Sati kao godine
kada dobro nije prolaze,
razvlace se u niz bez kraja,depresivnim moje srce cini,
kamenjem pune moju utrobu..
otezavaju svaki tren moga postojanja.
Crni oblaci u mojoj glavi gomilaju se.
Hladnom vodom zapljuskujem moje lice...ali pritisak..
ne jenjava,gusim se u bolu...
Kako bi dobro bilo jednostavno zaspati.
Pogled ustremljen u golemu prazninu,noge podrhtavaju
a izlaz toliko daleko da se i ne vidi.
Zidni sat stoji,ne daje mi olaksanje,vreme lose,
svetlosti gotovo i da nema,mir u zaborav odlutao...
kao da se svet srusio ravno na mene,da gore ne moze biti.
Jad i bezizlaznost jednog coveka vodi ka ponoru...dubini,
kao sledeca zamka koju jos probao nije............
kada dobro nije prolaze,
razvlace se u niz bez kraja,depresivnim moje srce cini,
kamenjem pune moju utrobu..
otezavaju svaki tren moga postojanja.
Crni oblaci u mojoj glavi gomilaju se.
Hladnom vodom zapljuskujem moje lice...ali pritisak..
ne jenjava,gusim se u bolu...
Kako bi dobro bilo jednostavno zaspati.
Pogled ustremljen u golemu prazninu,noge podrhtavaju
a izlaz toliko daleko da se i ne vidi.
Zidni sat stoji,ne daje mi olaksanje,vreme lose,
svetlosti gotovo i da nema,mir u zaborav odlutao...
kao da se svet srusio ravno na mene,da gore ne moze biti.
Jad i bezizlaznost jednog coveka vodi ka ponoru...dubini,
kao sledeca zamka koju jos probao nije............
