- Poruka
- 392.132
Oko 100 km istočno od većeg grada Eskišehira, u podnožju špicastih stena vulkanskog porekla u sastavu planina Čal (Çal), na nadmorskoj visini od oko 900 metara i duž strme nizbrdice, smestio se Sivrihisar. Na vrhu tvrđave Hisarönü-Balkayasi, pronađena je oslikana kompozicija u steni za koju se smatra da datira iz praistorije, i prikazuje konja, čoveka i psa u boji crvenkaste gline. U popularnoj tradiciji, Sivrihisar je poznat i kao "grad Nasredin-hodže". Prema simpatičnom Nasredinu hodži, satiričnom liku iz srednjovekovnih priča, Sivrihisar je "centar sveta".
Nasredin hodža (Nasreddin Hoca ili Mullah Nasruddin: 1208-1285), bio je istorijska ličnost - filozof, satiričar i sufista, rođen u XIII veku, u Sivrihisaru, pred kraj vladavine Seldžuka. Širom Turske, upamćen je kao debeljuškasti čovečuljak sa ogromnim turbanom koji jaše svog magarca, a koji se pojavljuje kao lik u mnogobrojnim anegdotama, dosetkama i satiričnim narodnim pričama sa obaveznom poukom, gde ponekad ispada naivan, ali često mudar i lukav. Jedna od najpoznatijih dosetka hodže, opisana je u priči kada on na neko vreme napušta grad kako bi trgovao i seda na magarca naopačke, gledajući unazad. Kada su ga pitali zbog čega to radi, njegov prvi odgovor je navodno bio:
"Ko kaže da ja sedim naopačke? Možda magarac ide naopačke?!"
Zatim je usledio novi komentar - da sedi unazad kako bi odao poštovanje meštanima Sivrihisara, koje napušta i neće videti neko vreme.
U ilustracijama priča o Nasredin-hodži, magarac je uvek prikazan mali - kako bi se i u vizuelnom smislu od hodže stvorio karikaturalni lik. Svake godine između 5. i 10. jula, u gradu Akšehiru - gde je preminuo (centralna Anadolija), održava se festival posvećen njegovom liku i delu. Neki izvori tvrde da je Nasredin hodža došao iz Persije, a njegovo kulturno nasleđe poznato je od Balkana do Bliskog istoka, jer su se priče o njemu vekovima prepričavale u čajdžinicama i karavansarajima.
Umetnost putovanja
Nasredin hodža (Nasreddin Hoca ili Mullah Nasruddin: 1208-1285), bio je istorijska ličnost - filozof, satiričar i sufista, rođen u XIII veku, u Sivrihisaru, pred kraj vladavine Seldžuka. Širom Turske, upamćen je kao debeljuškasti čovečuljak sa ogromnim turbanom koji jaše svog magarca, a koji se pojavljuje kao lik u mnogobrojnim anegdotama, dosetkama i satiričnim narodnim pričama sa obaveznom poukom, gde ponekad ispada naivan, ali često mudar i lukav. Jedna od najpoznatijih dosetka hodže, opisana je u priči kada on na neko vreme napušta grad kako bi trgovao i seda na magarca naopačke, gledajući unazad. Kada su ga pitali zbog čega to radi, njegov prvi odgovor je navodno bio:
"Ko kaže da ja sedim naopačke? Možda magarac ide naopačke?!"
Zatim je usledio novi komentar - da sedi unazad kako bi odao poštovanje meštanima Sivrihisara, koje napušta i neće videti neko vreme.
U ilustracijama priča o Nasredin-hodži, magarac je uvek prikazan mali - kako bi se i u vizuelnom smislu od hodže stvorio karikaturalni lik. Svake godine između 5. i 10. jula, u gradu Akšehiru - gde je preminuo (centralna Anadolija), održava se festival posvećen njegovom liku i delu. Neki izvori tvrde da je Nasredin hodža došao iz Persije, a njegovo kulturno nasleđe poznato je od Balkana do Bliskog istoka, jer su se priče o njemu vekovima prepričavale u čajdžinicama i karavansarajima.
Umetnost putovanja
