Sindrom varalice

Džudi S

Džudi S

Brišem spam
Moderator
Poruka
8.596
TEMA.jpg
Sindrom varalice je fenomen kada osoba, uprkos objektivnim postignućima, oseća da nije dovoljno kompetentna i da je "prevarila" druge da misle da jeste. Ljudi sa ovim sindromom veruju da su njihovi uspesi rezultat sreće, slučajnosti ili tuđe pomoći, a ne sopstvenih sposobnosti.

Ko pati od sindroma varalice:

1. Perfekcionisti
2. Ljudi u kreativnim profesijama – sumnjaju u svoju originalnost
3. Uspešni profesionalci – boje se da će biti "razotkriveni"
4.Studenti-misle da nisu dovoljno pametni za svoje studije

Simptomi sindroma varalice su sledeći:
Stalna sumnja u sopstvene sposobnosti.
Strah da će drugi otkriti da „nisu dovoljno dobri“.
Osećaj da su uspesi rezultat sreće, a ne truda.
Pritisak da budu savršeni u svemu što rade.

Foto: Pixabay.com

Da li poznajete nekoga ko ima ovaj sindrom?

Kako biste prevazišli ovaj sindrom?

Da li samo nesigurne osobe mogu da imaju ovaj sindrom?
 
Mislim da nisam srela takvu osobu u životu.
Ali, sigurno jesam srela osobe koje varaju da jesu puni znanja i kvaliteta, a ustvari nije tako...
pre bih takve osobe nazvala varalicama, jer jesu neka vrsta lažnjaka...

Ove jadnike koji se osećaju manje vrednim i pored dokaza njihovog neospornog kvaliteta,
takve osobe nikada ne bih ni nazvala varalicama...
Možda bih probala sa savetom da posete psihologa...
 
Soradze:
Ali, sigurno jesam srela osobe koje varaju da jesu puni znanja i kvaliteta, a ustvari nije tako...
pre bih takve osobe nazvala varalicama, jer jesu neka vrsta lažnjaka...
Kliknite za proširenje...

Slažem se. Logičnije je da prave varalice imaju taj sindrom, ili da se tako zovu..

Mislim da je samo jedna, starija koleginica, imala taj sindrom. Odlično je radila svoj posao i kada bi joj to neko rekao, govorila je da ona samo poštuje neka pravila, da pravi mnogo grešaka...
Za razliku od mnogih, čudila bi se kad dobije povišicu.

Jedino nju poznajem, ali pošto smo imale samo poslovni odnos, ne mogu da kažem da je bila nesigurna ličnost.

Osobe koje postignu neki uspeh, a pritom negiraju svoje znanje, talenat, treba najpre same sebi da priznaju da taj uspeh nije slućajan.

Ukoliko to ne mogu same da urade, treba da odu, bar jednom, kod psihologa.
 
Poslednja izmena:
@Kerkyra možda bi bilo dobro da sve svoje dosadašnje uspehe zapišeš. Da vidiš da si uspešna u nekim stvarima. I razgovaraj sa nekim o tome.

Mislim da je to početak rešavanja problema.

Najpre moramo sami da shvatimo da postoji problem. Ovo važi za sve, ne samo za ovaj sindrom. Važi za sve šta nas muči.

Svesnost da imamo problem i prihvatanje toga, prvi je korak ka rešavanju problema.
 
Džudi S:
Osobe koje postignu neki uspeh, a pritom negiraju svoje znanje, talenat, treba najpre same sebi da priznaju da taj uspeh nije slućajan.

Ukoliko to ne mogu same da urade, treba da odu, bar jednom, kod psihologa.
Kliknite za proširenje...
To su vise po meni skromne osobe koje ne pricaju puno ali se vidi po njihovim delima ko su.
Za psihijatriju su mi vise oni sto laju da sve znaju i sve mogu a u sustini su nula.
Sto neko jednom rekao
"Ja znam da nista ne znam"
 
Jedan period svog zivota bila sam perfekcionista.
Sve je bilo na svom mestu tacno do detalja u milimetar.
Danas znam da sam to radila iz straha da ne pogresim negde, iz nesigurnosti, zarad privida sigurnosti.

Danas mi to samo izaziva osecaj nervoze.
Koliko je mnogo stvari u zivotu oko kojih sam ja bila ubedjena da moram da vodim racuna o njima?
Koliko sam godina provela u analiziranju svega i svacega da bi na kraju bilo ovako, a to nisam planirala?
Negde mi je ta “analiza” promakla.
 
Džudi S:
@Kerkyra možda bi bilo dobro da sve svoje dosadašnje uspehe zapišeš. Da vidiš da si uspešna u nekim stvarima. I razgovaraj sa nekim o tome.

Mislim da je to početak rešavanja problema.

Najpre moramo sami da shvatimo da postoji problem. Ovo važi za sve, ne samo za ovaj sindrom. Važi za sve šta nas muči.

Svesnost da imamo problem i prihvatanje toga, prvi je korak ka rešavanju problema.
Kliknite za proširenje...
Hvala na savetu, mada znam sta je uzrok i kad mi se desava, a to je kad se nikako ne nadjem u nekom poslu, i onda je samo pitanje vremena hocu li ga pre ili kasnije napustiti.

Kad mi je jasno sta radim, kad imam kontrolu nad poslom, najcesce svojim znanjem i predstavu sta dalje i kad se najcesce oslanjam na sebe, tog osecaja nema.

Stvar je u zadovoljstvu i kontroli.
 
Kerkyra:
Hvala na savetu, mada znam sta je uzrok i kad mi se desava, a to je kad se nikako ne nadjem u nekom poslu, i onda je samo pitanje vremena hocu li ga pre ili kasnije napustiti.

Kad mi je jasno sta radim, kad imam kontrolu nad poslom, najcesce svojim znanjem i predstavu sta dalje i kad se najcesce oslanjam na sebe, tog osecaja nema.

Stvar je u zadovoljstvu i kontroli.
Kliknite za proširenje...
Možda da nađeš to isto van toga...:think::confused::)
 
Ljudi koji uvek imaju dozu sumnje u svoja postignuća imaju viši nivo inteligencije. Meni ova osobina više liči na skromnost i izbegavanje preuzimanja zahvalnosti usled sopstvenog uspeha. Poštujem takve ljude. Ne znam da li se tema odnosi na uopšten nedostatak samopouzdanja prilikom postizanja nekog uspeha ili samo na ljude koji tako reaguju jer sebe smatraju prosečnom osobom koja je nešto uradila najbolje što ume.
 
Нисам чуо за синдром варалице.
Мени то више личи на неки комплекс ниже вредности.
Познајем људе који сумњају у себе, али не овако...
нека здрва доза сумње.
Преиспитивање је нешто друго, и није у овом синдрому.
Сматрам да већина нас кад нешто заврши у послу касније то анализира...
јер увек може боље...
Једино што је погрешно у животу је бити перфекциониста...
то је замка која кошта живаца, а понеког и здравља.
 
Ја имам тако нешто, али на срећу немам довољно разлога и успеха да бих скроз имао тај симтом. Истовремено мислим да су сва моја достигнућа која сам остварио била фактор среће и то да немам довољно заслуга за неке ствари око којих сам се пуно трудио. Чак је и мој начин размишљања, ако ми доноси животне користи, заснован на фактору среће, горе би ми било да случајно нисам налетео на за себе разне битне информације и да имам другачију генетику и самим тим другачији начин размишљања. Ја иначе мислим да велика већина ствари зависи од фактора среће.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top