Šta mislite odakle dolaze mračne sile u duši koje teraju ljude da kasape siluju i iživljavaju se na nedužnim žrtvama i onda godinama miruju dok ne požele da ponove svoj doživljaj i onda opet kreću u svoj lov. Većinom se mogu naći neke traume iz detinjstva, doduše ne uvek, koje kasnije u životu pokrenu tu paklenu mašinu u čoveku. Kako biste reagovali da saznate da vam je neki blizak prijatelj ili član porodice serijski ubica
Zavisi ko je u pitanju, ali generalno vuce iz detinjstva, uvek ima neki okidas, ali je bilo slucajeva da su jednostavno tako rodjeni, bilo je slucajeva, primera radi, dete ubije svoju babu i dedu, sa izgovorom, hteo sam da vidim kako to izgleda. Dete. Da ti se sledi krv u zilama. To je cak i gore od Leonarde Cianciulli, zene koja je ubijala i pravila sapune od ljudske masti, i kolace od ljudi, pod izgovorima kako su izuzetno ukusni, slatki i hrskavi.
Ja sam mozda malo debilan po tom pitanju, ali to je bilo nesto zbog cega sam hteo da studiram kriminalnu psihologiju, i dan danas me drzi interesovanje da sam zeleo to da studiram, ali sam na kraju odustao od toga. Gadno je to, pogotovo ako si jako empatican, pa su me odgovorili od toga.
Ali generalno, u vecini slucajeva, kao sto si i rekao, to vuce korene iz detinjstva. A kada se jednom navedu na ubistvo, onda imaju motivacije da ponove, neki zarad satisfakcije, neki zarad kanibalizma, neki samo da bi bili primeceni, neki su ubedjeni da rade za vece dobro, itd itd, motiva ima najrazlicitijih, ali ono sto je svima zajednicko je da je vecina serijskih ubica imala problematicno detinjstvo, ili samo jedan vid traume, osecaj zapostavljenosti ili slicno tome.
A kako bih reagovao, to stvarno ne znam, to je jedna od situacija u koju jednostavno ne mogu da se postavim jer nisam doziveo tako nesto...
