Simboli-Šljiva

Ako to ne budes ti,
Kome cu pokazati
Cvet drveta sljive?
Jer,kad procveta i zamirise,
Znace samo onaj koji je zaista spoznao.

-Ki no Tomonori(Kokinsu I:38)

Stablo sljive, koje se cesto javlja u slikarstvu Dalekog istoka, pre svega je simbol proleca.Ponekad je i simbol zime jer, cvatuci krajem zime, ukazuje na obnovu, mladost koja ce se
uskoro ispoljiti.Obzirom da ona jedina cveta dok je ostali biljni svet jos uvek u zimskom snu,
ona se smatra i simbolom izrazite snage, otpornosti pa cak i trijumfa.Simbol je cistoce jer se cvece pojavljuje bez lisca.
Cvet sljive je u vezi i sa besmrtnoscu, besmrtnici se njime hrane, a predstavlja i Lao Ceov grb,
jer je on, posto se rodio pod sljivom, odmah izjavio da ce od nje izvesti svoje zavicajno ime.
U Japanu stablo sljive pripada biljkama koje donose srecu.
sparrows.jpg
 
Kliknite za proširenje...
Da,nasa sljiva ima bele cvetove,iako nije bas bukvalno "nasa",iz Male Azije ju je doneo Aleksandar Veliki.
Ovo je japanska sljiva,ona ima roze cvetove i plod koji je vise nalik kajsiji nego nasoj sljivi..

hvala covi :cmok2:
hvala Zebrice :cmok2:
 
Ispod dedinog sljivika bio je kladenac. Ogradjen sa cetiri plocasta trosna kamena, sa puno ljubavi, neprecizno.
Voda koja je tu izvirala bila je ziva. Hladna toliko da trnu zubi, imala je ukus koji se mesao sa mirisima sljivika.
Okolne leske su brujale od igre brojnih veverica. Deda je i njima napravio ispust za vodu.
Vodu za pice je drzao u zemljanim testijama. "da se voda jos malo odmori", govorio je.
Ta voda je zaista krepila, vracala snagu.
Sljiva bi svake godine prerodila, toliko da su slabije grane pucale. Prirodna selekcija valjda.
Zna sljiva sta radi, kako da odbaci slabe grane i da svake godine bude jos rodnija.
Deda je na zaprezna kola stavljao velike kace, tada vece od mene. Odlazili smo u sljivik i punili ih prezrelim opalim plodovima, koji skoro da mirisu na rakiju. Napunjene kace smo dopunjavali vodom odmah ispod sljivika, na dedinom kladencu. Trebalo je ponekad cekati, posto izvor nije bio jak. Jeli bi sljive i dugim stapom mlatili vrhove krosnji, pokusavajuci da naberemo sto vise plodova.
Svi u selu su pravili sljivovu rakiju. Imali su dva-tri kazana za pecenje, koja su isla od kuce do kuce, od domacina do domacina.
I svi su se slagali da je deda pravio najbolju rakiju. "zbog patoke, zbog hladjenja, zbog kostica, zbog mesanja ranke i dzanarike..." nagadjalo je celo selo.
A nije. Tajna je u vodi. Deda je govorio, ali ljudi uvek slusaju jedino sebe.
Rekao mi je tada da je sljiva dobra zbog vode... i da je voda dobra zbog sljivika. "Ako zelis dobru vodu, ne seci sljive".
Nisam. Sljive danas opadaju, nema ko da ih bere, a voda na kladencu je svake godine lepsa. Mozda je kolac sladji sto ga manje ima, a mozda u tom sljiviku stvarno ima magije.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top