СИЛНИ

Отпусти узде и стеге моје, Господе,
рашири душу моју по небесима
да се винем као птица и крикнем,
као муња цепајући овешталост спутаности своје.
Развали бране греховности моје
што подигох насупрот Теби,
да се излијем као Јордан пред Христом
јер нећеш устукнути од губе моје душе,
већ ме као Лазара васкрснути.
Како да ти Свесвету песму уздигнем, Царе небеса,
из развраћене душе своје, утамничене претилином лажи,
оглувеле од дреке своје пути,
усмрђене на зборовима мудровања,
неокађене тамјаном познања?
О Господе Силни!
Ти који си Речју Васељену из ништавила затруднео
и Сина Духом зачео, зачни сузу покајања у мени,
да натопи и прелије се по бескрајној пустињи
мојих лутања, стуб огњени пред мене стави,
да не пребирам по пепелу и прхути пролазности,
већ ме заслепи Својом Истином, да довека ослепим за свет
и само Тебе пред собом видим.