Сета

Ево ме,
сстојим над твојим крстом
и лежим ту са тобом
у руци ми мала воштана свећа
која
тако лако гори
на овом прелепом дану

И, питам се
каква је ово превара
како може да буде леп
дан у коме тебе
нема
Зар не би требало
да плаче
за твојим плавим очима
за добротом
која је људима
данас тако страна

О, зар има толико добрих на овом свету
да могу и тако млади да одлазе од нас

Тешим се само вером
да си у месту
остварених нада

Но,
није поштено
јер
мени си требала
више него иком
требала си ми да ме волиш
и, још и више,
да ја тебе волим

 

[Emin@]

Tuzno...

 

[Dijenek]

Истинито.

 

[Emin@]

Onda je jos tuznije

 

[мензаш]

у овом свету се једино опстаје уколико се зна за Бога, за сентименте, за срце. -Можда такав поглед на свет није сваком дометан, јер овај "свет" почива на сили, разбојништву, отимачини и превари. Хвала за ове лепе стихове Dijenek.

 

[Dijenek]

Лелави, тужно је да тужније не може да буде...
Мензаш, заиста хвала на тако лепим речима, нисам сигуран да их заслужујем.