Ево, данас сам и званично постала свјесна да га имам иако су ми и Јелена и Оливера већ троцифрен број пута рекле да га имам.
Синдром Косовке дјевојке. Шта је то? То је оно кад се (у мом случају релативно) здрава, весела и срећна дјевојка заљуби у момка који изгледа сасвим здраво, срећно, весело. С обзиром на то да је у претходним ситуацијама кад се заљубљивала налијетала на сваковрсне типове, чудне, посебне, емотивно хендикепиране, једном рјечју, свакакве осим нормалне, овакав један тип је пријатна промјена. Емотивно читав, ментално стабилан, интелигенција није лоша, добро, било би лијепо да је виши који центиметар, али, све у свему, није лоше.
Е сад, у чему је проблем? Проблем је у томе што сте, ако сте пажљиво читали текст, могли да видите да он само ИЗГЛЕДА здраво или срећно. Проблем је у томе што он то није. Он има (претпоставимо) проблеме са штитном жлијездом, или има неке хаосе у породици, или нешто озбиљније, сасвим је неважно.
Проблем је још невидљив? Ухххх. Добро. Остатак проблема је у томе што сам ја (можда уз све оне емотивно хендикепиране) већ научила да помажем, да сам већ усвојила тај неки образац понашања. Треба ми неко оштећен, неко мало сломљен кога ћу ја да извлачим из емотивних минуса, рањени јунак (романтичарско-епска патетика, фуј, шта ми је?) кога ћу ја да његујем. Ја аутоматски пожелим да помогнем.
Ја сам Косовка дјевојка. Ко њој помаже, има и она својих минуса?
Синдром Косовке дјевојке. Шта је то? То је оно кад се (у мом случају релативно) здрава, весела и срећна дјевојка заљуби у момка који изгледа сасвим здраво, срећно, весело. С обзиром на то да је у претходним ситуацијама кад се заљубљивала налијетала на сваковрсне типове, чудне, посебне, емотивно хендикепиране, једном рјечју, свакакве осим нормалне, овакав један тип је пријатна промјена. Емотивно читав, ментално стабилан, интелигенција није лоша, добро, било би лијепо да је виши који центиметар, али, све у свему, није лоше.
Е сад, у чему је проблем? Проблем је у томе што сте, ако сте пажљиво читали текст, могли да видите да он само ИЗГЛЕДА здраво или срећно. Проблем је у томе што он то није. Он има (претпоставимо) проблеме са штитном жлијездом, или има неке хаосе у породици, или нешто озбиљније, сасвим је неважно.
Проблем је још невидљив? Ухххх. Добро. Остатак проблема је у томе што сам ја (можда уз све оне емотивно хендикепиране) већ научила да помажем, да сам већ усвојила тај неки образац понашања. Треба ми неко оштећен, неко мало сломљен кога ћу ја да извлачим из емотивних минуса, рањени јунак (романтичарско-епска патетика, фуј, шта ми је?) кога ћу ја да његујем. Ја аутоматски пожелим да помогнем.
Ја сам Косовка дјевојка. Ко њој помаже, има и она својих минуса?
