Pesma "Sixteen Tons", koju je Tennessee Ernie Ford izveo 1956. godine, opisuje težak život rudara u Americi,
posebno onih koji su radili u rudnicima uglja.
Stihovi govore o radnicima koji su neprestano u dugovima prema kompanijskoj prodavnici, jer su im plate bile
toliko male da su morali da kupuju osnovne potrepštine na kredit.
Fraza "I owe my soul to the company store" simbolizuje ovu ekonomsku zavisnost, gde radnici nikada nisu mogli
da se oslobode dugova i praktično su bili vezani za rudnik ceo život. Stvarna je istorija da su oni dugovali svoje
duše radnji kompanije... Rudari uglja imali su radnu karticu u radnji kompanije. Kada je bio plaćen, prvo što je izašlo
na videlo je ono što duguje radnji kompanije. Kompanije su imale monopol na sve, rudari su imali krov nad glavom,
a hrana na njihovim stolovima dolazila je iz preduzeća. Radli su da prežive i sledećeg jutra su ustali i radili sve iznova...
Pesma nosi snažnu socijalnu poruku o teškom radu, eksploataciji i nemogućnosti izlaska iz siromaštva, što
je učinilo da postane himna radničke klase.
Da, The Platters su 1959. godine uvrstili pesmu "Sixteen Tons" u svoj repertoar i ona je ostala deo njihovih nastupa
do danas. Njihova interpretacija donela je pesmi novi zvuk, prilagođen njihovom prepoznatljivom stilu, koji kombinuje
doo-wop i soul elemente.
Njihova verzija zadržava snažnu socijalnu poruku pesme, ali uz melodičniji i emotivniji ton, što je doprinelo njenoj
dugovečnosti u njihovom repertoaru.
Ako kad rešiš da majstorišeš blog o St. James Infirmary, Joshua Fit the Battle of Jericho, Fever, Is You Is Or Is You Ain't, Rollin' and Tumblin'... viči, tu sam da pomognem.
