Captain's Log, Stardate 72058.5
Zamislite da sedite u udobnoj fotelji i dok lagano gustirate kafu, caj, ili neki vas omiljeni napitak ispred vas stoji “magicna” kutija u kojoj se nalazi sve znanje ovoga sveta, i uz nekoliko lenjih pokreta prstiju iz nje cete dobiti bilo koju informaciju koju pozelite. Ona ima odgovor na svako vase pitanje.
Mozda vas zanima koliko metara je visoka najveca gradjevina na svetu, na tren baciti pogled na predeo neke udaljene planete ili jednostavno zelite znati da li ce sutra pasti kisa. No, ta kutija ne poseduje samo znanje, ona moze sve, moze vas spojiti sa nekim dalekim rodjakom, prijateljem, ljubavnikom, ljubavnicom, ili bilo kojom osobom koja zivi cak na drugom kraju sveta, i sve to istog trena. Kutija je neprocenjiva, kutija upravlja vasim emocijama, vasim domom, finansijama, pa tako i vasim zivotom. Njen duh se moze projektovati u bilo koji predmet, moze se nalaziti na vasoj ruci, u dzepu, na prstu, u vasem srcu, ona vas prati svuda i uvek je tu na ili pri vasoj ruci … ta magicna kutija poseduje toliku moc da vas zivot moze uciniti kvalitetnijim, lepsim, bogatijim, moze vam pomoci u potrazi za srodnom dusom, pronaci davno izgubljenog prijatelja, roditelja … Ali, pazite se! Budete li nemarno njom rukovali sposobna je baciti vas u najgoru zivotnu agoniju i unistice vas zivot u jednom treptaju oka...
Kada bi ovo kojim slucajem procitali 30-ih godina proslog veka sigurno bi pomislili da je ovo neka fantazija... sala, no svi znamo da je rec o kompjuteru, koji je na nasu srecu ili zalost (no time cemo se kasnije pozabaviti) afektni deo nase svakodnevnice. Tridesetih godina proslog veka covek je uspeo da konstruise tako slozen mehanizam koji je u stanju da umnogome zameni ljudski intelekt, do te mere da on postaje neizostavni produzetak ljudskog uma, slobodno mozemo reci novi organ, toliko efikasan da i od najobicnijeg majmuna moze stvoriti jednog sasvim dobro informisanog mudraca. Nazalost ma koliko tehnoloski nase drustvo bude napredovalo intelektualnih majmuna ce biti sve vise, sve do trenutka kada ovaj nas svet ne postane Planeta Majmuna. Pomalo bezobrazno od mene, zar ne? No plasim se da ova jeftina ironija polako postaje realnost. Znate, prirodi je bilo potrebno 600 000 godina da od najprosttije prokariote razvije stromatolitu, superiorniju celiju od svog prethodnika po tome sto je ta bakterija imala jedan jedini dodatak ili ako bi koristili tehnoloski zargon “upgrade” a to je funkcija fotosinteze. Od tog trenutka do danas prirodi je bilo potrebno gotovo 4 milijarde godina evolucije kako bi nastao covek, vrhunac, remek delo prirode. Naravno da je to tacno, impresivno svakako, ali posmatrano iz perspektive tehnoloske revolucije veoma neefikasno. Za razliku od bioloskih organiazma kompjuterima je bilo potrebno svega 70 godina da od najobicnije racunaljke narastu u kolosalne titane sposobne da obrade preko 30 triliona kalkulacija u samo jednoj sekundi. U redu, verovatno cete reci da je za sve to opet zasluzan covek, ipak je on konstruktor, tvorac, generator, sve te mikrocipove jos uvek unapredjuje ljudski mozak za razliku od pra celija koje su ipak samostalno evoluriale bez ikakvog spoljnog inteligentnog faktora pa samo poredjenje te dve stvari pomalo i ne moze biti fer, i to je naravno tacno, svako ce morati da se slozi sa tim. No, iako je covek jos uvek glavni faktor u tehnoloskim inovacijama ,sav tehnolski razvitak i napredak se obavlja opet uz pomoc kompjutera. Pa setite se samo prvog sletanja na Mesec, ne mislite valjda da su Nil Armstrong i dvojica njegovih kolega kojima uzgred nikako da zapamtim imena rucno vrsili trajektorne korekcije i pilotirali Apolom jedanaest? Zaista smesno. Shvatate li poentu? Samo je pitanje vremena kada cemo potpuno uci u tehnolosku singularnost u kojoj ce masine bez ikakve ljudske intervencije unapredjivati same sebe, a onda i same ljude. Ovakva fantasticna cinjenica zvuci zaista sjajno i obecavajuce, zamislite samo kakvi sve fantasticni izumi, kreacije, umetnicka dela mogu proisteci od strane te korpulentne vestacke inteligencije za koju je vreme samo obicna fizicka velicina, nepretenciozna interpunkcija. Mozda lek za neku neizlecivu bolest ili otkrice neke nove dimenzije, novu emotivnu spoznaju ili pak neko nezamislivo otkrice za ciji pronalazak bi nama smrtnicima bili potrebni eoni. Zaboravimo Holivudske filmove, naravno da nas roboti ubice nece istrebiti, niti ce roboti Isaka Asimova ustati protiv nas, jer je emocija suprotna logickoj inteligenciji koja se dalje sukobljava sa egom i svim ostalim mentalnim suplementima koji u svojoj nesavrsenosti upravo cine ljudski karakter, ali znamo li zaista sta ce se dogoditi sa nasim drustvom?
Tehnoloska revolucija nam je donela mnoge olaksice, pravo blagostanje, nas zivot je neuporedivo laksi, bezbrizniji i zanimljiviji za razliku od nasih predaka koji nisu imali sav taj tehnoloski luksuz kao mi ali su opet, verujem, bili zadovoljni svojim zivotom. Sigurno je da su morali pesaciti do biblioteke kako bi saznali za neki redak podatak iz enciklopedije, morali su da drze u glavi mnostvo porodicnih recepata koji su se prenosili generacijama, takodje su morali dobro baratati racunom jer digitron ako je i postojao nije ga mogao svako priustiti, slali su pisma voljenim osobama iscekujuci odgovor i po nekoliko godina sto je ironicno samo jacalo njihovu emotivnu vezu, zatim su morali pamtiti gomilu telefonskih brojeva, adresa i jos pregrst naizgled beskorisnih podataka kojima mi danas pristupamo uz par afektnih gestikulacija. Budimo iskreni prema sebi, da li bi nam danas ove stvari predstavljale pravi pakao? Naravno da bi, no zapitajmo se malo da li su te nekadasnje “paklene” svakodnevne stvari koje su davno iza nas zaista bile toliko beskorisne kako nam se to danas cini?
Da bi se covek nekada snasao u svojim svakodnevnim sitnicama morao je konstantno koristiti memoriju, logiku, brzinu, fokus, koncentraciju i kreativnost. Danas je za takve zadatke izuzev kreativnosti, i jednim delom logike zaduzen neko drugi, preciznije nesto drugo, a to je vestacka inteligencija, koja sav taj mentalni stimulans preuzima na sebe dok je na nama samo da se zavalimo u naslon i razmazeno pesnicama udaramo poput naseg dalekog pretka Hominida o periferni uredjaj jer je zaboga zakasnio da nam dostavi zeljenu informaciju i po nekoliko zastrasujucih sekundi, ipak je “zabagovao”, jel da? Za to vreme nase najvece mentalno opterecenje i razgibavanje jesu internet mozgalice koje su priznajem ipak nesto kompleksnije od eksperimentalnih logickih zadataka koji se primenjuju na pokusnim kunicima.
I tako dok nas poznati teorijski fizicari uveravaju da je intelektualno-logicki potencijal masina koje danas koristimo tek na nivou jednog insekta, meni, ma koliko zavisio od tehnologije bas i ne prija cinjenica da se o gotovo svim mojim poslovima a i finansijama brine jedna poluretardirana bubasvaba kojoj bezuslovno moram verovati na rec jer je daleko sposobnija od mene u izvrsavanju MOJIH poslova. Takva naizgled “primitivna” inteligencija se toliko apsorbovala sa nasim svakodnevnim zivotima da je postala sekundarni (bar zasada) kognitivni i afektni subjekt nase individualnosti od esencijalnog znacaja za opstanak a tako i dalje evoluiranje moderne civilizacije. Komunikacija, razmisljanje, licnost, pa i emocije polako postaju artifikalizovane do tog stadijuma da covek kao bioloska samoregulativna jedinka ima veoma malu prakticnu vrednost osim njegovog identiteta. Doktor Michio Kaku poznati teorijski fizicar optimisticno predvidja da ce za desetak godina vestacka inteligencija napredovati do stadijuma kucnog misa a zatim proporcionalno Murovom zakonu veoma brzo doci do nivoa Simpanze, sama cinjenica da je majmun ili bilo koji sisar neuporedivo inteligentniji od jednog insekta ukazuje na to da ce u budcnosti interakcija, inteligencija, kulturoloski aspekt, emocije i na kraju sam ljudski zivot biti strogo kontrolisani, prilagodjeni i dirigovani prema tehnoloskim zahtevima pogotovo u momentu kada tehnologija bude dosla u fazu nezavisnog evoluiranja bez direktnog udela coveka. Pa ce tako, sasvim logicno i sam ljudski jezik ukljucujuci svaki vid tradicionalne komunikacije biti zamenjeni kao neprakticna, primitivna i zastarela praksa najverovatnije elektricnim signalima poput telepatije direktnim prevodjenjem nervnih impulsa izmedju neurona, sto je priznajem dosta efikasnije i prakticnije od glasovnog izgovaranja vokala ili tapkanja po tastaturi koji uzgred ne mogu da prenesu sva osecanja koja zelimo da iskazemo ukljucujuci i samu emociju koja se ne moze jezicki definisati. Nadam se da je poenta jasna pa ne zelim vise da bespotrebno nabrajam primere kojih verujem ima bezbroj, ali samo integrisanje najosnovnijih ljudskih funkcija i razmisljanja koje je uveliko zapoceto u neljudski vestacki vid delovanja govori da covek polako ali prilicno sigurno izlazi iz svog prirodnog oblika i preobrazava se u neljudski entitet cineci ga sve manje covekom a sve vise kibernetickom parazitskom jedinkom cija je jedina funkcija da postoji u ulozi najosnovnijeg korisnika i nista drugo, dok ce masina uveliko upletena u vrtlog vecnog singularnog evoluiranja biti samo svesni domacin kome je covek kao beskorisna degenerisana AMAJLIJA ostavljena na milost i nemilost u vidu nemog posmatraca koji je nekada imao san da dosegne u beskonacno.....
Sada, zamislite da ponovo sedite u udobnom polozaju, ali ovog puta vi ne pijete nikakav napitak, jer nemate potrebe za tim, ispred vas ne postoji nikakva magicna kutija jer vi posedujete ultimativno znanje, vi mozete sve, vi nemate rodjake, nemate prijatelje,nemate roditelje. Vi se mozete projektovati u bilo koji predmet, mozete otici svuda i bilo kada, jer ste nefizicki entitet. Vas zivot ne moze biti ni kvalitetniji, ni losiji, niti bogatiji ili siromasniji, jer vi nemate zivot, vi ste besmrtni.
Poslednja izmena:
Osisansa latinica, i oskudno obrazlozena poenta teksta govori da je samo razmisljanje izneseno takoreci na blic jer iskreno i nisam ocekivao da ce ovo neko procitati, no imacu vas savet na umu sledeci put. Svako dobro 
Hvala