... Situaciju 1 sam iskulirala. Oprostila sam i zaboravila. Ne vracam nikom.
Mesec dana posle Situacije 1 sam se zaposlila. Doduse, kao pripravnik i to sa Srednjom skolom, ne sa fakultetom. Ali, i to je nesto :-)
Ostala sam u gradu u kojem sam i studirala, nisam se vratila u svoje selo. I nisam menjala mesto prebivalista. Ali, zbog posla sam pomislila da cu morati. U jednom razgovoru sa drugaricom iz Situacije 1, ponudila mi se da ce me prijaviti da zivim kod nje, s obzirom da Ona zivi sama, u stanu koji je na njeno ime. Prihvatila sam, jer mi je gazda stana u kojem ja zivim rekao kako je za njega to suvise kompikovano, jer zivi u drugom gradu.
Posle dva meseca staza, gazda mi je rekao da cu morati da menjam mesto prebivalista.
Kada sam to spomenula drugarici, rekla je: "Vazi, prijavicu te. Ali, moraces i ti meni da ucinis nesto."
Pomislila sam da je to u redu, jer i Ona meni cini uslugu, koju danas retko ko hoce, i moze.
Trazila je da joj napisem Seminarski rad. Prihvatila sam.
... Taj vikend je trebalo da odem u svoje selo. Ali, posto je Ona trebalo taj rad da preda u ponedeljak, ostala sam kako bi joj to napisala. I otkucala, naravno.
... U ponedeljak sam joj poslala sms da cu ici da se raspitam sta sve treba od papira, i da je pitam kad joj odgovara da idemo i sredimo to. Odgovorila mi je: "Ne mogu da te prijavim. Moraces da pitas nekog drugog. Izvini". Nisam joj nista odgovorila.
Posle par dana me je zvala da pita da li sam bila na fakultetu i da mi kuka o problemima sa deckom.
Seminarski rad nije ni predala!
Ali, nisam sigurna da li cu oprostiti i Situaciju 2... Potrudicu se. Ne zbog nje, nego zbog sebe...
Mesec dana posle Situacije 1 sam se zaposlila. Doduse, kao pripravnik i to sa Srednjom skolom, ne sa fakultetom. Ali, i to je nesto :-)
Ostala sam u gradu u kojem sam i studirala, nisam se vratila u svoje selo. I nisam menjala mesto prebivalista. Ali, zbog posla sam pomislila da cu morati. U jednom razgovoru sa drugaricom iz Situacije 1, ponudila mi se da ce me prijaviti da zivim kod nje, s obzirom da Ona zivi sama, u stanu koji je na njeno ime. Prihvatila sam, jer mi je gazda stana u kojem ja zivim rekao kako je za njega to suvise kompikovano, jer zivi u drugom gradu.
Posle dva meseca staza, gazda mi je rekao da cu morati da menjam mesto prebivalista.
Kada sam to spomenula drugarici, rekla je: "Vazi, prijavicu te. Ali, moraces i ti meni da ucinis nesto."
Pomislila sam da je to u redu, jer i Ona meni cini uslugu, koju danas retko ko hoce, i moze.
Trazila je da joj napisem Seminarski rad. Prihvatila sam.
... Taj vikend je trebalo da odem u svoje selo. Ali, posto je Ona trebalo taj rad da preda u ponedeljak, ostala sam kako bi joj to napisala. I otkucala, naravno.
... U ponedeljak sam joj poslala sms da cu ici da se raspitam sta sve treba od papira, i da je pitam kad joj odgovara da idemo i sredimo to. Odgovorila mi je: "Ne mogu da te prijavim. Moraces da pitas nekog drugog. Izvini". Nisam joj nista odgovorila.
Posle par dana me je zvala da pita da li sam bila na fakultetu i da mi kuka o problemima sa deckom.
Seminarski rad nije ni predala!
Ali, nisam sigurna da li cu oprostiti i Situaciju 2... Potrudicu se. Ne zbog nje, nego zbog sebe...
