LastDay
Leptirica
- Poruka
- 5.574
Na listu hrasta i cera vidljive su manje ili veće tvrde kuglice .
A ja, glupava sam mislila da je to plod, neka vrsta izobličenog žira.
Za te lepe loptice su zaslužne Ose Šiškarice.
Moj prvi susret sa Šiškama
Ose šiškarice iz porodice Cynipidae, sitni su crni ili smeđi opnokrilci veliki oko 1-8 mm.
U svetu ih postoji oko 1.300 vrsta.
Ženke odlažu jajašca u tkivo biljke domaćina gde se onda razvija ličinka.
Zavisno od vrste osice, šiška se stvara na korenu, pupoljku, listu, resama ili žiru.
U njoj se najčešće nalazi jedna ličinka, no ponekad ih je i više,
Kada se razvije u odraslu jedinku , izlazi , a šiška ostaje kao prirodni ukras.
Meni je jako lep.I dekorativan.
I simpatičan.
Mislim, ovde ima svega, ali tu su i šiškice.
Ove ose za samu biljku nisu štetne, no u poljoprivredi se često iskorenjuju.
Same šiške su neopasne za stablo i ne uzrokuju nikakve dugoročne posledice za stablo.
Biohemijski proces koji se odvija u napadnutoj biljci uzrokuje nakupljanje specifičnih hemijskih tvari
u biljnom tkivu kao što su: fenolne kiseline, antocijanini, flavonoidi, tanini, steroidi, triterpeni, alkaloidi i saponini.
Još iz antičkog doba poznato je tretiranje raznih oboljenja šiškama skupljenim s hrasta Q. infectoria.
Korištene su za lečenje raznih edema, upala, infekcija usne šupljine, akutnog krvarenja, a upotrebljavane su i kao analgetik.
Moderna istraživanja potvrđuju ove koristi.
A ja, glupava sam mislila da je to plod, neka vrsta izobličenog žira.
Za te lepe loptice su zaslužne Ose Šiškarice.
Moj prvi susret sa Šiškama
Ose šiškarice iz porodice Cynipidae, sitni su crni ili smeđi opnokrilci veliki oko 1-8 mm.
U svetu ih postoji oko 1.300 vrsta.
Ženke odlažu jajašca u tkivo biljke domaćina gde se onda razvija ličinka.
Zavisno od vrste osice, šiška se stvara na korenu, pupoljku, listu, resama ili žiru.
U njoj se najčešće nalazi jedna ličinka, no ponekad ih je i više,
Kada se razvije u odraslu jedinku , izlazi , a šiška ostaje kao prirodni ukras.
Meni je jako lep.I dekorativan.
I simpatičan.
Mislim, ovde ima svega, ali tu su i šiškice.
Same šiške su neopasne za stablo i ne uzrokuju nikakve dugoročne posledice za stablo.
Biohemijski proces koji se odvija u napadnutoj biljci uzrokuje nakupljanje specifičnih hemijskih tvari
u biljnom tkivu kao što su: fenolne kiseline, antocijanini, flavonoidi, tanini, steroidi, triterpeni, alkaloidi i saponini.
Još iz antičkog doba poznato je tretiranje raznih oboljenja šiškama skupljenim s hrasta Q. infectoria.
Korištene su za lečenje raznih edema, upala, infekcija usne šupljine, akutnog krvarenja, a upotrebljavane su i kao analgetik.
Moderna istraživanja potvrđuju ove koristi.