„To ne znači automatski da ste šizofreničar.“
„Zašto onda čujem taj glas?“
„Može biti svašta: premor, tremor, muška menopauza...“
“Šalite se?“
„... a može biti i evolucijski uvjetovano.“
„Kako to?“
„Sami ste rekli da glas ne dolazi iz glave nego negde od stopala.“
“Levog stopala.“
“Tako je. Čak ste ga skloni preciznije locirati na predeo nožnoga palca koji vam je, piše u kartonu, u kasnijoj fazi adolescencije postao alternativnom erogenom zonom.“
“To piše u kartonu? Da vidim.“
Doista je pisalo, palac – erogena zona, utvrđeno na regrutacijskom pregledu, još pre 25 godina.
„Ja se uopšte ne sećam da su mi to ispitivali.“
“Tada se svašta radilo. Pojedina istraživanja ukazuju na vezu između alternativnih erogenih zona i evolucijski pridodanih organa.„
“Ne razumem.“
“Ma znate tu teoriju: penis nije bio penis od početka, nego nekakav toplokrvni gmaz koji nam se nakačio, pa tokom evolucije zafigurirao kao polno-urinarni organ. Isto kažu i za ušnu školjku, dojčanu bradavicu i, evo sad, za vaš levi nožni palac. Ja lično verujem da se radi o noktu. Nokat levog nožnog palca nije običan nokat, nego mimikrirani organizam koji se tu našao ko zna kako. Režete li redovno nokte na nogama?“
„Pa sad... Znate kako je.“
“Znam. Pojava je jako raširena. Smatra se da upravo nokat levog nožnog palca šalje u mozak biohemijsku informaciju koja nas odvraća od rezanja noktiju - naravno, nokat ne želi biti iole okljaštren, tako je to u prirodi, svako grabi za sebe.“
“OK sve to, ali šta je s glasom koji čujem?“
„Komunikacija je obostrana. Nokat vam šalje vlastite biohemijske informacije, ali neke i preuzima od vašeg izvornog organizma (ako takvoga uopšte ima!). Potom vam ih vraća prerađene, a zašto ih vi registrujete kao glasove, teško je reći. A šta vam kaže taj glas?“
„Kako kad. Često me, dok tonem u san, iznenada prozove imenom. Zatim...“
“Recite slobodno.“
“Ma ništa, eto, to je to. Samo me tu i tamo prozove imenom.“
“I zato ste došli k meni?“
“Preventive radi.“
„O Bože... To doista nije ništa. Opštepoznati, posve bezazlen sindrom. Ja vam tu serviram kompletne evolucijske teorije radi takve banalne stvari. Pa to doživljava 80% stanovništva!“
„Ali ja neću da me neko, da me nešto tako sablasno zaziva. Nisam ja...“
Odjednom, niotkud, začuje se onaj isti sablasni glas:
“Mi-mi-mi-mi-milutineeeee...“
“Sestro!“, poviče doktor, „Nemojte se tako grubo šaliti! Ovaj gospodin je ipak naš pacijent!“
“Oprostite doktore, neću više“, reče sestra i zatvori vrata ordinacije.
„Izvinjavam se zbog ovoga. Ona i nije moja prava sestra“, reče doktor pa mi ispiše desetak uputnica nevezanih za moj temeljni simptom.
