesuje me da li imate neka iskustva u vezi šizofrenije. Da li možda bolujete od nje ili znate nekog ko je oboleo?

Ovu bolest prati velika stigma i ljudima nije lako da priznaju da je imaju ili da je neko njima drag ima. Ipak ovde na forumu smo anonimni i možda neko poželi da se otvori i ispriča svoje iskustvo ili iskustvo nekog od svojih bližnjih. Tema je i stigma koja prati oblolele i pitanje zašto se moderni ljudi hvale LGBT statusom a stide se mentalne bolesti.
 
Ako bih imao šizofreniju, prihvatio bih to, pokušao da kontrolišem to koliko se može kontrolisati i ne bih govorio nikome osim ljudima koji moraju to znati kako ne bih ispao neki čudak. Ljudi su skloni osuđivanju prema onome što ne razumeju.
 
da dodam da je i ta osoba bila jedna od najinteligentnijih osoba koje sam upoznala u zivotu...i desila mu se oko 30 godine zivota...
imala sam osecaj da sam izgubila jednu dragu, blisku osobu iako je fizicki zdrav...ne bih znala sta da dodam na ovu temu...
bolest je neizleciva...moze samo donekle da se kontrolise...ali je osecaj bukvalno takav...kao da gledas osobu koja vise ne postoji...
 
svakodnevnica:
A ne zna se ni uzrok kako nastaje ? Mislim na one nenasledne slucajeve ...
Kliknite za proširenje...
stres i uzimanje droga može biti okidač..uzrok je verovatno genetski.mada nije utvrđen jedan gen koji presudno utiče na to ali postoji veći stepen rizika ako je neko u porodici oboleo (najveći rizik je kod jednojajjčanih blizanaca ali ni tad nije izvesno da će i drugi oboleti ako prvi oboli što znači da uzrok nije samo genetski)..

zanimljivo je da se u raznim religijama i duhovnim učenjima simptomi tipični za šizofreniju mogu videti i kao ulazak u duhovni svet, u više stanje svesti...naprimer monasi koji vide i čuju demone ili šamani koji pričaju sa nevidljivim bićima..
 
topmodelsica:
Imam ja. Nije strašno. Meni je straša patnja koju sam doživela u detinjstvu. A ta šizofrenija to je kao neka zajebancija da te je snašla. Pitajte šta vas zanima.
Kliknite za proširenje...
svaka čast što nisi u mentalitetu žrtve nego bolest vidiš kao nešto lako podnošljivo.

Evo mojih pitanja za početak
1) opiši nam tipične halucinacije i deluzije koje imaš
2) da li si zbog šizofrenije bila u bolnici i da li i koje lekove piješ? da li se simptomi vraćaju ako prestaneš da uzimaš lekove?
3) kako prepoznaš da nešto (neko uverenje ili halucinacija) nije stvarno?
4) da li svima govoriš o tome ili držiš to kao tajnu za sebe i najbliže?
5) da li si se suočila sa diskriminacijom? naprimer sa slučajevima da su prijatelji ili rodbina počeli da te izbegavaju kad su saznali za bolest?
6) da li bi na intervjuu za posao pomenula šizofreniju?
7) da li ponekad misliš da su halucinacije u stvari dar da vidiš ono što je nevidljivo drugima a ne bolest?
8) koliko dugo već imaš šizofreniju i da li je počela odjednom ili malo po malo?
 
1. Najnovije: kad sam izašla iz kuće čula sam kratko sirenu kad se samo pipne sirena "bip" kao da se čuje sa ulice, ali ulica je udaljena 300 metara vazdušnom linijom i nemoguće je da se tako čuje sa ulice a nije se čuo ni motor da autombobil prolazi. Nemam nikakve stalne halucinacije, a vizuelne nikada nisam ni imala. Nerviralo me je ranije što sam redovno čula vrata kako se škripeći otvaraju ali kad sam se preselila iz tog stana taj zvuk je nestao.

2. Nisam bila nikad u bolnici na psihijatriji. Koristim Metoten, Tegretol, Sidatu i Lorazepam. Nisam prestajala da uzimam lekove.

3. Objasnila sam pod brojem 1 za sirenu. Vidim da niko ne otvara ni jedna vrata a ja čujem kako škripaju. Jednom mi se desilo na otvorenom da čujem vrata kako škripaju, odmah znam da je halucinacija. Čula sam ranije u tom istom stanu gde su škripala vrata kao da neko pušta vodu u prizemlju i voda pod pritiskom šišti kroz cevi a moj muž to nije čuo tako da znam da je to bila halucinacija.

4. Nije tajna. Sad nemam problema pa i ne pričam o tome. Sa kim sam se vidjala često došla je i ta tema na red.

5. Suočila sam se sa diskriminacijom samo od strane nepoznatih ljudi.

6. Odnela sam lekarsko uverenje.

7. Nemam takve halucinacije.

8. 11 godina. Odjednom. Pre 20 godina jednom 10 dana nisam znala šta me je snašlo, mislila sam da mi je neko sipao drogu u piće, e to je bilo strašno, kao u horor filmu tih 10 dana ništa nije ličilo na stvarnost, recimo na 5 minuta nestane ljudi oko mene i hodam u pustom gradu, u sledećem trenutku tu su automobili, ljudi, mislila sam da mi je neko sipao drogu u piće...
 
Poslednja izmena:
Šizofrenija je ozbiljna bolest koja se može sakrivati i negirati jedno kraće vreme ali će okolina pre ili kasnije saznati. Specifičan pogled je karakteristika svih psihičkih bolesnik.
Ako prebacimo na šaljivu stranu, većina žena ima šizofrene ispade jednom mesečni. :D
 
Grej:
Šizofrenija je ozbiljna bolest koja se može sakrivati i negirati jedno kraće vreme ali će okolina pre ili kasnije saznati. Specifičan pogled je karakteristika svih psihičkih bolesnik.
Ako prebacimo na šaljivu stranu, većina žena ima šizofrene ispade jednom mesečni. :D
Kliknite za proširenje...
kakav je to specifičan pogled? tup? bezvoljan? prazan?
ne verujem da @topmodelsica ima takav pogled. Tup i bezvoljan pogled imaju samo oni koji padnu u samosažaljevanje, depresiju i očajanje nezavisno od toga da li imaju šizofreniju.
 
topmodelsica:
1. Najnovije: kad sam izašla iz kuće čula sam kratko sirenu kad se samo pipne sirena "bip" kao da se čuje sa ulice, ali ulica je udaljena 300 metara vazdušnom linijom i nemoguće je da se tako čuje sa ulice a nije se čuo ni motor da autombobil prolazi. Nemam nikakve stalne halucinacije, a vizuelne nikada nisam ni imala. Nerviralo me je ranije što sam redovno čula vrata kako se škripeći otvaraju ali kad sam se preselila iz tog stana taj zvuk je nestao.

2. Nisam bila nikad u bolnici na psihijatriji. Koristim Metoten, Tegretol, Sidatu i Lorazepam. Nisam prestajala da uzimam lekove.

3. Objasnila sam pod brojem 1 za sirenu. Vidim da niko ne otvara ni jedna vrata a ja čujem kako škripaju. Jednom mi se desilo na otvorenom da čujem vrata kako škripaju, odmah znam da je halucinacija. Čula sam ranije u tom istom stanu gde su škripala vrata kao da neko pušta vodu u prizemlju i voda pod pritiskom šišti kroz cevi a moj muž to nije čuo tako da znam da je to bila halucinacija.

4. Nije tajna. Sad nemam problema pa i ne pričam o tome. Sa kim sam se vidjala često došla je i ta tema na red.

5. Suočila sam se sa diskriminacijom samo od strane nepoznatih ljudi.

6. Odnela sam lekarsko uverenje.

7. Nemam takve halucinacije.

8. 11 godina. Odjednom. Pre 20 godina jednom 10 dana nisam znala šta me je snašlo, mislila sam da mi je neko sipao drogu u piće, e to je bilo strašno, kao u horor filmu tih 10 dana ništa nije ličilo na stvarnost, recimo na 5 minuta nestane ljudi oko mene i hodam u pustom gradu, u sledećem trenutku tu su automobili, ljudi, mislila sam da mi je neko sipao drogu u piće...
Kliknite za proširenje...
hvala na detaljnim odgovorima.
ipak nešto mi nije jasno u odgovoru na zadnje pitanje. Šizofreniju imaš 11 godina a počela je odjednom pre 20 godina. Šta se dešavalo u tih 9 godina između? Da li si u tom periodu bila potpuno bez simptoma? Takođe interesuje me to od pre 20 godina gde oko tebe čas ima ljudi i vozila čas nema nikog i tih 10 dana kad ništa nije ličilo na stvarnost i bilo je kao u horor filmu. Kako je to izgledalo? Može malo više detalja ako ti nije previše mučno da se toga prisećaš?
 
hm337:
hvala na detaljnim odgovorima.
ipak nešto mi nije jasno u odgovoru na zadnje pitanje. Šizofreniju imaš 11 godina a počela je odjednom pre 20 godina. Šta se dešavalo u tih 9 godina između? Da li si u tom periodu bila potpuno bez simptoma? Takođe interesuje me to od pre 20 godina gde oko tebe čas ima ljudi i vozila čas nema nikog i tih 10 dana kad ništa nije ličilo na stvarnost i bilo je kao u horor filmu. Kako je to izgledalo? Može malo više detalja ako ti nije previše mučno da se toga prisećaš?
Kliknite za proširenje...
Odjednom je počela pre 11 godina. Potpuno sam bila bez simptoma tih 9 godina ako izuzmem neke mačke ispod prozora na koje sam se navikla od detinjstva da mjauču glasno kao u horu ponekad u noći i nikad mi to nije smetalo i tek sam mnogo kasnije shvatila da je to moguće bila halucinacija.

To pre 20 godina bilo je samo tada i nikad pre ni posle. Pa na ulici u gradu, idem ulicom, gužva, trepnem i nestane gužve, vidim samo tramvaj sa par putnika, nema nikog na ulici, ja idem peške svojim putem, posle 5 minuta trepnem, vratili su se automobili, puni tramvaji, pešaci. U prizemlju u zgradi kod zubara radnici kopaju 2 metra duboke i po 3 metra široke rupe koje ja zbunjeno zaobilazim i penjem se uz stepenice. Dodjem kod zubara, u čekaonici vidim čoveka sa zgužvanim licem, u toj gužvari žgužvane su i oči. Hvata me panika. Hoću da telefoniram. U kafiću pored radi moja poznanica kao konobarica, ona mi na pitanja odgovara sleganjem ramena i bečenjem očiju, ne znam da li je stvarna, još više me hvata panika. Nailazim na grupu studentkinja, one izgledaju normalno, daju mi telefon, telefoniram i smirujem se. Medjutim ja koračam u velikom strahu šta ću da ugledam. Pogledam ispred nogu, tu je hartija i zapada mi za oko satanin broj 666 na nekom serijskom broju na toj hartiji. Ponovo neopisiv strah. Dodjem kod zubara, on pogleda zub i teatralno se hvata za glavu. Strah, pitam se da li je to stvarno, da li je u toliko lošem stanju moj zub, pa me hvata strah od gangrene koja se možda proširila od zuba dalje na tkiva. I tako dalje.
 
Poslednja izmena:
hm337:
hvala na detaljnim odgovorima.
ipak nešto mi nije jasno u odgovoru na zadnje pitanje. Šizofreniju imaš 11 godina a počela je odjednom pre 20 godina. Šta se dešavalo u tih 9 godina između? Da li si u tom periodu bila potpuno bez simptoma? Takođe interesuje me to od pre 20 godina gde oko tebe čas ima ljudi i vozila čas nema nikog i tih 10 dana kad ništa nije ličilo na stvarnost i bilo je kao u horor filmu. Kako je to izgledalo? Može malo više detalja ako ti nije previše mučno da se toga prisećaš?
Kliknite za proširenje...
Tih 9 godina sam bila potpuno bez simptoma. Počela jed odjednom pre 11 godina.
 
topmodelsica:
Odjednom je počela pre 11 godina. Potpuno sam bila bez simptoma tih 9 godina ako izuzmem neke mačke ispod prozora na koje sam se navikla od detinjstva da mjauču glasno kao u horu ponekad u noći i nikad mi to nije smetalo i tek sam mnogo kasnije shvatila da je to moguće bila halucinacija.

To pre 20 godina bilo je samo tada i nikad pre ni posle. Pa na ulici u gradu, idem ulicom, gužva, trepnem i nestane gužve, vidim samo tramvaj sa par putnika, nema nikog na ulici, ja idem peške svojim putem, posle 5 minuta trepnem, vratili su se automobili, puni tramvaji, pešaci. U prizemlju u zgradi kod zubara radnici kopaju 2 metra duboke i po 3 metra široke rupe koje ja zbunjeno zaobilazim i penjem se uz stepenice. Dodjem kod zubara, u čekaonici vidim čoveka sa zgužvanim licem, u toj gužvari žgužvane su i oči. Hvata me panika. Hoću da telefoniram. U kafiću pored radi moja poznanica kao konobarica, ona mi na pitanja odgovara sleganjem ramena i bečenjem očiju, ne znam da li je stvarna, još više me hvata panika. Nailazim na grupu studentkinja, one izgledaju normalno, daju mi telefon, telefoniram i smirujem se. Medjutim ja koračam u velikom strahu šta ću da ugledam. Pogledam ispred nogu, tu je hartija i zapada mi za oko satanin broj 666 na nekom serijskom broju na toj hartiji. Ponovo neopisiv strah. Dodjem kod zubara, on pogleda zub i teatralno se hvata za glavu. Strah, pitam se da li je to stvarno, da li je u toliko lošem stanju moj zub, pa me hvata strah od gangrene koja se možda proširila od zuba dalje na tkiva. I tako dalje.
Kliknite za proširenje...
Da. Zastrašujuće.
To da čas ima ljudi i gužve čas nema nikog je najteže objašnjivo. Podseća me na ono kad pod hipnozom kažu čoveku da ne vidi nekog i on se ponaša kao da je ta osoba providna, bukvalno može da čita kroz tu osobu. Ovo je kao da neka sila kontroliše na neki takav način šta vidiš. Zanimljivo je da se pojavljuje i broj 666 da ti stavi do znanja ko stoji iza toga.
 
hm337:
Da. Zastrašujuće.
To da čas ima ljudi i gužve čas nema nikog je najteže objašnjivo. Podseća me na ono kad pod hipnozom kažu čoveku da ne vidi nekog i on se ponaša kao da je ta osoba providna, bukvalno može da čita kroz tu osobu. Ovo je kao da neka sila kontroliše na neki takav način šta vidiš. Zanimljivo je da se pojavljuje i broj 666 da ti stavi do znanja ko stoji iza toga.
Kliknite za proširenje...
Neka hvala, analiziraj ti to za sebe. :)
 
hm337:
Izvini. napisao sam prvo što mi je palo napamet. Nisam ja ni psihijatar ni pop pa da tumačim ovako ili onako. U svakom slučaju drago mi je da ti je sad ok i da bez nekih posebnih teškoća živiš sa šizofrenijom i da si imala hrabrosti da svoja iskustva podeliš sa nama.
Kliknite za proširenje...

Odavno mi piše da je bolest neaktivna, zaboravila sam kako je to napisano medicinskim rečnikom. Pogodila mi je doktorka terapiju. Više i ne idem kod doktorke. Kada sam zadnji put svratila da je pitam da li mi se od lekova javlja neki nekontrolisan uzdah, stenjanje, rekla mi je da to nije ništa i uopšte mi nije prigovorila zašto godinama ne dolazim kod nje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top