Snake pit
Obećava
- Poruka
- 71
Nije me bilo dugo ovde...primecujem da mi je tema prespamovana,zakljucana ne znam ni sam sta nije sve,silovana...no dobro,klasika...na sva moja obecanja tamo navedena ko se seca bolje zaboravite jer je to sada prosto ne moguce ostvariti,ispricavam se 
Pa da krenemo opet...Zivotna prica vezana za clana moje blize familije,tj. mog ujaka koji zivi u gradu Vicita u drzavi Kanzas u Americi.Navratio je za novogodisnje praznike u Srbiju,malo da ga mine zelja,i da pobegne od stranjskog sveta,kako ume da kaze, jel te tako posle svih ovih godina od kada je otisao i sta je sve propustio,gde je bio,prica koja je trajala satima,resi da otvori on nama svoj deo srca koji nikada nikom nije...vidim, neka tuga ga obuze i zasuzise mu oci,suzdrzava se i poce...
Jednog letnjeg dana krenuo je na jezero,na rekreaciju,strastveni je pecaros i bivski vaterpolista,tako da mu pride ide plivanje kao 'stras Boz'a' par dana odmora,zasto ne bi covek isoristio
bas na to sto voli...Vozio se putem rece on i broj kao u onim filmovima,road taj i taj hehehe,ray ban sa ogledalima,kaubojke,zz top sa radija bije,milina...par kilomtera(milja kako govori) je
brzo prosao i lampica za ulje je zasijala...pa kako i ne bi kad Ford mustang iz '69-te trosi ulja vise nego benzina
(voli taj ludak 'oldtajmere' ,a divio sam se i njegovom gtr-u,no dosta hvale )
E jesi neki!Obratio se autu,veliki ljubitelj se ga tretira kao zivo bice znate fanatike vec ...stao je na prvom sledecem prosirenju...iskljuci auto...izadje...otvara haubu i sipa ulje...razmislja...
molim vas gospodine!..kriknu neko,na to se ujak brecnu i proli ulje okolo,opsova...Okrenuo se i video mladju zenu,uplakanu,kako mu prilazi...suzise mu se zenice,obuze ga jeza...sta nije u redu upita on?...moj sin,da li ste ga videli?...nastavila je da prilazi ridajuci jos vise...ujaka obli hladan znoj,ovo postaje ozbiljo pomisli on...trenutak gospodjo,okrenuo se na brzaka da zasrafi flasu sa uljem i da je vrati na mesto...kaze da je uradio to za maksimum 5 sekundi i samo sto se okrenuo zena mu je bila tik uz facu izgrebanog lica i enormnim krikom vrisnula-Gde je moja beba?!i Tras!
Hauba mu pada na glavu..prekid filma... tu gubi svest...proslo je neko vreme...budi se...kroz maglu pocinje da osmatra okolinu i pokusava da shavti sta mu se desilo dok jednom rukom se pipa po glavi...bol i cvoruga ko volovsko mudo (posel duze tisine sa nase strane ovde smo se nasmejali svi zbog ove cvoruge i onda je nastavio...) sunce je sijalo kao nikada,kaze,a jos ovako slogiran pa mu vise smeta,ustaje polako i otresa prasinu sa farmerki...okrece se,razgleda okolo,nigde zive duse,niti one zene niti bilo koga...zalupi dobro vec pomenutu haubu i seda u auto...
taman da okrene kljuc on primeti nesto na brisacima,visi,kao neka krpica...Otvori prozor i uzme...odmota...kad ima sta i da vidi...bila je to kapica za bebe,rucni rad rekao bi,kaze ujak...odjedno oseti uzasnu tugu u svom srcu,u tih par milisekundi momenta razmisljao se da li da baci to sto je nasao ili da skloni negde...secanja naviru i on odluci da ostavi...sve je lepo smotao i slozio kako je nasa pa stavi kapicu u kasetu forda...okrenuo je kljuc,startovao masinu i krenuo dalje...do svog cilja,jezera,od ovog dogadjaja pa napred,stigao je bezbedno
Resio je prvo da iz kola izvadi sve sto je poneo pa malo da odmori,nasao je lepo mesto,postavio sator nad 20 ak metara od jezera ispod cetinara...sve sredjeno,stolica rasklopljena,sunce greje,gutljaj piva iz limenke i za trenutak je zaboravio sve,izmami mu se zadovoljni osmeh na licu...zadremao je...Sanjam,seca se ujak,Andreu i mog malog Miku,smejemo se,uzivamo,lepo nam je negde na nekom nestvarnom mestu...kroz samo delic sekunde slika se prebacuje zajedno sa nama u nas modifikov stan,kao u snovima sto obicno biva...poznata mi situacija u snu,kaze ujak,ali ne mogu da se setim,blokada,sreca i radost iz mene iscezavaju i vidim samo Andreu kako nosi Miku,drzi ga u narucju,a meni se slika sve vise i vise odaljava,prica ujak dok mu oci sve vise i vise suze...pogodilo me je ko iz topa,znao sam,to je to,rekao je sam sebi to je to,navracaju mi se mracna secanja i pogadja tamo gde najvise boli...kucanje na vrata,noc je,ja nisam dosao kuci na vreme,ona me je cekala(zna da ja kucam u sebi karakteristicnom stilu),vidim joj osmeh na licu,zna da sam to ja...kako je skinula lanac sa vrata,i okrenula kljuc....bam!....silom groma ulece maskirana osoba i u samo jednom potezu preseca grkljan mojoj zeni,video sam to,iako nisam bio tamo kada se to stvarno desavalo video sam to!Govori ujak dok sad gorko lije suze...Andrea pada i moj sincic zajedno sa njom...ubica je siguran u njenu smrt i gleda ih kako poniru u propast...Mika pada iz njenog zagrljaja na plocice uz tup udar,samo se cuje krkljanje moje zene,i taj zvuk koji me svaki put proganja u mojim snovima,zvuk (s)mrskanja jos nerazvijenih kostiju mog sina,ta vojnicka cizma koja gazi njegovu malu glavicu,pretvarajuci njegov mozak u kasu i nagoneci oci van svojih duplja...AAAAAAAAAAAAA!...ujak je urliknuo...stade sa pricanjem...mi smo ostali bez teksta...nisam primetio da me majka drzi za ruku...odmah je skocila i obgrlila ga preko ramena,teseci ga...pola sata je proslo odprilike dok nije dosao malo k sebi...otpio je vode i nastavio...
Trgao sam se iz sna obliven hladnim znojem i stegnutih pesnica....sunce je vec na zalasku bilo kada ga je kandza kosmara pustila...skoci iz stolice,zadihan,gledajuci u jendu tacku,polako se vraca u realnost i oseca nesto u desnoj ruci...bil je to portikla njegovog sina,sa konjicem na sebi!Prepoznao ju je odmah...e tu se ja dragi moji umalo nisam onesvestio...zastao je opet sa pricom
...brzo sipam rakiju i eksiram,da ne bih zavrsio na podu(ne od pijanstva) knedla mu se zaglavila u grlu..progutao je i nastavio...
Tad sam totalno shvatio da nesto nije u redu,uplasio sam se,uplasio sam se ko nikada u svom zivotu veli ujak...Sklopio sam stolicu i uneo sve u sator,uskoro ce noc...Resen da zalozi vatru koja mu je vise potrebna da tera zivotinje nego da baci nesto na rostilj,izgubio je apetit,odlazi do sumarka i nalazi grancice,vraca se,lozi vatricu...sunce je zaslo...jedini odsjaj bila je vatra pored koje je sedeo zagldean u vrh plamena i odsjaj punog meseca u savrseno mirnoj vodi...muk...tisina...ne trepce...kad najednom...plac bebe!....skocio je i okrenuo se oko sebe hitro,bezumno,dozivajuci hej ko je to?ne igraj se vise samnom!?histerise...samo jedan odjek decijeg placa naneo ga je na nervozu,vise se nije cuo...odlucio je da udje u sator i da proba da lezi samo,iscrpljen je...od pecanja i nocnog kupanja nema nista...zagldean u vrh satora lezao je na udobnom duseku unutra,razmisljajuci,sta se prokleto desava...komarci su se vec bacili na posao i poceli da mu smetaju,zuje,mase rukama da ih otera,zasvrbi ga iza levog uha,opsova i rukom krenu da se pocese,oseti toplu krv....pridigao se da pogleda,dohvati baterijsku lampu i obasja,bio je u pravu krv...dok je to radio,koraci po suvim bodljicama od cetinara i pucketanje grancica ispod neciji nogu zacu se iza njega,iza satora...kaze ujak kad tad nisam umro od straha necu nikad....HEj!viknuo je...nista...koraci...jos se ne usudjuje da izadje niti da skrene pogled...pocinje zensko jecanje....MOLIM VAS GOSPODINE!....pretrneo sam ,kaze on,...glas one zene sa puta....mislim da sam od tog trenutka i poceo da sedim ovoliko kaze on...izlecem glavom bez obzira iz satora govori ujak znojeci se dok govori...tu milisekundu skuio je svu snagu ovoga sveta da se okrene i taman zausti da kaze sta hoces od mene!...na pola reci osta razjapljenih usta....opte je briznuo u plac,svi smo bili oko njega i tada njegova najveca podrska,moj otac mu prilazi i pokusava nekom dosalicom da razbije grboljansku atmosferu ali ujak ga je samo pogledao ocima sa ispucalim kapilarima,u stilu od*ebi idiote,tebi je do zezanja...otpio je vode pa nastavio...Video sam istu onu zenu sa puta danas,sa moji Mikom u njenim rukama!....zgranut,zagrcnuo sam se na pola gutljaja rakije i sve ispljunuo napolje,izvinio sam se,nastavlja on....bio je isti onakav kakav je lezao bezzivotan na podu,glavica mu je visila...zena je jecala...a ja stajao skamenjen i blenuo u nju...ovo je tvoj sin,i on je ubijen,kaze ona meni-veli ujak...i moj maleni je ubijen kao tvoj i tvoj sin...i moj maleni je nemilosrdno ubijen...i moj maleni je bio srecan...i moj maleni je okoncao tako bedno kao neko pseto a ni mama nije jos znao da izgovori....moj sin je tvoj sin Lazare!....i kao duh prodje kroz mene tako da osetih esenciju njenu i esenciju mog deteta kao blago strujanje vazduha okolo....
Ujak je zanemeo...nista vise nije rekao...samo je posle par minuta dodao u kaseti mustanga nije nasao nista,nikakvu kapicu...a ni traga portikle sa konjicem nije bilo...i dugo vremena posle je ispricao svom prijatelju,posle dugo dugo godina cutnje,da je ovaj bio prvo u soku a posle mu ispricao legendu o zeni na Dzesters kriku(Jesters Creek,potocic kod kojeg je stao na prosirenju da sipa ulje),cije je dete ubijeno i ona tu godinama trazi svoje dete,zaposela je to mesto,hauntuje ga...ko zna kada je ona zivela...kada sam ga jos pomalo diskretno zapitkivao o ovome,nonsalantno je skrenuo sa teme,moji roditelji su ostali prilicno sokirani...A ujak je stvarno imao zenu i sina koji su ,Boze oprosti,zavrsili kao u snu,ubica nikada nije pronadjen/a...
mnogo je tezak njegov zivot,mnogo i veoma mi ga je zao...ostace mi uraza prica u secanje dok sam ziv
eto,kao super americka camp prica,ali da mi je neko drugi pricao a ne moj ujak razmislio bih malo drugacije
Pa da krenemo opet...Zivotna prica vezana za clana moje blize familije,tj. mog ujaka koji zivi u gradu Vicita u drzavi Kanzas u Americi.Navratio je za novogodisnje praznike u Srbiju,malo da ga mine zelja,i da pobegne od stranjskog sveta,kako ume da kaze, jel te
tako posle svih ovih godina od kada je otisao i sta je sve propustio,gde je bio,prica koja je trajala satima,resi da otvori on nama svoj deo srca koji nikada nikom nije...vidim, neka tuga ga obuze i zasuzise mu oci,suzdrzava se i poce...Jednog letnjeg dana krenuo je na jezero,na rekreaciju,strastveni je pecaros i bivski vaterpolista,tako da mu pride ide plivanje kao 'stras Boz'a'
par dana odmora,zasto ne bi covek isoristio bas na to sto voli...Vozio se putem rece on i broj kao u onim filmovima,road taj i taj hehehe,ray ban sa ogledalima,kaubojke,zz top sa radija bije,milina...par kilomtera(milja kako govori) je
brzo prosao i lampica za ulje je zasijala...pa kako i ne bi kad Ford mustang iz '69-te trosi ulja vise nego benzina
(voli taj ludak 'oldtajmere' ,a divio sam se i njegovom gtr-u,no dosta hvale )E jesi neki!Obratio se autu,veliki ljubitelj se ga tretira kao zivo bice znate fanatike vec
...stao je na prvom sledecem prosirenju...iskljuci auto...izadje...otvara haubu i sipa ulje...razmislja...molim vas gospodine!..kriknu neko,na to se ujak brecnu i proli ulje okolo,opsova...Okrenuo se i video mladju zenu,uplakanu,kako mu prilazi...suzise mu se zenice,obuze ga jeza...sta nije u redu upita on?...moj sin,da li ste ga videli?...nastavila je da prilazi ridajuci jos vise...ujaka obli hladan znoj,ovo postaje ozbiljo pomisli on...trenutak gospodjo,okrenuo se na brzaka da zasrafi flasu sa uljem i da je vrati na mesto...kaze da je uradio to za maksimum 5 sekundi i samo sto se okrenuo zena mu je bila tik uz facu izgrebanog lica i enormnim krikom vrisnula-Gde je moja beba?!i Tras!
Hauba mu pada na glavu..prekid filma... tu gubi svest...proslo je neko vreme...budi se...kroz maglu pocinje da osmatra okolinu i pokusava da shavti sta mu se desilo dok jednom rukom se pipa po glavi...bol i cvoruga ko volovsko mudo
(posel duze tisine sa nase strane ovde smo se nasmejali svi zbog ove cvoruge i onda je nastavio...) sunce je sijalo kao nikada,kaze,a jos ovako slogiran pa mu vise smeta,ustaje polako i otresa prasinu sa farmerki...okrece se,razgleda okolo,nigde zive duse,niti one zene niti bilo koga...zalupi dobro vec pomenutu haubu i seda u auto...taman da okrene kljuc on primeti nesto na brisacima,visi,kao neka krpica...Otvori prozor i uzme...odmota...kad ima sta i da vidi...bila je to kapica za bebe,rucni rad rekao bi,kaze ujak...odjedno oseti uzasnu tugu u svom srcu,u tih par milisekundi momenta razmisljao se da li da baci to sto je nasao ili da skloni negde...secanja naviru i on odluci da ostavi...sve je lepo smotao i slozio kako je nasa pa stavi kapicu u kasetu forda...okrenuo je kljuc,startovao masinu i krenuo dalje...do svog cilja,jezera,od ovog dogadjaja pa napred,stigao je bezbedno
Resio je prvo da iz kola izvadi sve sto je poneo pa malo da odmori,nasao je lepo mesto,postavio sator nad 20 ak metara od jezera ispod cetinara...sve sredjeno,stolica rasklopljena,sunce greje,gutljaj piva iz limenke i za trenutak je zaboravio sve,izmami mu se zadovoljni osmeh na licu...zadremao je...Sanjam,seca se ujak,Andreu i mog malog Miku,smejemo se,uzivamo,lepo nam je negde na nekom nestvarnom mestu...kroz samo delic sekunde slika se prebacuje zajedno sa nama u nas modifikov stan,kao u snovima sto obicno biva...poznata mi situacija u snu,kaze ujak,ali ne mogu da se setim,blokada,sreca i radost iz mene iscezavaju i vidim samo Andreu kako nosi Miku,drzi ga u narucju,a meni se slika sve vise i vise odaljava,prica ujak dok mu oci sve vise i vise suze...pogodilo me je ko iz topa,znao sam,to je to,rekao je sam sebi to je to,navracaju mi se mracna secanja i pogadja tamo gde najvise boli...kucanje na vrata,noc je,ja nisam dosao kuci na vreme,ona me je cekala(zna da ja kucam u sebi karakteristicnom stilu),vidim joj osmeh na licu,zna da sam to ja...kako je skinula lanac sa vrata,i okrenula kljuc....bam!....silom groma ulece maskirana osoba i u samo jednom potezu preseca grkljan mojoj zeni,video sam to,iako nisam bio tamo kada se to stvarno desavalo video sam to!Govori ujak dok sad gorko lije suze...Andrea pada i moj sincic zajedno sa njom...ubica je siguran u njenu smrt i gleda ih kako poniru u propast...Mika pada iz njenog zagrljaja na plocice uz tup udar,samo se cuje krkljanje moje zene,i taj zvuk koji me svaki put proganja u mojim snovima,zvuk (s)mrskanja jos nerazvijenih kostiju mog sina,ta vojnicka cizma koja gazi njegovu malu glavicu,pretvarajuci njegov mozak u kasu i nagoneci oci van svojih duplja...AAAAAAAAAAAAA!...ujak je urliknuo...stade sa pricanjem...mi smo ostali bez teksta...nisam primetio da me majka drzi za ruku...odmah je skocila i obgrlila ga preko ramena,teseci ga...pola sata je proslo odprilike dok nije dosao malo k sebi...otpio je vode i nastavio...
Trgao sam se iz sna obliven hladnim znojem i stegnutih pesnica....sunce je vec na zalasku bilo kada ga je kandza kosmara pustila...skoci iz stolice,zadihan,gledajuci u jendu tacku,polako se vraca u realnost i oseca nesto u desnoj ruci...bil je to portikla njegovog sina,sa konjicem na sebi!Prepoznao ju je odmah...e tu se ja dragi moji umalo nisam onesvestio...zastao je opet sa pricom
...brzo sipam rakiju i eksiram,da ne bih zavrsio na podu(ne od pijanstva
) knedla mu se zaglavila u grlu..progutao je i nastavio...Tad sam totalno shvatio da nesto nije u redu,uplasio sam se,uplasio sam se ko nikada u svom zivotu veli ujak...Sklopio sam stolicu i uneo sve u sator,uskoro ce noc...Resen da zalozi vatru koja mu je vise potrebna da tera zivotinje nego da baci nesto na rostilj,izgubio je apetit,odlazi do sumarka i nalazi grancice,vraca se,lozi vatricu...sunce je zaslo...jedini odsjaj bila je vatra pored koje je sedeo zagldean u vrh plamena i odsjaj punog meseca u savrseno mirnoj vodi...muk...tisina...ne trepce...kad najednom...plac bebe!....skocio je i okrenuo se oko sebe hitro,bezumno,dozivajuci hej ko je to?ne igraj se vise samnom!?histerise...samo jedan odjek decijeg placa naneo ga je na nervozu,vise se nije cuo...odlucio je da udje u sator i da proba da lezi samo,iscrpljen je...od pecanja i nocnog kupanja nema nista...zagldean u vrh satora lezao je na udobnom duseku unutra,razmisljajuci,sta se prokleto desava...komarci su se vec bacili na posao i poceli da mu smetaju,zuje,mase rukama da ih otera,zasvrbi ga iza levog uha,opsova i rukom krenu da se pocese,oseti toplu krv....pridigao se da pogleda,dohvati baterijsku lampu i obasja,bio je u pravu krv...dok je to radio,koraci po suvim bodljicama od cetinara i pucketanje grancica ispod neciji nogu zacu se iza njega,iza satora...kaze ujak kad tad nisam umro od straha necu nikad....HEj!viknuo je...nista...koraci...jos se ne usudjuje da izadje niti da skrene pogled...pocinje zensko jecanje....MOLIM VAS GOSPODINE!....pretrneo sam ,kaze on,...glas one zene sa puta....mislim da sam od tog trenutka i poceo da sedim ovoliko kaze on...izlecem glavom bez obzira iz satora govori ujak znojeci se dok govori...tu milisekundu skuio je svu snagu ovoga sveta da se okrene i taman zausti da kaze sta hoces od mene!...na pola reci osta razjapljenih usta....opte je briznuo u plac,svi smo bili oko njega i tada njegova najveca podrska,moj otac mu prilazi i pokusava nekom dosalicom da razbije grboljansku atmosferu ali ujak ga je samo pogledao ocima sa ispucalim kapilarima,u stilu od*ebi idiote,tebi je do zezanja...otpio je vode pa nastavio...Video sam istu onu zenu sa puta danas,sa moji Mikom u njenim rukama!....zgranut,zagrcnuo sam se na pola gutljaja rakije i sve ispljunuo napolje,izvinio sam se,nastavlja on....bio je isti onakav kakav je lezao bezzivotan na podu,glavica mu je visila...zena je jecala...a ja stajao skamenjen i blenuo u nju...ovo je tvoj sin,i on je ubijen,kaze ona meni-veli ujak...i moj maleni je ubijen kao tvoj i tvoj sin...i moj maleni je nemilosrdno ubijen...i moj maleni je bio srecan...i moj maleni je okoncao tako bedno kao neko pseto a ni mama nije jos znao da izgovori....moj sin je tvoj sin Lazare!....i kao duh prodje kroz mene tako da osetih esenciju njenu i esenciju mog deteta kao blago strujanje vazduha okolo....
Ujak je zanemeo...nista vise nije rekao...samo je posle par minuta dodao u kaseti mustanga nije nasao nista,nikakvu kapicu...a ni traga portikle sa konjicem nije bilo...i dugo vremena posle je ispricao svom prijatelju,posle dugo dugo godina cutnje,da je ovaj bio prvo u soku a posle mu ispricao legendu o zeni na Dzesters kriku(Jesters Creek,potocic kod kojeg je stao na prosirenju da sipa ulje),cije je dete ubijeno i ona tu godinama trazi svoje dete,zaposela je to mesto,hauntuje ga...ko zna kada je ona zivela...kada sam ga jos pomalo diskretno zapitkivao o ovome,nonsalantno je skrenuo sa teme,moji roditelji su ostali prilicno sokirani...A ujak je stvarno imao zenu i sina koji su ,Boze oprosti,zavrsili kao u snu,ubica nikada nije pronadjen/a...
mnogo je tezak njegov zivot,mnogo i veoma mi ga je zao...ostace mi uraza prica u secanje dok sam ziv
eto,kao super americka camp prica,ali da mi je neko drugi pricao a ne moj ujak razmislio bih malo drugacije
