- Poruka
- 390.700
Simurg je drevno iransko, odnosno persijsko mitološko biće, i prisutan je u legendama i umetničkim delima svih istorijskih perioda Irana. I ne samo Irana, već i skoro svih civilizacija i kultura koje su sa Persijom bile u kontaktu, naročito Gruzije, Azerbejdžana, Jermenije, Uzbekistana, Kašmira, pa i Vizantije i Kine. Osim u narativnoj narodnoj tradiciji, Simurg je čest književni lik mnogih značajnih dela, kao što je poema Govor ptica, iz 1177. godine, sufi pesnika Feridudina-Muhameda Atara. Evo kako Atar najavljuje Simurga:
"Nekada davno u Kini, jedne tamne noći,
Simurg je odlučio smrtnicima doći.
On pusti jedno pero da na zemlju sleti,
i priča o njemu ceo Svet obleti."
Simurg, ili Simorg, je persijska reč, i od samog pojavljivanja označavala je isključivo lično ime, bez potrebe za traženjem njegovog izvora. Ipak, u jezicima srodnim persijskom postoje približno slične reči, i sve one odreda odnose se na neku vrstu ptice: ptica grabljivica, orao, soko, vrabac pa čak i na mitskog feniksa.
U persijskoj umetnosti Simurg je prikazivan kao krilato stvorenje u obliku ptice, dovoljno divovsko da može poneti slona ili kita. Najčešće izgleda kao paun sa psećom glavom i lavljim kandžama, ali ponekad i sa ljudskim likom. Simurg je izrazito dobroćudno biće. U najranijim mitovima bio je muškog roda, ali se u zrelom i poznim periodima mita predstavlja isključivo kao ženka. Tada i postaje ptica-sisar, i neretke su scene u kojima doji svoje mlade.
Kao sisar, Simurg ima zube. U izrazitom je neprijateljstvu prema zmijama, a prirodno stanište mu je mesto sa puno vode. Najčešće se opisuje sa perjem boje bakra, ali likovni prikazi predstavljaju ga sa raznobojnim perjem.
Iranske legende smatraju Simurga toliko starim da je tri puta video (i preživeo) razaranje sveta. Samim tim, smatrano je da poseduje sva znanja svih vekova. Tek jedna legenda ograničava njegov život na 1700 godina, pre nego što se zaronio u plamen (slično kao feniks). Na početku svog postojanja (na početku vaskolikog stvaranja Sveta), pročistio je zemlju i vode, i time ljudima podario plodnost. On je bio spoj između Neba i Zemlje, i postao je glasnik između ta dva sveta.
Za svoje stanište odabrao je Haoma drvo, odnosno Drvo života, koje je ukorenjeno u Svetskom moru. Na Haoma drvetu nalaze se semena svih biljaka, od kojih je većina lekovita. Bilo je dovoljno da Simurg u jednom trenutku naglo uzleti sa Drveta života, koje se zatreslo, i sve semenje razletelo se po Zemlji, puštajući korenje, i donoseći ljudima i plodove i mogućnost lečenja svih bolesti.
