- Poruka
- 392.100
Citala sam puno o Monmartru imajuci u planu da ga obidjem kada budem u Parizu pa sam štrpnula malo odande sa jednog francuskog sajta, pa odavde sa jednog našeg sajta, pa malo sa wikipedije, poskidala slike sa neta i pozivam vas na šetnju po Monmartru .Može da posluži kao vodić svima koji nisu bili a zele da odu kao ja što želim.
Monmartr, najviše brdo Pariza, odavno je bilo poznato kao stecište boema i umetnika i mora se reći da se taj slobodan umetnički duh
i sada oseti dok hodate strmim ulicama ovog gradskog kvarta.
Kada se uspinjete sa kraja 18. arondismana pored groblja na Monmartru, gde su sahranjeni Hektor Berlioz, pisci Stendal i Aleksandar Dima
i ruski majstor baleta Nižinski, lako ćete za desetak minujta stići do samog jezgra Monmartra.
Posle Ajfelovog tornja , Monmartr je druga najviša tačka Pariza (203 m)
Na Trgu umetnika nalazi se ulica Lepik je sve do devetnaestog veka bila mesto gde su ljudi tokom kišnih i snežnih dana morali da ostavljalju svoje konje da bi stigli do crkve Svetog srca na Monmartru i popnu se pešaka do odredišta. Tako je bilo sve dok je Napoleon nije popločao i tako ujedno olakšao kretanje i stvorio prostor za kreiranje onoga što se danas može videti u toj ulici.
U kuci s aplavim vratima na broju 54, u ulici Lepik koja se vijugavo probija od Abesa do trga Tertr, krajem 19. veka živela su braća Van Gog.
Krenete li dalje ulicom Lepik doći ce te do jedne od dve preostale vetrenjače na Monmartru. Nekada davno, dok još nije pripojen Parizu, Monmartr ih je bio prepun. Vetrovi koji su jače duvali na njegovim padinama okretali su krila ovih mlinova i hranili grad koji se smestio u dolini i širio duž obala Sene
Krajem 19. veka, vetrenjače su izgubile svoju prvobitnu ulogu. Jedna obojena u crveno odavno je pretvorena u čuveni kabare Mulen Ruž, koji je osnovan 1889. godine.Taj prvi Mulen Ruž je 1915. godine izgoreo do temelj.Dugo je trajala obnova da bi nov u punom sjaju i današnjem izgledu ozvoren 1921. godine. Kada se otvorio Mulen Ruž,poznati slikar Tuluz Lotrek je za razliku od drugih umetnika, prihvatio da ilustruje promotivne postere za ovaj kabare. Iako je ova aktivnost bila nepopularna među umetnicima, Lotrek je izvukao i dodatne beneficije: uvek je imao rezervisan sto u kabareu, a u Mulen Ružu su se izlagali njegovi radovi.
Druga Mulen de la Galet, postala je restoran i mesto okupljanja najrazličitijih slojeva. Pristojno vino i poneka lepotica činili su ovo mesto prijatnim.Tu je Renoar naslikao sada vec poznato platno, Bal u Mulen de la Galetu. Mulen de la Galet bila je cesto inspiracija za platna Renoara i Van Goga.
Kada se iz avenije Žuno skrene u ulicu Žirardon krene se manji deo nizbrdo posle kog vas ponovo ceka uspon.Nakon biste pevacice Dalile skrece se levo u ulicu Abrevuar koja je jedna od retkih ulica koja nije promenila svoj izgled jos od vremena kada su njom prolazli Renoar i mnogi poznati umetnici.Tu se nalaze ružicaste kuce od kojih jedna nosi naziv La Maison Rose-Ružicasta kuća.
Tu se nalazi i Lapin Agile poznati kabare na Monmartru koji je zatvoren. Prvobitno se zvao "Cabaret des Assassins". Tradicija kaže da je kabare dobio ovo ime jer je grupa ubica provalila i ubila sina vlasnika. Kabare je imao više od dvadeset godina kada je 1875. umetnik Andre Gill naslikao znak koji je trebalo da predloži njegovo stalno ime. To je bila slika zeca kako iskače iz šerpe, a stanovnici su svoj susedski noćni klub počeli da nazivaju "Le Lapin a Gill", "Gillov zec". Vremenom je naziv evoluirao u "Cabaret Au Lapin Agile", ili, okretan kabaret za zečeve. Na prelazu u dvadeseti vek, Lapin Agile bio je omiljeno mesto za umetnike i pisce koji su se borili, uključujući Picassa, Modiglianija, Apollinairea i Utrilla i pesnici kao što su bili Gijom Apoliner i Pol Verlen.. Pablo Picasso, ulje na platnu iz 1905. godine "Na Lapin agilnosti" pomoglo je da se ovaj kabare učini svetski poznatim. Kabare je često slikao na platnu drugi umetnik sa Montmartra, Maurice Utrillo.
Tu je i ulica Koro, čuvena po tome što je u njoj živeo Pjer Ogist Renoar. Prateci ulicu Koro dolazti se do bazilike Sakr Ker, čija je gradnja započeta 1875. godine nakon poraza Francuske u ratu sa Pruskom, u znak sećanja na 58.000 poginulih u francusko-pruskom ratu. Završena je 1923. godine i jedna je od najlepših građevina u Parizu.Ova crkva, posvećena Svetom srcu, tj. srcu Isusa Hrista, podignuta je na najvišoj tački grada, pa je i danas gotovo nemoguće naći se na bilo kom uzvišenju i ne pronaći je na horizontu Monmartra
Nakon Sakr Kera put se širi na sve četiri strane, i svuda vodi nizbrdo. Kojom god ulicom da krenete odvesce vas u podnozje Monmartra .
Na Monmartru nalaze se i brojne umetničke galerije, jer su na tom mestu svojevremeno živeli veliki slikari poput Vinsenta van Goga ili Tuluza Lotreka, Pablo Pikaso, Pjer Ogist Renoar, Eduar Mane, Amadeo Modiljani, a u uličici Pulbo nalazi se muzej dela Salvadora Dalija .
U tom muzeju su izložena neka od manje poznatijih dela slavnog katalonskog slikara, kao i njegove skulpture u bronzi i vosku, litografije, crteži i skice, te neka od izvrsnih platna sa brojnim motivima čija su inspiracija bila dela poput „Don Kihota“ ili „Alise u zemlji čuda“.
Istopljeni časovnici, sa njegove čuvene slike „Persistance of memory“, ovde se mogu naći od bronze i voska, a priča kaže da je Dali na ideju o „mekim časovnicima“ došao jednom prilikom dok je gledao kako se sir kamamber topi na vrućini.
Za Dalija je pojam vremena bila rastegljiva kategorija i jedna od velikih inspiracija, često centralna u njegovim delima.
Kada koracate ulicama Monmartra može se i vama uciniti da je vreme stalo i da tece polako kao Dalijevi časovnici .
Monmartr, najviše brdo Pariza, odavno je bilo poznato kao stecište boema i umetnika i mora se reći da se taj slobodan umetnički duh
i sada oseti dok hodate strmim ulicama ovog gradskog kvarta.
Kada se uspinjete sa kraja 18. arondismana pored groblja na Monmartru, gde su sahranjeni Hektor Berlioz, pisci Stendal i Aleksandar Dima
i ruski majstor baleta Nižinski, lako ćete za desetak minujta stići do samog jezgra Monmartra.
Posle Ajfelovog tornja , Monmartr je druga najviša tačka Pariza (203 m)
Na Trgu umetnika nalazi se ulica Lepik je sve do devetnaestog veka bila mesto gde su ljudi tokom kišnih i snežnih dana morali da ostavljalju svoje konje da bi stigli do crkve Svetog srca na Monmartru i popnu se pešaka do odredišta. Tako je bilo sve dok je Napoleon nije popločao i tako ujedno olakšao kretanje i stvorio prostor za kreiranje onoga što se danas može videti u toj ulici.
U kuci s aplavim vratima na broju 54, u ulici Lepik koja se vijugavo probija od Abesa do trga Tertr, krajem 19. veka živela su braća Van Gog.
Krenete li dalje ulicom Lepik doći ce te do jedne od dve preostale vetrenjače na Monmartru. Nekada davno, dok još nije pripojen Parizu, Monmartr ih je bio prepun. Vetrovi koji su jače duvali na njegovim padinama okretali su krila ovih mlinova i hranili grad koji se smestio u dolini i širio duž obala Sene
Krajem 19. veka, vetrenjače su izgubile svoju prvobitnu ulogu. Jedna obojena u crveno odavno je pretvorena u čuveni kabare Mulen Ruž, koji je osnovan 1889. godine.Taj prvi Mulen Ruž je 1915. godine izgoreo do temelj.Dugo je trajala obnova da bi nov u punom sjaju i današnjem izgledu ozvoren 1921. godine. Kada se otvorio Mulen Ruž,poznati slikar Tuluz Lotrek je za razliku od drugih umetnika, prihvatio da ilustruje promotivne postere za ovaj kabare. Iako je ova aktivnost bila nepopularna među umetnicima, Lotrek je izvukao i dodatne beneficije: uvek je imao rezervisan sto u kabareu, a u Mulen Ružu su se izlagali njegovi radovi.
Druga Mulen de la Galet, postala je restoran i mesto okupljanja najrazličitijih slojeva. Pristojno vino i poneka lepotica činili su ovo mesto prijatnim.Tu je Renoar naslikao sada vec poznato platno, Bal u Mulen de la Galetu. Mulen de la Galet bila je cesto inspiracija za platna Renoara i Van Goga.
Kada se iz avenije Žuno skrene u ulicu Žirardon krene se manji deo nizbrdo posle kog vas ponovo ceka uspon.Nakon biste pevacice Dalile skrece se levo u ulicu Abrevuar koja je jedna od retkih ulica koja nije promenila svoj izgled jos od vremena kada su njom prolazli Renoar i mnogi poznati umetnici.Tu se nalaze ružicaste kuce od kojih jedna nosi naziv La Maison Rose-Ružicasta kuća.
Tu se nalazi i Lapin Agile poznati kabare na Monmartru koji je zatvoren. Prvobitno se zvao "Cabaret des Assassins". Tradicija kaže da je kabare dobio ovo ime jer je grupa ubica provalila i ubila sina vlasnika. Kabare je imao više od dvadeset godina kada je 1875. umetnik Andre Gill naslikao znak koji je trebalo da predloži njegovo stalno ime. To je bila slika zeca kako iskače iz šerpe, a stanovnici su svoj susedski noćni klub počeli da nazivaju "Le Lapin a Gill", "Gillov zec". Vremenom je naziv evoluirao u "Cabaret Au Lapin Agile", ili, okretan kabaret za zečeve. Na prelazu u dvadeseti vek, Lapin Agile bio je omiljeno mesto za umetnike i pisce koji su se borili, uključujući Picassa, Modiglianija, Apollinairea i Utrilla i pesnici kao što su bili Gijom Apoliner i Pol Verlen.. Pablo Picasso, ulje na platnu iz 1905. godine "Na Lapin agilnosti" pomoglo je da se ovaj kabare učini svetski poznatim. Kabare je često slikao na platnu drugi umetnik sa Montmartra, Maurice Utrillo.
Tu je i ulica Koro, čuvena po tome što je u njoj živeo Pjer Ogist Renoar. Prateci ulicu Koro dolazti se do bazilike Sakr Ker, čija je gradnja započeta 1875. godine nakon poraza Francuske u ratu sa Pruskom, u znak sećanja na 58.000 poginulih u francusko-pruskom ratu. Završena je 1923. godine i jedna je od najlepših građevina u Parizu.Ova crkva, posvećena Svetom srcu, tj. srcu Isusa Hrista, podignuta je na najvišoj tački grada, pa je i danas gotovo nemoguće naći se na bilo kom uzvišenju i ne pronaći je na horizontu Monmartra
Nakon Sakr Kera put se širi na sve četiri strane, i svuda vodi nizbrdo. Kojom god ulicom da krenete odvesce vas u podnozje Monmartra .
Na Monmartru nalaze se i brojne umetničke galerije, jer su na tom mestu svojevremeno živeli veliki slikari poput Vinsenta van Goga ili Tuluza Lotreka, Pablo Pikaso, Pjer Ogist Renoar, Eduar Mane, Amadeo Modiljani, a u uličici Pulbo nalazi se muzej dela Salvadora Dalija .
U tom muzeju su izložena neka od manje poznatijih dela slavnog katalonskog slikara, kao i njegove skulpture u bronzi i vosku, litografije, crteži i skice, te neka od izvrsnih platna sa brojnim motivima čija su inspiracija bila dela poput „Don Kihota“ ili „Alise u zemlji čuda“.
Istopljeni časovnici, sa njegove čuvene slike „Persistance of memory“, ovde se mogu naći od bronze i voska, a priča kaže da je Dali na ideju o „mekim časovnicima“ došao jednom prilikom dok je gledao kako se sir kamamber topi na vrućini.
Za Dalija je pojam vremena bila rastegljiva kategorija i jedna od velikih inspiracija, često centralna u njegovim delima.
Kada koracate ulicama Monmartra može se i vama uciniti da je vreme stalo i da tece polako kao Dalijevi časovnici .
