Sisanje palca

M

mamaVesna

Zainteresovan član
Poruka
140
Ovo je pitanje upuceno prvenstveno Psihologu Jovani, ali su dobrodosli svi koji imaju neka svoja iskustva.

Imam dva sina, 2 i 4 godine. Obojica sisaju palac. Zanima me da li treba nesto da preduzimam po tom pitanju i sta?

Napominjem da su i jedan i drugi poceli da sisaju palac jako rano, stariji sin deset dana po rodjenju, mladji isti dan kad smo se vratili iz porodilista (4. dan).
Naslusala sam se saveta na ovu temu, ali me zanima prvenstveno misljenje psihiloga, kao i iskustva drugih roditelja. Stav zubara i ortopeda mi je poznat, tako da nema potrebe da ga ponavljaju ovde.

Hvala Vam unapred.
 
Ultrazvucne slike pokazuju kako beba sisa palac jos u majcinom stomaku. Cak 45 posto dece stare dve godine sisa prst. Oko 5 posto zadrzi tu naviku do 11. godine zivota. Sisanje je prirodni instinkt koji bebu uspavljuje i smiruje. Dojence ima potrebu za sisanjem i kad nije gladno pa stavlja ruke u usta, kasnije samo palac ili dva prsta, sto moze postati u nekom kasnijem periodu (nakon 4. godine) i cista navika, samoutesno ponasanje koje budi ugodne asocijacije na hranjenje i zadovoljavanje gladi. Ponasanje se moze produziti i u kasnijem detinstvu zbog pozitivnih asocijacija.Neka deca razviju naviku zbog skretanja paznje ili pokusaja manipulacije nad roditeljima. Ako vase dete oseca da ga ignorisete, moze razviti neku irtitirajucu naviku jer je sigurno da ce tako isprovocirati vasu reakciju.
Vecina navika nestane. One neke roditelje mogu izludjivati, dok su drugi puno tolerantniji. U dosta slucajeva, ako roditelji ignorisu naviku, deca s tim ponasanjem u jednom trenutku prestanu zato sto vise nemaju potrebu ili su to prerasla. Vecina navika, zapravo, nestaje kada dete dodje u skolski uzrast.
Sisanje palca moze da predstavlja i jedan od elemenata obreda uspavljivanja uz tendenciju da se zadrzi i ponavlja i van te situacije. Obredi uspavljivanja se javljaju izmedju druge i trece godine zivota, a zatim obicno iscezavaju. Mnogim majkama je veoma poznat citav repertoar radnji koji pomazu detetu da na tom uzrastu resi neki svoj unutrasnji sukob, da zadovolji potrebe za najcesce odsutnim osobama u tom trenutku, koje pruzaju sigurnost i zastitu. U toku razvoja deteta ove potrebe se smanjuju, strah od odvajanja se prevazilazi i iscezava, a obredi uspavljivanja se postepeno gube.

Dakle, moj savet je da nema potrebe za nekom posebnom intervencijom. Oslusnite da li vasa deca sisanjem palca zele da skrenu paznju na sebe i zasto bi to radili. Ako nije upitanju njihova zelja da privuku nesto vise vase paznje, verovatno se radi o navici koja ce vremenom sama isceznuti. Naravno, intervenisite ukoliko sisanje dovede do drugih problema (infekcije, deformacije vilice itd)
 
ja sam dugo sisala palac, moguce ceo prvi razred. jednostavno trebalo mi je, pokusavala sam da se odviknem, ili cak i da me odviknu, ali nije bilo sanse, secam se. i onda sam u jednom trenutku prestala i nije bilo sanse da ponovo sisam.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top