(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Da odužim još jedan dug prema jednoj divnoj duši koja više nije sa nama,ali će doći da preuzme pesmu koju je tražila.
Samo za tebe, divna dušo i tvoje putovanje
ŠINE
Ako te ikada sretnem
u smiraj jednog dana
na ulici nekoj polupraznoj
recimo ....u leto
kada su senke duge
pa slučajno korak mi stane
na tvoju letnju senku
pa ......onda ti podigneš taj vrući pogled
onako sneno me pogledaš
više kroz mene nego u mene
i samo te neki trzaj prene
a i meni nešto kroz stomak krene
pa nagaziš i ti na senku moju.
I tako stojeći na senkama svojim a tudjim
u trenu nam se misli učine još ludjim
ludjim od tog vrelog dana
Prepozna se oko u oku
I senke dve korakom letnjim
Nastave hod jedna kraj druge
Kao…..kao dve šine pruge.
I čik da odeš na prugu drugu
Umrećeš a nećeš naći šinu drugu.
I pesma za sretan put
