Sinhroniciteti

[loptica doskocica]

 

[loptica doskocica]

Ili, prijatelju sam pričala o duhovnosti na način kako nije razmišljao. I posle par dana sa druge strane dobije sličnu priču, iz potpuno druge zemlje.

 

[Lule]

Ok. Razumem. (Razumela sam i pre )
Ali to su ipak događaju kojima dajemo značaj dok druge događaje zanemarujemo. U moru događaja ogromna je verovatnoća da nam se desi neki nosi izvesnu simboliku, neku posebnost, pa ga samo jače registrujemo. To nema nikakav značaj osim slučajne simbolike koja se - desi.

Osim što je zanimljivo kao wow, telepatija, zamisli koja slučajnost, da ne veruješ!...nema tu nikakve duhovnosti, povezanosti sa univerzumom, ma ni umetnosti.
Ok, neki umetnici to vole da koriste (meni se ne sviđa, ali imaju pravo)

 

[Konj_na_belom_princu]

Non stop. Sve je prepuno sinhroniciteta. Samo ako odlučiš da ih vidiš.

 

[Konj_na_belom_princu]

Primer? Pomislim na nekog i zvoni mi telefon zove me baš taj na koga mislim. Redovno mi se dešava.

 

[Konj_na_belom_princu]

Ništa ja tu "čudno" ne doživljavam već kao neko prirodno saznanje o nečemu. Ne ulazim kako i zašto.

 

[Elle]

Stalno priča o tim sinhrocinitetima, nikako da raščivijam šta je to

Ali sve mi se čini da su to slučajnosti i simbolka ukombinovani sa autosugestijom

Neuzročna povezanost
Dakle pojave i situacije koje nisu uzročno povezane a dešavaju se istovremeno

 

[Elle]

Ništa ja tu "čudno" ne doživljavam već kao neko prirodno saznanje o nečemu. Ne ulazim kako i zašto.

Jungovo kolektivno nesvesno je jedno od objašnjenja

 

[Konj_na_belom_princu]

Ja to vise posmatram kvantno. Sve na svetu je talas. Frekvencija. Pa kad se uputi neka energija, mislena ili drugacija ili vibracija ka nekom taj neko izrezonuje i otvori se kanal komunikacije. Prosto ja pomislim i neko me zove. Ali ja pomislim jer pre toga sam osetio energiju koja je bila upucena meni. Napravio sam kanal i javio se. Izgleda poput matriksa. Mind over mater ali tako na neki nacin i jeste. Makar ja zivim u tom ubedjenju. A autosugestija je onda tako gledano jako mocna stvar.

 

[Џорџи]

Nikad cuo

 

[prsho]

Ok. Razumem. (Razumela sam i pre )
Ali to su ipak događaju kojima dajemo značaj dok druge događaje zanemarujemo. U moru događaja ogromna je verovatnoća da nam se desi neki nosi izvesnu simboliku, neku posebnost, pa ga samo jače registrujemo. To nema nikakav značaj osim slučajne simbolike koja se - desi.

Osim što je zanimljivo kao wow, telepatija, zamisli koja slučajnost, da ne veruješ!...nema tu nikakve duhovnosti, povezanosti sa univerzumom, ma ni umetnosti.
Ok, neki umetnici to vole da koriste (meni se ne sviđa, ali imaju pravo)

Poenta je da ostaje na tome zakljucak se ne moze Izvesti jer postoji bezbroj paralelnih stvarnosti koje su mogle da se dese a koje su se hippteticki I desile pa otud je svaki proistekli dogadjajzapravo samo jedan od mogucih

 

[Džudi S]

Primer? Pomislim na nekog i zvoni mi telefon zove me baš taj na koga mislim. Redovno mi se dešava.

I meni se to dešava, s vremena na vreme.

 

[Lule]

Primeri:

Ponavljajuće sekvence

Svaki dan postoji vreme 11:11 ili 22:22 ili 12:34 ili 00:00 puta 365 = 1460 puta godišnje. Postoji realna mogućnost da pogledamo baš tad u sat, (u koji inače svaki čas gledamo) i da dobijemo neki značajan poziv. Šta to znači - pa ama baš ništa. Dobijali smo značajne pozive i u 13:45, kao što je bilo pogleda u 11:11 a ništa se nije desilo. Jednom je morala da se desi i ova kombinacija.

Iznenadni susreti s ljudima koji su nam važni.

Hajde i ovo da analiziramo: Koliko ima iznenadnih susreta s ljudima koji nam nisu važni. Logično da će se jednom desiti susret s nekim ko nam je važan. Nema to nikakvo značenje (univerzum nas povezao, paralelni svetovi i sl.) nego je po verovatnoći moralo nekad da se desi.

Događaji koji se savršeno poklapaju sa našim razmišljanjima

Ne postoji nijedan događaj koji se poklapa savršeno s našim razmišljanjima, mi smo to savršenstvo doterali autosugestijom. A i od mora razmišljanja i događaja, opet kao i malopre - neki moraju da se poklope prema zakonu verovatnoće. Samo što mi opet, prema autosugestiji to uočimo i zapamtimo dok ostale događaje zanemarimo. I to je sve. Ništa nam tu crvotočina nije prenela iz drugog univerzuma. (Upravo slušam vesti i dok sam pisala reč univerzum, neko reče - univerzitet! Eto ga sinhronoicitet. Ali zar to nije banalno, toliko reči, jednom je moralo da se poklopi, pa ništa zato. Zanimljivo i to je to)

Ja bih ovo povezala sa psihologijom na isti način kao i verovanje u astrologiju- ljudi moraju nečima da se bave, u nešto da veruju kad su izgubili veru u boga s bradom. A i imaju običaj da pridaju značaj beznačajnim stvarima. To je obična ljudska slabost, ako joj se daje nekakav značaj osim prostog registrovanja interesantnosti- Jao vidi kako se lepo poklopilo. Danas sam pomislila na njega i posle toga kupila paradajz s presekom u obliku srca!

 

[loptica doskocica]

I meni se to dešava, s vremena na vreme.

Pa da, misli su kao neki provodnik. Baš se pitam šta bi bilo da ih pravilno usmerimo? Ovako neki put dobijamo ta saznanja. Dešavalo mi se i da mislis na nekog bivšeg, on mi se javi. Ima čitavih teorija o tome, nisam istraživala.

 

[Zelena milja]

Primer? Pomislim na nekog i zvoni mi telefon zove me baš taj na koga mislim. Redovno mi se dešava.

I meni. S tim da redovno veza bude zauzeta, jer me u isto vreme zove osoba kojoj sam htela da se javim.

 

[Branko Lori]

Pogledajte prilog 1755947

Sa osobama koje su deo moga duhovnog i emotivnog sveta, koje volim i do kojih mi je stalo ! Sa njima i oko njih igradim takvu auru da tačno osetim kad pomisle na mene , a i osetim da oni osete kad ja pomislim na njih !
Kad god mi je neko od članova familije na putu , malte ne levitiram iznad njih sve vreme i znam na neki čudan način tačno gde se nalaze i javljaju mi se baš u vreme kad pomislim " Da su stigli na to odredište i da bi već trebalo da mi se jave "
Sve dok ne utvrdim da su bezbedno stigli na odredište
Postoje i osobe koje su mi obeležile život i zauzimaju posebno mesto u mom srcu i koje pratim po društvenim mrežama. Mogu danima da ćutim ili da se ne pojavljujem na mreži , odjednom mi nešto zaigra u srcu i samo mi se nametne pitanje u glavi, ajde da pogledam kako je i šta radi.
Uvek se vrti oko par minuta od moje pomisli do njihovog pojavljivanja i pisanja.
Najverovatnije što su nam sfere interesovanja iste i emotivna veza je tu baš jaka ( Mogu da razgovaram jedino sa ljudima prema kojima osećam posebnu naklonost , sve ostalo sa drugima je kurtozni ili poslovni razgovor koji traje jako kratko ) Pomislili bi ljudi da sam neki ladan tip ili namćor !
Baš naprotiv , znaju to ljudi koje nosim u srcu i o kojima brinem
Često mi se dešava da nam se i postovi ili pisanje poklope u minut !
Sve to deluje zastrašujuće i može čak da izgleda kao neko smaranje ili uhodjenje-špijuniranje i zato izbegavam ili pravim otklon s"vremena na vreme u konverzaciji , inače znam i ostim sve vrlo dobro . Intuicija m je izgradjena do besvesti , samo sam suzdražan i sramota me često toga !!!!
Mora svako imati tu slobodu u ophodjenju , nesme da oseti da ima nekoga ko mu visi nad glavom

Spojler

 

[Mileta iz Talesa]

Sta bih sve rekao pa ćutim .
Ćutanje je zlato .