Simbolika šume

Poli46

Poli46

Stara legenda
VIP
Poruka
92.700
b58be3d36b894cec88ab2dc99ddb346a_LMaks Ernst - Velika šuma.jpg

Maks Ernst - Velika šuma


Šuma je jedan od onih velikih simbola koji su uvek bili prisutni u mitovima, legendama, književnosti, filmovima i drugim,ako ne i svim kreativnim poduhvatima čovečanstva. U mnogim kulturama šuma
je posvećena bogu ili obožavanju predaka, mesto gde se daju ponude i vrše inicijacijski rituali.
Simbol šuma je povezan sa magijom koja može biti opasna, ali i mesto prilika i transformacije. Psiholozi su je tumačili kao izraz nesvesnih procesa u umu, a putovanje u šumu kao metaforično putovanje u um.
Šuma je i simbol tajnosti i mračnog nesvesnog dela čovekove ličnosti. Američki psihoanalitičar,
dečji psiholog i pisac Bruno Betelhajm u svojoj knjizi Upotreba čarolija: značenje i značaj
bajki piše: “Od davnina je skoro neprobojna šuma u kojoj se gubimo simbolizovala mračni,
skriveni, gotovo neprobojni svet našeg nesvesnog.“ Na početku Božanstvene komedije
italijanski pesnik Dante Aligijeri kaže: “Usred puta našeg života našao sam se u mračnoj šumi
gde se izgubio pravi put“. U njoj takođe pronalazi “čarobnog“ pomoćnika Vergilija, koji nudi
smernice na putovanju koje prvo vodi kroz pakao, čistilište, a zatim u raj. Švajcarski psihijatar
Karl Gustav Jung je opisao šumu kao mračnu i neprobojnu,uporedivši je sa morem, nepoznatim, misterioznim, sinonimom za nesvesno.
Šume su oduvek poznate kao mesto radnje i motiv bajki i dečjih priča. Tu i šuma pronalazi svoje
mesto kao simbol nečega opasnog, tajanstvenog i nepojmljivog. Poput Ivice i Marice ili
Alise u zemlji čuda, deca se često mame u šumu u kojoj žive magični i misteriozni ljudi, i dobri i zli.
U bajci o Lepotici i zveri, trgovca nevidljive sile u šumi upućuju na zver, ka njegovoj sudbini.
U legendama kao što je Robin Hud ili velika hinduistička ljubavna priča o Rami i Siti, šuma
postaje skrovište, utočište. Začarana šuma, mesto na kome se ostvaruju pravila svemira se
takođe pojavljuju u književnim delima za odrasle, uključujući San letnje noći engleskog dramskog
pisca Vilijama Šekspira, Gospodar prstenova engleskog pisca Džona Tolkina i bezbrojna pesnička dela
 
Poslednja izmena:

U predanjima stanovnika Đerdapa i na srpskoj i na rumunskoj strani, sačuvano je jedno božanstvo koje svojim osobinama ukazuje na kult Dijane i njenih antičkih prethodnica. Šumska majka, ili na vlaškom Muma paduri, antička, slovenska i vlaška mitološka junakinja, istovremeno je oličenje izuzetne dobrote i neizmernog zla i smatra se gospodaricom šume i zaštitnicom žena. U krajevima oko Đerdapa, ovo biće se zvalo šumenka.
Zamišljana je kao jako lepa žena, razvijenih grudi, raspletene duge kose i dugih noktiju. Po šumi hoda gola ili odevena u dugu belu haljinu, a može da boravi u krošnjama drveća.
Pojavljuje se samo noću, a kada se sretne s ljudima u obliku lepe žene, ne nanosi im zlo. Umela je da zavodi smrtnike i ima kazivača u Srbiji koji tvrde da su vodili ljubav sa njom. Pribeležena je i priča jednog mlinara da je u mlinu, noću, zatekao divnu nagu ženu velikih grudi, koja mu se podala, a posle otišla među krošnje.
Šumska majka se mogla javiti i kao ružna starica, ali takođe velikih grudi i izraženih zuba i u tom obliku je nanosila zlo. Po legendi, mogla se pretvoriti u plast, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja, ili kozu.
Pred šumskom majkom drveće se savija do zemlje, a verovalo se i da jako lepo peva. Mada se smatrala zaštitnicom bremenitih žena i novorođenčadi, mogla je deci da donese bolest, ali i da ih izleči. Zato se u bajalicama koje su korišćene pri lečenju dece, šumska majka često pominje. Postojala i je i trava koja se zove šumska majka i verovalo se da kađenje tom travom obezbeđuje nerotkinjama da zatrudne. Mogla se naći u proleće kraj gorskih potoka, pre nego što kukavica zakuka. Žena koja je krenula u potragu za ovom travom nije smela da govori, a morala je da bude okupna, u čistoj odeći i da pre toga izbegava polne odnose.
Šumska majka je božanstvo koje je prisutno kod gotovo svih paleolitskih naroda. Njene osobine u slovenskoj mitologiji ukazuju i na povezanost Slovena sa šumom, kao svetim mestom gde su se vršili i obredi, a Šumska majka, kao gospodarica šuma, bila je i čuvarka šumskih svetilišta.

(sa neta)
 
Vlad Dragulija:

U predanjima stanovnika Đerdapa i na srpskoj i na rumunskoj strani, sačuvano je jedno božanstvo koje svojim osobinama ukazuje na kult Dijane i njenih antičkih prethodnica. Šumska majka, ili na vlaškom Muma paduri, antička, slovenska i vlaška mitološka junakinja, istovremeno je oličenje izuzetne dobrote i neizmernog zla i smatra se gospodaricom šume i zaštitnicom žena. U krajevima oko Đerdapa, ovo biće se zvalo šumenka.
Zamišljana je kao jako lepa žena, razvijenih grudi, raspletene duge kose i dugih noktiju. Po šumi hoda gola ili odevena u dugu belu haljinu, a može da boravi u krošnjama drveća.
Pojavljuje se samo noću, a kada se sretne s ljudima u obliku lepe žene, ne nanosi im zlo. Umela je da zavodi smrtnike i ima kazivača u Srbiji koji tvrde da su vodili ljubav sa njom. Pribeležena je i priča jednog mlinara da je u mlinu, noću, zatekao divnu nagu ženu velikih grudi, koja mu se podala, a posle otišla među krošnje.
Šumska majka se mogla javiti i kao ružna starica, ali takođe velikih grudi i izraženih zuba i u tom obliku je nanosila zlo. Po legendi, mogla se pretvoriti u plast, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja, ili kozu.
Pred šumskom majkom drveće se savija do zemlje, a verovalo se i da jako lepo peva. Mada se smatrala zaštitnicom bremenitih žena i novorođenčadi, mogla je deci da donese bolest, ali i da ih izleči. Zato se u bajalicama koje su korišćene pri lečenju dece, šumska majka često pominje. Postojala i je i trava koja se zove šumska majka i verovalo se da kađenje tom travom obezbeđuje nerotkinjama da zatrudne. Mogla se naći u proleće kraj gorskih potoka, pre nego što kukavica zakuka. Žena koja je krenula u potragu za ovom travom nije smela da govori, a morala je da bude okupna, u čistoj odeći i da pre toga izbegava polne odnose.
Šumska majka je božanstvo koje je prisutno kod gotovo svih paleolitskih naroda. Njene osobine u slovenskoj mitologiji ukazuju i na povezanost Slovena sa šumom, kao svetim mestom gde su se vršili i obredi, a Šumska majka, kao gospodarica šuma, bila je i čuvarka šumskih svetilišta.

(sa neta)
Kliknite za proširenje...
okej je ovo, nego ciji je izvor?
i odakle dijana u prici?
 
Moram ovo da postavim...


MISTIČNA PLAVA ŠUMA U BELGIJI



Verovali ili ne mistične šume kao iz bajki zaista postoje i nalaze se u Belgiji. Ova šuma izgleda kao iz bajke jer milioni divljih zumbula (zvončića) kao tepih procvetaju u proleće i početkom leta. Karakteristična eksplozija plave i ljubičaste boje čini ovu šumu posebnom. Gusti “tepisi” cveća su obično znak da je na tom mestu bila šuma bar nekoliko vekova.


bluebells-blooming-hallerbos-forest-belgium-1.jpg
 
1609013093371.png



Hoia Baciu - Rumunski bermudski trougao

Nalazi se na 20 minuta vožnje od centra grada, u samom srcu Transilvanije. Mnogi meštani veruju da je šuma ukleta i izbegavaju da u nju ulaze, a ako to ipak moraju da učine - čine to u društvu i strogo tokom dana.



Legenda kaže kako je šuma dobila ime po pastiru koji je zašao u nju sa svojih 200 ovaca i više nikad nije viđen. Iako su potrage trajale danima, pronašli su samo ovce koje su bile raštrkane po šumi, a pastiru se izgubio svaki trag.

Nakon toga, u šumi je prijavljeno još barem 20-ak nestanaka.

Pored toga, postoji nekoliko dokumentovanih slučajeva da su ljudi u šumi iznenadno osetili veliku teskobu i neobjašnjiv strah, a po izlasku iz šume primetili su ogrebotine i osipe za koje ne znaju odakle im, mučninu i migrene.
 
Htedoh da se odjavim ali spazih temu i, kanda, otići ću u off.

Tražila sam Plavu šumu, nalazim samo onu u Belgiji, a večeras sam raspoložena isključivo za Plavu šumu.
No, pored lepih slika uporedo sam slušala Arsena i pesmu Nebo je Modro, Šuma Plava


Da li se sjećaš, velika zima
Laste na jugu i mi s njima
Da li se sjećaš leda i snijega
Neke sitnice, bilo čega
Nešto je na dnu prije plača
Šaka gorčine, stručak drača
Da li se sjećaš, ja se sjećam
Na stolu vino, sol i ječam
Na stolu svijeća, i treperi
K’o šumsko srce neke zvijeri
Da li se sjećaš, a ona spava
Nebo je modro, šuma plava
I samo prazan bunar vode
I lice onog koji ode
I lice onog koji ode
Da li se sjećaš, a ona spava
Nebo je modro, šuma plava
I samo prazan bunar vode
I lice onog koji ode
I samo prazan bunar vode
I lice onog koji ode

Ovo je, za večeras, moj prilog temi...
 
AOKIGAHARA, Japan

Aokigahara_Forest.jpg



Veruje se da se u šumi nekada praktikovao i običaj "ubasute", prema kom su porodice tamo odvodile svoje najstarije članove, da bi na miru i bez opterećivanja drugih umrli. Njihove duše navodno danas dozivaju psihički nestabilne i nezadovoljne ljude u šumu, da bi i sami doživeli sličnu sudbinu.

Ti duhovi se nazivaju yurei, a njihovi gresi i žaljenja navodno izazivaju melanholiju kod svakog ko zakorači u šumu. Demoni se navodno pojavljuju i u obliku Tengu-a, neobičnih bića koja klize između krošnji drveća.

U šumi nema životinja, a ostaci gvožđa u vulkanskom tlu tog područja navodno izazivaju kvar na GPS uređajima, pa čak i iskusni planinari tamo mogu lako da se izgube.

Preživeli iz te šume često su svedočili da ih ona doslovno "vuče" na jednu ili drugu stranu, iako to može biti rezultat neobične topografije tog područja.


download (2).jpg
 
ČUDNA ŠUMA NA PEŠTERU: UKLETA ILI ČAROBNA, NIKO JE NE SEČE!
ČUDNA ŠUMA NA PEŠTERU: Ukleta ili čarobna, niko je ne seče!
.

I kad im vetar u dvorište donese suvu granu iz šume Gutavica, meštani sela Ugao, na kraju Pešterske visoravni, ne založe grančicu u šporet ili je zgaze u blato, nego je obavezno i pažljivo - vrate u šumu.



Ukleta ili čarobna

Da li je šuma Gutavica, koja je odavno vakufska imovina i specijalni rezervat prirode, ukleta ili čarobna, to niko u selu ne zna Da je sasvim neobična, posvedočiće vam svako iz sela Spolja izgleda kao i svaka druga šuma: visoke, kao strele prave omorike odavno nisu sečene Tek kad se priđe, vidi se da se drvo iz te šume ne iznosi
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top