- Poruka
- 382.230
Sirene su sveznajuća demonska bića, koja pesmom zaustavljaju vetrove, umiruju more i opčinjavaju moreplovce.
Kad se Odisej vratio iz podzemlja na ostrvo Eju, Kirka mu je predočila sve opasnosti koje ga čekaju na putu u zavičaj. Ona mu je rekla da će proći kraj jednog ostrva na čijim cvetnim livadama sede dve sirene, okružene kostima nesrećnika koji su zaustavili lađe da bi uživali u njihovoj pesmi. Da bi srećno prošao pokraj Ostrva sirena, a da bi ipak čuo njihovu zanosnu pesmu, Odisej je drugovima naredio da ga čvrsto vežu za katarku, a njima je voskom začepio uši. Kada se lađa približila ostrvu, more se umirilo i Odisej je čuo kako ga sirene dozivaju zvonkom pesmom. Junak je poželeo da im krene u susret, ali su ga drugovi čvršće vezali i brže zaveslali.
Kasnije se pripovedalo da su Odisejevu lađu pokušale da zaustave tri sirene – Pisinoja, Aglaopa i Teleksija (ili Partenopa, Ligeja i Leukosija), kćerke rečnog boga Aheloja i Muze Melpomene ili Terpsihore. Jedna je svirala na liri, druga na fruli, a treća je pevala. Tim demonskim bićima je prorečeno da će umreti čim jedna lađa prođe mimo njih bez zastajanja. Kad je Odisej sa drugovima prošao pored sirena, one su od očajanja umrle ili su se strmoglavile u more i preobrazile se u stene. Neki kažu da su Argonauti prošli pre Odiseja kraj Ostrva sirena i da, zahvaljujući zanosnoj Orfejevoj svirci, nisu postali njihov plen.
O poreklu, broju i sudbini sirena poznato je još nekoliko predanja. Kao njihov otac pominje se morski bog Fork, a neki kažu da su one porod Aheloja i Portaonove kćerke Sterope. Pripovedalo se da su sirene rođene u vreme borbe između Herakla i Aheloja oko ruke lepe Enejeve kćerke Dejanire, i to iz kapi krvi koje su pale na zemlju u trenutku kad je junak Aheloju, koji se bio pretvorio u bika, odlomio rog. Neki pominju četiri sirene: Teles, Rajdnu, Molpu i Telksiopu.
Sirene su bile najpre lepe devojke, nerazdvojne drugarice Demetrine kćerke Kore (Persefone). Kad je Had oteo Koru, sirene su molile bogove da im podare krila, kako bi mogle da traže drugaricu po moru i zemlji. Njihova molba je uslišena: one su dobile ptičje perje i noge, a zadržale su devojački lik i glas. Drugi pripovedaju da im je Demetra izmenila lik da bi ih kaznila što nisu budnije čuvale prijateljicu Koru ili pak da im je Afrodita oduzela lepotu jer su one prezirale slasti ljubavi. Prema toj drugoj, kasnijoj verziji, te po rođenju lepe devojke postale su krilate nakaze, zadržavši lepo lice i divan glas, jer su uvredile boginju ljubavi i lepote Afroditu. Ona ih je pretvorila u krilata čudovišta pošto se nisu predavale ljubavnom zanosu. Njihovo ptičje perje postalo je kasnije plen muza. Kad su se sirene, po Herinom nagovoru, takmičile u pevanju sa muzama, lepoglase Zevsove kćerke su ih pobedile i od njihovog perja načinile sebi krune.
Sirene su se veoma stidele svog izgleda, pa su utočište potražile daleko od ljudi i pronašle ga na stenovitom ostrvu nedaleko od Scile i Haribde. Ostrvo sirena nalazilo se u zapadnom Mediteranu, kod rta Posejdoniona ili Pelora. Neki kažu da one borave u podzemnom svetu, gde se brinu o pokojnicima i oplakuju ih. Njihova milozvučna pesma učinila ih je i personifikacijom svemirske harmonije: u svakoj od nebeskih sfera nalazi se po jedna sirena, a njihovi glasovi su tako podešeni da stvaraju savršeno sazvučje.
Sirene su krilati demoni smrti, srodne kerama i harpijama, tesno povezane sa božanstvima podzemlja. Njihov lik je preuzet iz orijentalne umetnosti. Najstarije likovne predstave sirena potiču iz istočnih oblasti grčkog sveta. Na spomenicima iz VIII i VII veka stare ere one su prikazane raširenih krila i s lica, a na kasnijim – sklopljenih krila i u profilu. Počevši od VI veka stare ere, sirene su katkad prikazivane kao bradata bića. Na atičkim vazama iz V i IV veka stare ere pridodate su im ruke i ženske grudi. Kasnije su shvaćene kao muze podzemlja i često su prikazivane na nadgrobnim spomenicima i sarkofazima.
(grčka i rimska mitologija)
Kad se Odisej vratio iz podzemlja na ostrvo Eju, Kirka mu je predočila sve opasnosti koje ga čekaju na putu u zavičaj. Ona mu je rekla da će proći kraj jednog ostrva na čijim cvetnim livadama sede dve sirene, okružene kostima nesrećnika koji su zaustavili lađe da bi uživali u njihovoj pesmi. Da bi srećno prošao pokraj Ostrva sirena, a da bi ipak čuo njihovu zanosnu pesmu, Odisej je drugovima naredio da ga čvrsto vežu za katarku, a njima je voskom začepio uši. Kada se lađa približila ostrvu, more se umirilo i Odisej je čuo kako ga sirene dozivaju zvonkom pesmom. Junak je poželeo da im krene u susret, ali su ga drugovi čvršće vezali i brže zaveslali.
Kasnije se pripovedalo da su Odisejevu lađu pokušale da zaustave tri sirene – Pisinoja, Aglaopa i Teleksija (ili Partenopa, Ligeja i Leukosija), kćerke rečnog boga Aheloja i Muze Melpomene ili Terpsihore. Jedna je svirala na liri, druga na fruli, a treća je pevala. Tim demonskim bićima je prorečeno da će umreti čim jedna lađa prođe mimo njih bez zastajanja. Kad je Odisej sa drugovima prošao pored sirena, one su od očajanja umrle ili su se strmoglavile u more i preobrazile se u stene. Neki kažu da su Argonauti prošli pre Odiseja kraj Ostrva sirena i da, zahvaljujući zanosnoj Orfejevoj svirci, nisu postali njihov plen.
O poreklu, broju i sudbini sirena poznato je još nekoliko predanja. Kao njihov otac pominje se morski bog Fork, a neki kažu da su one porod Aheloja i Portaonove kćerke Sterope. Pripovedalo se da su sirene rođene u vreme borbe između Herakla i Aheloja oko ruke lepe Enejeve kćerke Dejanire, i to iz kapi krvi koje su pale na zemlju u trenutku kad je junak Aheloju, koji se bio pretvorio u bika, odlomio rog. Neki pominju četiri sirene: Teles, Rajdnu, Molpu i Telksiopu.
Sirene su bile najpre lepe devojke, nerazdvojne drugarice Demetrine kćerke Kore (Persefone). Kad je Had oteo Koru, sirene su molile bogove da im podare krila, kako bi mogle da traže drugaricu po moru i zemlji. Njihova molba je uslišena: one su dobile ptičje perje i noge, a zadržale su devojački lik i glas. Drugi pripovedaju da im je Demetra izmenila lik da bi ih kaznila što nisu budnije čuvale prijateljicu Koru ili pak da im je Afrodita oduzela lepotu jer su one prezirale slasti ljubavi. Prema toj drugoj, kasnijoj verziji, te po rođenju lepe devojke postale su krilate nakaze, zadržavši lepo lice i divan glas, jer su uvredile boginju ljubavi i lepote Afroditu. Ona ih je pretvorila u krilata čudovišta pošto se nisu predavale ljubavnom zanosu. Njihovo ptičje perje postalo je kasnije plen muza. Kad su se sirene, po Herinom nagovoru, takmičile u pevanju sa muzama, lepoglase Zevsove kćerke su ih pobedile i od njihovog perja načinile sebi krune.
Sirene su se veoma stidele svog izgleda, pa su utočište potražile daleko od ljudi i pronašle ga na stenovitom ostrvu nedaleko od Scile i Haribde. Ostrvo sirena nalazilo se u zapadnom Mediteranu, kod rta Posejdoniona ili Pelora. Neki kažu da one borave u podzemnom svetu, gde se brinu o pokojnicima i oplakuju ih. Njihova milozvučna pesma učinila ih je i personifikacijom svemirske harmonije: u svakoj od nebeskih sfera nalazi se po jedna sirena, a njihovi glasovi su tako podešeni da stvaraju savršeno sazvučje.
Sirene su krilati demoni smrti, srodne kerama i harpijama, tesno povezane sa božanstvima podzemlja. Njihov lik je preuzet iz orijentalne umetnosti. Najstarije likovne predstave sirena potiču iz istočnih oblasti grčkog sveta. Na spomenicima iz VIII i VII veka stare ere one su prikazane raširenih krila i s lica, a na kasnijim – sklopljenih krila i u profilu. Počevši od VI veka stare ere, sirene su katkad prikazivane kao bradata bića. Na atičkim vazama iz V i IV veka stare ere pridodate su im ruke i ženske grudi. Kasnije su shvaćene kao muze podzemlja i često su prikazivane na nadgrobnim spomenicima i sarkofazima.
(grčka i rimska mitologija)
