Šetnja

Nisam na istoj strani
ulica
hod po uglancanom kamenu
trag
ne ostavlja se u osvrtaju
pogled
glad je očigledna kao pustoš
polje
duboke brazde prošlog
vreme
nije izgubljeno ono što se nema
ruka
ispružena strašilo leprša košulja
kapa
postavljam je na glavu
bljesak
otvaram oči i nisam
ogledalo
život je oslikao ili
ja...
 
Kliknite za proširenje...
Jako zanimljiv pristup pesmi. Svidja mi se sto pojam vodi ka pojasnjenju. A pojasnjenje mi govori da pesnik zeli da izbegne tu svoju sliku, na pocetku nije na istoj strani ulice, zatim u osvrtaju ne vidi svoje tragove, stavlja kapu na glavu. Setnja moze biti I metafora nekog elegantnog bega od nase sopstvene slike. Ne znam da li sam pravilno rastumacio, ali, pesma je probudila u meni takvo glediste. Divna poezija Tamisarka :)
 
Pocket;bt264337:
Jako zanimljiv pristup pesmi. Svidja mi se sto pojam vodi ka pojasnjenju. A pojasnjenje mi govori da pesnik zeli da izbegne tu svoju sliku, na pocetku nije na istoj strani ulice, zatim u osvrtaju ne vidi svoje tragove, stavlja kapu na glavu. Setnja moze biti I metafora nekog elegantnog bega od nase sopstvene slike. Ne znam da li sam pravilno rastumacio, ali, pesma je probudila u meni takvo glediste. Divna poezija Tamisarka :)
Kliknite za proširenje...
Hvala Pocket na zanimljivom komentaru.
Uglavnom moje pesme imaju dvojako tumacnje, u ovoj pesmi sam ja na jednoj strani ulice, suprotno od drugih, tragovi se ne vide ili ih oni ne vide a možda ih ni ja ne ostavljam kao i mnogi koji su tim kamenim trotoarom prošli i od cijih je koraka postao uglancan. Kapa, vracam je onom kome ju je vetar oduvao, strašilu koje je tu da cuva polje od ptica grabljivica, a sad kada je sa polja odneta letina, strašilo nikome više ne treba... Šetnja jeste beg ili buđenje iz jednog sna koji je zapravo stvarnost a ona se dobro razume tek kada postane prošlost a ogledalo ne pamti ono pokazuje ono jedino što imamo a to je trenutak. Taj trenutak oslikavamo sami, ali nismo uvek u mogucnosti da biramo boje.
U svakom slucaju jeste pokušaj bekstva :)
 
Tamišarka;bt264338:
Hvala Pocket na zanimljivom komentaru.
Uglavnom moje pesme imaju dvojako tumacnje, u ovoj pesmi sam ja na jednoj strani ulice, suprotno od drugih, tragovi se ne vide ili ih oni ne vide a možda ih ni ja ne ostavljam kao i mnogi koji su tim kamenim trotoarom prošli i od cijih je koraka postao uglancan. Kapa, vracam je onom kome ju je vetar oduvao, strašilu koje je tu da cuva polje od ptica grabljivica, a sad kada je sa polja odneta letina, strašilo nikome više ne treba... Šetnja jeste beg ili buđenje iz jednog sna koji je zapravo stvarnost a ona se dobro razume tek kada postane prošlost a ogledalo ne pamti ono pokazuje ono jedino što imamo a to je trenutak. Taj trenutak oslikavamo sami, ali nismo uvek u mogucnosti da biramo boje.
U svakom slucaju jeste pokušaj bekstva :)
Kliknite za proširenje...

U svakom slucaju razlicitim putevima dosli smo do istog zakljucka :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top