Severna Makedonija nakon izborne pobede SDSM
Ziberi i Zaev viđeni na mestu premijera
Kriza izazvana virusom korona svakako će biti jedan od glavnih izazova za novu vladu Severne Makedonije, ali ne samo to.
Piše: Ivana Šundić Mihovilović17. jula 2020. 10.07
Na jesen se očekuje i suočavanje sa negativnim efektima pandemije u ekonomskom delu, ali i otvaranje poglavlja za Evropsku uniju, što je otežano najnovijim uslovljavanjem Bugarske, ocenjuje za Danas Gordana Duvnjak, glavna i odgovorna urednica nedeljnika Fokus iz Skoplja.
„Očekuje nas dakle teška i neizvesna jesen u situaciji kad su brojke zaraženih od kovida 19 i umrlih visoke, a granice zatvorene zbog opasnosti od širenja virusa“.
Ovakav pesimističan stav deli i Safet Biševac, novinar iz Skoplja, koji za Danas navodi da je zaduživanjem od gotovo milijardu evra, vlada za sada pokrila deo problema izazvanih virusom korona, „ali to neće moći trajati“.
„Deo tog novca vlada je predizborno podelila u vidu vaučera od 50 evra za siromašne i 100 evra za turističke vaučere. Ključno pitanje, ipak, biće kako pronaći novac za neophodne kapitalne investicije u budžetu. Dakle, najteže verovatno tek predstoji, a to će svakako biti ključni problem za novu vlast kada bude formirana“.
Biševac ukazuje da je velika većina građana u predizbornim anketama (više od 60 odsto), izražavala nezadovoljstvo ukupnom situacijom u zemlji, najpre ekonomskom, a posebno na zdravstvenom planu.
„Makedonija je u poslednjih mesec dana svakodnevno beležila trocifreni broj novozaraženih. Praktično, gotovo pet puta je viši broj zaraženih od prvobitnih procena i bliži se brojci od 10.000, a nekoliko puta je veći broj preminulih od prvih procena. Izbori su tu svakako jedan od razloga, niz popuštanja mera od strane vlasti, a pravo stanje će se znati u narednim danima. Ekonomske posledice će se prema svim predviđanjima tek osetiti u punoj meri, i kroz povećanje broja ljudi koji će ostati bez posla, kao i kroz budžetske posledice“.
Komentarišući predviđanja da je ishod parlamentarnih izbora takav da je dug put do magičnog broja 61 za formiranje vlade, Duvnjak ukazuje da je kapacitet vladajuće koalicije „Možemo“ bivšeg premijera Zorana Zaeva malo veći od opozicione koalicije „Obnova Makedonije“ pod liderstvom Hrstijana Mickoskog, „iako ni tu neće ići glatko“.
Sve albanske partije su, ukazuje, kategorične u podršci Prespanskom dogovoru kojim je rešen problem sa Grčkom i ulasku u NATO.
„Koji je problem Zaeva? On bi bio najsretniji da može da napravi novu koaliciju sa Alijansom i DPA (partije etničkih Albanaca), ali fale mu glasovi, tako da će morati da se osloni ipak na svog dosadašnjeg partnera – Demokratsku uniju za integraciju (DUI, takođe albanska) sa kojim je poslednjih nekoliko meseci bio u verbalnom ratu“.
„Ali videćemo“, dodaje Gordana Duvnjak, jer u malim zemljama poput naše, i ranije se dešavalo da je glavni ključ u „Kaleto“ (sinonim za ambasadu SAD koja se nalazi blizu Skopske tvrđave).
„Biće interesantno videti da li će DUI ostati na sadašnjem insistiranju da novi makedonski premijer bude Albanac (njihov predlog je dugogodišnji iskusni parlamentarac Naser Ziberi, koji trenutno radi kao notar). Zaev je već izjavio da neće dozvoliti ucenu i da će on biti stari-novi premijer, ali videćemo.“
Prvo, dodaje, da Državna izborna komisija „ručno prebroji glasove“ jer im je prekjuče iznenada „pao“ sajt i postoji sumnja da je hakovan. SDSM tvrdi da ima tri odsto više od VMRO-DPMNE, ali sve dok ne izađu zvanični podaci, krajnje je neizvesno.
Sagovornica Danasa ocenjuje da su ankete omanule kada je reč o izbornom rezultatu albanskog bloka partija jer su tu predviđale „fifti-fifti’ situaciju najviše zbog navodne zamorenosti vladavinom DUI, koja je već skoro 18 godina deo vlasti. Duvnjak dodaje i da je „izborno iznenađenje priredila i mala ultra levičarska partija, desničarskog ponašanja ‘Levica’ mladog univerzitetskog profesora Dimitara Apasijeva, koja je delom zbog njegove buntovnosti i neuobičajenog stila dobila jedan do dva mandata“.
Krajnje tesan ishod izbora, po mišljenju Biševca, potvrđuje duboku podeljenost makedonskog društva u celini. Nezvanična raspodela mandata, tvrdi naš sagovornik, upućuje na ponovno koaliranje SDSM Zaeva i DUI Ahmetija, koji su i do sada bili partneri u vlasti.
„Ono što je sada drugačije jeste broj poslanika koje ima Ahmeti i ključni zahtev njegove stranke u kampanji, da premijersko mesto u novoj vladi pripadne njihovom kandidatu. Ahmeti je na ovom pitanju temeljio čitavu kampanju, i to mu je po svemu sudeći donelo najviše poslaničkih mandata u albanskom političkom bloku.“
Naši sagovornici se slažu da će pregovori svakako biti teški i mučni za obe strane, te da bez obzira na otrovne strele koje su upućivali jedni drugima, obe strane nisu do kraja isključile mogućnost ponovnog koaliranja. „Različita će biti cena koju će Zaev morati da plati za formiranje vlade“, kaže Biševac.
Hristijan Mickoski, lider VMRO-DPMNE, juče je najavio da njegova stranka ne odustaje od borbe za formiranje većine u predstojećim pregovorima sa strankama koje su osvojile poslanička mesta.
