Porazena i spustena na stub srama
Oplakana i smrvljena stojim sama.
I razmisljam o ovom svom zivotu
Trazeci u njemu vecitu lepotu.
Sama sam sebi prijatelj trebala biti
A gorda i ponosna nikad suze liti.
Tragam za istinom koja me lomi
To gordost moja iz mene govori.
Ne dam da me kidaju vetrovi sa puta
Srce moje ume duboko da luta.
Trazeci se u moru ljudske tastine
Zavoleh plakanje umesto istine.
Nikad sebe nisam visoko gledala
Iako sam razloga za ponos imala:
Nasmejana lica, velikoga srca,
Otvorenog pogleda daleko do Sunca.
Jedna epizoda obori moj lik
Koji je pre nje bio mnogo velik.
Nije sramota pasti to svi znamo
Treba se uspravno podici samo…
Ma koliko vetrovi harali stazama
Necu dati da mi oci blistaju suzama.
Uspravna cu moci da se borim s tugom
Pa i dok ga gledam da prica sa drugom.
Tesko je saznanje da je ljubav mrtva
A jos teze ako si prvi put ta zrtva.
Snovima cu svojim puta sama naci
Sigurna u sebe da cu se pronaci…
