(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SILAZI SA OBLAKA !
Ej ti dušo lutalice
Skitačice, maštalice
Svukud podješ
Odsvud dodješ
Želja vodi
Putem hodi
Maštom lutaš
Suzim daviš
Smehom lečiš
Strahom bečiš
Bolom boliš
Sve ti voliš
Ljubav daješ
Svud i svakom
Rečma zboriš
Duhom ploviš
Pa zakačiš svaki oblak
Svaki što kraj tebe prodje
Tužan, sretan il’ pametan
A oblaci krajputaši
Samo duše drugih ljudi
Šaren duše plakalice, smejalice,
Kukavice, pametnice, pričalice
Samo ljudi
Samo ćudi
Na svoj način malo ludi
Dušo moja ista budi
Nemoj više da mi ludiš
Direktorku da mi budiš
Jer kad ona teb’ dohvati
Velik ceh tad duša plati
Žena kamen pa ne shvata
Da je duši mala plata
Evo opet ona viče
“Ljiljka….silazi sa tog oblaka bog te !!!!
Plate treba da se rade
A ne reči da se sade
Bože…..di te nadjo takvu samo
Ravnotežo silaz’ vamo !!!!”
Šta ću sirota…aterirah hahahaah
OJHAAA
PS Dobro vam jutro oblakasti ljudi
)
)
