- Poruka
- 391.950
Seul se nalazi južno od Korejske demilitarizovane zone, na reci Han. Grad je politički, kulturni, društveni i ekonomski centar Južne Koreje. Takođe je i centar međunarodnog biznisa, finansija, multinacionalnih korporacija i svetskih organizacija. Pošto je i glavni grad jedne od najmoćnijih svetskih privreda, njegov globalni status je u stalnom porastu. Danas je jedan on najočitijih simbola korejske privrede („Čudo na reci Han”).
Seul je glavni i najveći grad u Južnoj Koreji i smatra se meglenom jer ima populaciju od preko deset miliona ljudi. Grad je podeljen na 25 gradskih distrikta. Gustina stanovništva u Seulu je tako velika da ga smatraju jednim od „najdigitalnijih” gradova u današnjoj globalno povezanoj ekonomiji. U gradu je registrovano više od milion vozila koji stvaraju ogromne saobraćajne gužve koje traju do ponoći. Oblast glavnog grada Seula, sa velikim gradskom lukom Inčon, transportnim pojasom i prostranim rezidencijalnim područjem Seongnam, jedno je od najnaseljenijih mesta na svetu. Poslednjih godina gradske vlasti su preduzele opsežne mere za zaštitu grada od vazdušnog i vodenog zagađenja, što je rezultovalo čistijom atmosferom, iako je vazdušno zagađenje i dalje vrlo problematično.
Klima u Seulu smatra se vlažnom subtropskom i vlažnom kontinentalnom (grad leži na granici ovih). Leta su vruća i vlažna a istočnoazijski monsun snažno utiče na vremenske prilike od juna do jula. Zime su obično hladne i suve, iako grad ima prosečno 28 dana snega godišnje.
Prosečna januarska niska temperatura za Seul je 21˚F (-6˚C), a prosečna visoka temperatura u avgustu je 85˚F (29,5˚C).
Seul je osnovan 1392. Godine kao utvrđenje i trgovački centar, a služio je i kao prestonica dinastiji Ji, koja je vladala Korejom dok zemlja zvanično nije 1910. godine postala japanska kolonija. Kada je Koreja podeljena posle Drugog svetskog rata, Seul je postao sedište američkih okupacionih snaga. Proglašen je za prestonicu Južne Koreje 1948. Severno-korejske snage zauzele su Seul 28. juna 1950. godine, posle samo tri dana od početka Korejskog rata, ali su u ovaj grad trupe UN ušle u martu 1951. godine. Od kraja korejskog rata, u kojem je poginuo svaki deseti od 30 miliona Korejaca, u stalnim tenzijama "žive" dve Koreje - Južna i Severna, koje su podeljene demilitarizovanom zonom od 1,5 kilometar.
Od istorijskih spomenika u Seulu su sačuvane tri kapije, koje predstavljaju deo drevnog zida koji ga je nekada okruživao i tri carske palate. U centru grada nalazi se ogromno bronzano zvono koje je liveno davne 1468. Mnoge će iznenaditi, ali Seul ima rimokatoličku katedralu i brojne druge hrišćanske crkve. Takođe, prepun je muzeja, pozorišta, biblioteka, zooloških vrtova i botaničkih bašti, kao i univerziteta od kojih je najpoznatiji Seulski Nacionalni Univerzitet.
Simbole Seula predstavljaju i dva spomenika. To su spomenik Admiralu Ji Sunsinu, koji je odbranio Koreju od napada Japanaca 1592. godine i spomenik Kralju Sejongu, koji je sastavio korejsko pismo 1446. godine. Jedno od najlepših mesta za odmor u Seulu je takozvana "Tajna bašta", koja predstavlja javni park i koji se prostire na čak 32 hektara. U samom centru grada, u kom su smešteni i svi objekti Vlade, nalazi se Plavi dvorac. Iako ovde već vekovima ne žive predstavnici kraljevske porodice, na ulazu u palatu i dalje stoje tradicionalno obučeni čuvari u prelepim crvenim i plavim svilenim nošnjama. Oni su čuvari trona i masivnih kapija. Palata ima sličnu reputaciju koju ima i Zabranjen grad u Pekingu. Velike prostrane kraljevske sobe dominiraju nad podovima koji su napravljeni od mozaika, a kamene statue i svetlo obojeni stubovi i tavanice stvaraju vrlo prijatan kontrast. Tu se nalazi i veliki paviljon na otvorenom, gde se priređuju brojne svečane manifestacije i festivali. U blizini ovog paviljona je i ribnjak, što čitavom mestu daje posebnu čar. Interesantno je da je, skoro u epicentru metropole, smešteno selo, kako ga Korejci zovu "Hanok". To je naselje sa tradicionalnim korejskim kućama od drveta, od kojih većina ima nameštaj sličan onom koji se koristio u prošlosti i spavaju na podu na ležajevima koji se nazivaju "futon".
Korejci su, inače, vrlo okrenuti prirodi i zdravom životu. Seul je vratio svoju reku Čengičen u centralne delove grada, preko koje je bila izgradjena saobracajnica. Pomerili su saobraćajnicu, iselili preko 3000 radnji koje su bile načičkane uz nju u veliki, moderan tržni centar i za nepune dve godine, Čengičen je ponovo među stanovnicima Seula. Tako danas poslovni ljudi na pauzi mogu uživati u prirodi oko reke, koja je prepuna riba. Čak je i temperatura u delu Seula koji je blizu Čengičena za skoro četiri stepena niža nego u ostalim delovima grada.
Seul je smešten u dolini između četiri planine raspoređene tako da prate strane sveta. Među stanovnicima Seula je, inače, najomiljenija planina Namsan. Sa nje se pruža sjajan pogled ka gradu, a tu je i žičara koja vodi pravo do vrha planine. Žičara je, uz pešačenje, jedini način da se stigne do vrha Nimsana. Na ovoj planini nalazi se, u svetu prepoznatljiva, "Namsan kula". Otvorena 1980. godine, smeštena u prelepom parku, visine oko 240 metara, a na nadmorskoj visini od oko 480 metara, apsolutno dominira čitavim područjem Seula.
Korejci su, s pravom, vrlo ponosni na svoju kuhinju. Naizgled slična japanskoj ili kineskoj, ipak, značajno se razlikuje od specijaliteta koje prave njihove komšije. Korejska kuhinja najviše se sastoji od riže, nudli (kineski rezanci), tofua, povrća i mesa. Korejska tradicionalna jela poznata su po broju priloga koji se dodaju riži. "Kimči", jako začinjeno jelo od povrća je obavezno, skoro uz svaki obrok. Često se koristi ulje od susama, umak od soje, dosta čilija i belog luka. Supe su, takođe, svakodnevica na korejskom jelovniku. Gotovo svi dezerti su od želea i pirinča, a, za razliku od evropske kuhinje, čokolada nije omiljena poslastica.
U mnogim seulskim restoranima neophodno je izuti obuću. Taj običaj važi, naravno, i za korejske domove. Korejska hrana jede se štapićima, mada će vam domaćini, bez problema, ponuditi kašiku, nož i viljušku.
delovi teksta preuzeti sa B92-putovanja/Wikipedija
Seul je glavni i najveći grad u Južnoj Koreji i smatra se meglenom jer ima populaciju od preko deset miliona ljudi. Grad je podeljen na 25 gradskih distrikta. Gustina stanovništva u Seulu je tako velika da ga smatraju jednim od „najdigitalnijih” gradova u današnjoj globalno povezanoj ekonomiji. U gradu je registrovano više od milion vozila koji stvaraju ogromne saobraćajne gužve koje traju do ponoći. Oblast glavnog grada Seula, sa velikim gradskom lukom Inčon, transportnim pojasom i prostranim rezidencijalnim područjem Seongnam, jedno je od najnaseljenijih mesta na svetu. Poslednjih godina gradske vlasti su preduzele opsežne mere za zaštitu grada od vazdušnog i vodenog zagađenja, što je rezultovalo čistijom atmosferom, iako je vazdušno zagađenje i dalje vrlo problematično.
Klima u Seulu smatra se vlažnom subtropskom i vlažnom kontinentalnom (grad leži na granici ovih). Leta su vruća i vlažna a istočnoazijski monsun snažno utiče na vremenske prilike od juna do jula. Zime su obično hladne i suve, iako grad ima prosečno 28 dana snega godišnje.
Prosečna januarska niska temperatura za Seul je 21˚F (-6˚C), a prosečna visoka temperatura u avgustu je 85˚F (29,5˚C).
Seul je osnovan 1392. Godine kao utvrđenje i trgovački centar, a služio je i kao prestonica dinastiji Ji, koja je vladala Korejom dok zemlja zvanično nije 1910. godine postala japanska kolonija. Kada je Koreja podeljena posle Drugog svetskog rata, Seul je postao sedište američkih okupacionih snaga. Proglašen je za prestonicu Južne Koreje 1948. Severno-korejske snage zauzele su Seul 28. juna 1950. godine, posle samo tri dana od početka Korejskog rata, ali su u ovaj grad trupe UN ušle u martu 1951. godine. Od kraja korejskog rata, u kojem je poginuo svaki deseti od 30 miliona Korejaca, u stalnim tenzijama "žive" dve Koreje - Južna i Severna, koje su podeljene demilitarizovanom zonom od 1,5 kilometar.
Od istorijskih spomenika u Seulu su sačuvane tri kapije, koje predstavljaju deo drevnog zida koji ga je nekada okruživao i tri carske palate. U centru grada nalazi se ogromno bronzano zvono koje je liveno davne 1468. Mnoge će iznenaditi, ali Seul ima rimokatoličku katedralu i brojne druge hrišćanske crkve. Takođe, prepun je muzeja, pozorišta, biblioteka, zooloških vrtova i botaničkih bašti, kao i univerziteta od kojih je najpoznatiji Seulski Nacionalni Univerzitet.
Simbole Seula predstavljaju i dva spomenika. To su spomenik Admiralu Ji Sunsinu, koji je odbranio Koreju od napada Japanaca 1592. godine i spomenik Kralju Sejongu, koji je sastavio korejsko pismo 1446. godine. Jedno od najlepših mesta za odmor u Seulu je takozvana "Tajna bašta", koja predstavlja javni park i koji se prostire na čak 32 hektara. U samom centru grada, u kom su smešteni i svi objekti Vlade, nalazi se Plavi dvorac. Iako ovde već vekovima ne žive predstavnici kraljevske porodice, na ulazu u palatu i dalje stoje tradicionalno obučeni čuvari u prelepim crvenim i plavim svilenim nošnjama. Oni su čuvari trona i masivnih kapija. Palata ima sličnu reputaciju koju ima i Zabranjen grad u Pekingu. Velike prostrane kraljevske sobe dominiraju nad podovima koji su napravljeni od mozaika, a kamene statue i svetlo obojeni stubovi i tavanice stvaraju vrlo prijatan kontrast. Tu se nalazi i veliki paviljon na otvorenom, gde se priređuju brojne svečane manifestacije i festivali. U blizini ovog paviljona je i ribnjak, što čitavom mestu daje posebnu čar. Interesantno je da je, skoro u epicentru metropole, smešteno selo, kako ga Korejci zovu "Hanok". To je naselje sa tradicionalnim korejskim kućama od drveta, od kojih većina ima nameštaj sličan onom koji se koristio u prošlosti i spavaju na podu na ležajevima koji se nazivaju "futon".
Korejci su, inače, vrlo okrenuti prirodi i zdravom životu. Seul je vratio svoju reku Čengičen u centralne delove grada, preko koje je bila izgradjena saobracajnica. Pomerili su saobraćajnicu, iselili preko 3000 radnji koje su bile načičkane uz nju u veliki, moderan tržni centar i za nepune dve godine, Čengičen je ponovo među stanovnicima Seula. Tako danas poslovni ljudi na pauzi mogu uživati u prirodi oko reke, koja je prepuna riba. Čak je i temperatura u delu Seula koji je blizu Čengičena za skoro četiri stepena niža nego u ostalim delovima grada.
Seul je smešten u dolini između četiri planine raspoređene tako da prate strane sveta. Među stanovnicima Seula je, inače, najomiljenija planina Namsan. Sa nje se pruža sjajan pogled ka gradu, a tu je i žičara koja vodi pravo do vrha planine. Žičara je, uz pešačenje, jedini način da se stigne do vrha Nimsana. Na ovoj planini nalazi se, u svetu prepoznatljiva, "Namsan kula". Otvorena 1980. godine, smeštena u prelepom parku, visine oko 240 metara, a na nadmorskoj visini od oko 480 metara, apsolutno dominira čitavim područjem Seula.
Korejci su, s pravom, vrlo ponosni na svoju kuhinju. Naizgled slična japanskoj ili kineskoj, ipak, značajno se razlikuje od specijaliteta koje prave njihove komšije. Korejska kuhinja najviše se sastoji od riže, nudli (kineski rezanci), tofua, povrća i mesa. Korejska tradicionalna jela poznata su po broju priloga koji se dodaju riži. "Kimči", jako začinjeno jelo od povrća je obavezno, skoro uz svaki obrok. Često se koristi ulje od susama, umak od soje, dosta čilija i belog luka. Supe su, takođe, svakodnevica na korejskom jelovniku. Gotovo svi dezerti su od želea i pirinča, a, za razliku od evropske kuhinje, čokolada nije omiljena poslastica.
U mnogim seulskim restoranima neophodno je izuti obuću. Taj običaj važi, naravno, i za korejske domove. Korejska hrana jede se štapićima, mada će vam domaćini, bez problema, ponuditi kašiku, nož i viljušku.
delovi teksta preuzeti sa B92-putovanja/Wikipedija
