(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SHVATIĆEŠ
Kada život zelen buja
I prirodan tok se sledi
Radost leti pa poleti
S travke na cvet, pa na list
Sve zakone svoje ima
Jednostavan sklad prožima
Samo treba hteti znati
Da postaneš leptir, ptica,
Ili drvo, list treperav…
Samo treba hteti znati
Pusti dušu neka prati
Skloni misli…pa pogledaj
Duša sama predje tamo
U trepet, let, koru, poj,
Zelen granu.....list na njoj
Žamor tihi tiho bruji
Tihoćom zuji bučna tišina
Odmori se duša i telo
Kad se vineš do tih visina.
Probaj da vidiš prirode sklad
Shvatićeš lakše svaki svoj pad
Uspon će lakši čedo moje biti
Kad od prirode se prestaneš kriti
Odmorna duša, telo i um skupljaju mir
Shvatićeš vremenom svaki života pir
11.06.2011.
