Luda Srpska Druzina
Veoma poznat
- Poruka
- 14.718
Titula prvog serijskog ubice na našim prostorima pripala je Ani Drakšin (1838 - 1938) iz banatskog sela Vladimirovac koja je s kraja 19. i početka 20. veka iza maske simptične starice, travarke i narodne lekarke, krila pravo lice trovačice sa oko 150 smrti na svojoj duši. Zvali su je baba Anujka, a plašili su je se i stari i mladi.
Imućna porodica baba Anujke, inače rumunskog porekla, doselila se u Vladimirovac, selo u Banatu između Vršca i Beograda dok je Anujka još bila dete, a od najranijih godina otac Pavle je želeo da njegova ćerka uči "visoke škole". Pravo ime joj je bilo Anujka di Pištonja a za života se smatrala lokalnom vračarom, sve dok njena zlodela nisu otkrivena.
Uprkos tome što su podaci o njenoj najranijoj mladosti prilično nepouzdani i različiti, pričalo se da je baba Anujka sa dvadesetak godina stupila u vezu sa mladim austrijskim oficirom koji su je zarazio sifilisom i ostavio. Nije to mogla da podnese, pa se osamila i posvetila medicini i hemiji. Pohađala je školu za decu imućnih roditelja u Pančevu, a navodno je govorila čak pet jezika!
Travama, hemiji i medicini je toliko bila posvećena da je jedan deo kuće svog oca pretvorila u laboratoriju, gde je pravila napitke.
Prve žrtve
Prve žrtve baba Anujke bili su osamnaestogodinjaci, mladi bračni par Maria i Titu Vakaresku, koji se tople, letnje večeri vraćao sa igranke. Iako je bilo onih koji su strepeli da noću prođu pored njene kuće, pošto je već tada stekla reputaciju vračare, njih dvoje su kobne noći baba Anujku sreli na stepenicama njene kuće. Ljubazno im je ponudila limunadu da se osveže, što su oboje prihvatili.
Posle osam dana oboje su bili mrtvi.
Koliko je priča baba Anujke neverovatna danas svedoči knjiga "Baba Anujka, vračara iz Vadimirovca" hemičara Šimon Đarmati, koji je do detelja opisivao život i zlodela starice, ali i to kako su njeni ljudi vrbovali žrtve, kakve je bajalice pravila i kako su skončavali nesrećni ljudi.
Kako je baba Anujka postala opasna vračara? Prilikom suđenja, objasnila je da je još u ženskom školskom internatu počela da hoda u snu, zbog čega su je vodili po manastirima i lečili.
- Ali posle kada sam se udala (bila je udata za Jozefa Bija s kojim je imala sina Stefana) tu bolest više nisam imala. U dvanaestoj godini bila sam teško bolesna, nisam mogla ni da sedim, ni da idem, već sam ležala kao proštac. Ljudi i žene dolazili su da me gledaju kao čudo i svi su govorili da ću sigurno biti vračara, pa sam tako i postala vračara - objasnila je starica.
Vradžbinama i trovanjem bavila se gotovo pet decenija, a poživela je duplo više. Javljali su joj se ljudi sa najrazličitijim problemima - oslobođenje vojne obaveze, ljubavni problemi, želja za ubistvom ili zdravstvene tegobe - a Anujka je imala bajalicu za sve. Od novca zarađenog prodajom, mogla je pristojno da živi pošto je jedan napitak prodavala po ceni od 2.000 do 10.000 tadašnjih jugoslovenskih dinara.
Javljali su joj se ljudi najrazličitijeg profila, a specijalnost su joj bile "ljubavni napitak" i "čarobna vodica", tečnosti napravljene od otrovnih trava, arsena, otrovnih pečuraka i slično. Zanimljivo je da je baba Anujka imala i saradnicu, izvesnu Ljubinu Milankov čiji je zadatak bio da odlazi po kućama okolnih sela i raspituje se u kojoj vlada razdor i nesloga, da bi sugestivno preporučila usluge starice Anujke.
- Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno malo zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo "sporazumevanje sa đavolom" - navedeno je u knjizi hemičara Šimona Đarmatija.
Na vrata su joj kucali ugledni ljudi, učeni, ministri, veleposednici, najviši vojni činovi, verujući da može da im ukaže koje odluke treba da donesu uprkos tome što bi posle osam dana od uzimanja njenog napitka nastupila smrt
- Ako je u pitanju bilo oslobađanje od vojske, onda je možda davala neke biljke koje sadrže otrove koji će učiniti tog koji odlazi u vojsku pomalo nesposobnim, neuračunljivim, pa su na taj način mogli da oslobode. Ako su u pitanju porodične razmirice, ili ljubavne stvari, onda je ona davala svoju čuvenu bajanu vodicu. Interesantno je bilo to što su mušterije dolazile i govorile: "Baba Anujka, imamo problem." A ona je pitala: "Koliko je težak taj problem?" Misleći na telesnu težinu toga koji pravi problem. U zavisnosti od toga, ona je znala koju flašicu bajane vodice treba da im da. I onda je govorila: Posle osmog dana više nećete imati problema – objasnio je Đarmati u ranijem razgovoru za "Novosti".
Hapšenje baba Anujke
Ko zna kako bi se karijera vračare završila da otrovni napitak nije prodala svojoj stalnoj mušteriji Stani Momirov u januaru 1924. godine za 2.300 dinara. I ranije je Stana dolazaila u Anujkinu laboratoriju po pomoć, a ovoga puta bila joj je potrebna za supruga Lazara Ludoškog. Posle nekoliko dana, Ludoški se razboleo i preminuo, a Stani nije dugo trebalo da pronađe novog partnera. Udala se za čoveka iz istog sela.
Stric drugog muža umro je iznenada ali pod sličnim okolnostima kao i prvi Stanin muž samo nekoliko meseci nakon što su započeli brak, što je bilo sumnjivo policiji koja ju je privela na ispitivanje. Otvorila je dušu i ispričala o baba Anujkinim napicima.
Decembra 1926. čarobnu vodicu je prodala Simi Momirovu i njegovoj supruzi Sofiji, pošto su planirali da se, zbog porodične svađe, reše Siminog oca Nikole Momirova, pošto je bio alkoholičar i nasilan prema deci.
Sofija je za Anujku čula od žene po imenu Danica Stojić (ili Stajić), pa su kontaktirali Anujku koja im je prodala svoju čarobnu vodu za 5.000 dinara. Napitak je dala 16-godišnjoj Nikolinoj unuci Olgi Sturza, naredivši joj da se postara da ga Nikola popije. Tako je i bilo, popio ga je, razboleo se i umro nakon 15 dana.
Uhapšena je u 90 godini života, a sa njom i Stana, Sofija i Sima Momirov, njen "agent za prodaju" Ljubina Milankov, Danica Stojić i Olga Sturza. Optuženi su za ubistva Nikole Momirova i Lazara Ludoškog, zbog čega su njihova ekshumirale i poslata na obdukciju koja je urađena na Univerzitetu u Beogradu. Rezultati hemijskog testiranja utvrdili su da su žrtve bile otrovane, pa je tužilac za predložio smrtnu kaznu za sve optužene sem Olge Struze, pošto je bila maloletna.
Optuženi su se branili da nisu znali da Anujkina čarobna vodica sadrži otrov i verovali su da su smrti bile posledice njenih natprirodnih moći, dok je ona negirala sve optužbe.
Sima i Sofija Momirov priznali su da su za otrov znali od početka i osuđeni su na doživotni zatvor, Anujkina pomoćnica Ljubina Molankov na deset godina, a Olga Struza i Danica Stojić su oslobođene. Kada joj je presuda pročitana, prema nekim pričama, popeli su je na zaprežna kola koja su vukla četiri konja, a Anujka je dok su je vozili ka tamnici, neprestano podizala ruke ka nebu, proklinjući one koje su je osudili.
Međutim, nije izdržala punu kaznu. Prema nekim navodima, iz tamnice su je 1941. oslobodili vojnici, a prema nešto drugačijim podacima, puštena je posle osam godina na slobodu kako bi poslednje dane života provela u kući. Nije poznato da li je nakon izlaska iz požarevačkog zatvora nastavila da pravi bajalice.
Budući da se sa sigurnošću ne može utvrditi njen datum rođenja, postoje dve verzije i o tome sa koliko je godina preminula - neki kažu sa 100, dok drugi tvrde da je doživela i 104.
- Umrla je od senilne demencije. Da li je ona nešto radila kad se vratila iz zatvora ili ne, ne zna se. Postoje puno neproverenih priča. Po nekima ona se i dalje bavila tim zanatom, da su i dalje dolazili kod nje, da je posle toga nisu dirali. Ja lično sumnjam u to. Iako je usmrtila 150 duša svojim otrovima, ona spada u jednu od najuticajnijih žena svih vremena – smatra jedan od najvećih stručnjaka na polju trovačice iz Vladimirovca.
Mislili su da je baba Anujka narodna lekarka ili vračara, a ona je OTROVOM UBILA 150 LJUDI i uvek izgovarala ISTU REČENICU
Imućna porodica baba Anujke, inače rumunskog porekla, doselila se u Vladimirovac, selo u Banatu između Vršca i Beograda dok je Anujka još bila dete, a od najranijih godina otac Pavle je želeo da njegova ćerka uči "visoke škole". Pravo ime joj je bilo Anujka di Pištonja a za života se smatrala lokalnom vračarom, sve dok njena zlodela nisu otkrivena.
Uprkos tome što su podaci o njenoj najranijoj mladosti prilično nepouzdani i različiti, pričalo se da je baba Anujka sa dvadesetak godina stupila u vezu sa mladim austrijskim oficirom koji su je zarazio sifilisom i ostavio. Nije to mogla da podnese, pa se osamila i posvetila medicini i hemiji. Pohađala je školu za decu imućnih roditelja u Pančevu, a navodno je govorila čak pet jezika!
Travama, hemiji i medicini je toliko bila posvećena da je jedan deo kuće svog oca pretvorila u laboratoriju, gde je pravila napitke.
Prve žrtve
Prve žrtve baba Anujke bili su osamnaestogodinjaci, mladi bračni par Maria i Titu Vakaresku, koji se tople, letnje večeri vraćao sa igranke. Iako je bilo onih koji su strepeli da noću prođu pored njene kuće, pošto je već tada stekla reputaciju vračare, njih dvoje su kobne noći baba Anujku sreli na stepenicama njene kuće. Ljubazno im je ponudila limunadu da se osveže, što su oboje prihvatili.
Posle osam dana oboje su bili mrtvi.
Koliko je priča baba Anujke neverovatna danas svedoči knjiga "Baba Anujka, vračara iz Vadimirovca" hemičara Šimon Đarmati, koji je do detelja opisivao život i zlodela starice, ali i to kako su njeni ljudi vrbovali žrtve, kakve je bajalice pravila i kako su skončavali nesrećni ljudi.
Kako je baba Anujka postala opasna vračara? Prilikom suđenja, objasnila je da je još u ženskom školskom internatu počela da hoda u snu, zbog čega su je vodili po manastirima i lečili.
- Ali posle kada sam se udala (bila je udata za Jozefa Bija s kojim je imala sina Stefana) tu bolest više nisam imala. U dvanaestoj godini bila sam teško bolesna, nisam mogla ni da sedim, ni da idem, već sam ležala kao proštac. Ljudi i žene dolazili su da me gledaju kao čudo i svi su govorili da ću sigurno biti vračara, pa sam tako i postala vračara - objasnila je starica.
Vradžbinama i trovanjem bavila se gotovo pet decenija, a poživela je duplo više. Javljali su joj se ljudi sa najrazličitijim problemima - oslobođenje vojne obaveze, ljubavni problemi, želja za ubistvom ili zdravstvene tegobe - a Anujka je imala bajalicu za sve. Od novca zarađenog prodajom, mogla je pristojno da živi pošto je jedan napitak prodavala po ceni od 2.000 do 10.000 tadašnjih jugoslovenskih dinara.
Javljali su joj se ljudi najrazličitijeg profila, a specijalnost su joj bile "ljubavni napitak" i "čarobna vodica", tečnosti napravljene od otrovnih trava, arsena, otrovnih pečuraka i slično. Zanimljivo je da je baba Anujka imala i saradnicu, izvesnu Ljubinu Milankov čiji je zadatak bio da odlazi po kućama okolnih sela i raspituje se u kojoj vlada razdor i nesloga, da bi sugestivno preporučila usluge starice Anujke.
- Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno malo zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo "sporazumevanje sa đavolom" - navedeno je u knjizi hemičara Šimona Đarmatija.
Na vrata su joj kucali ugledni ljudi, učeni, ministri, veleposednici, najviši vojni činovi, verujući da može da im ukaže koje odluke treba da donesu uprkos tome što bi posle osam dana od uzimanja njenog napitka nastupila smrt
- Ako je u pitanju bilo oslobađanje od vojske, onda je možda davala neke biljke koje sadrže otrove koji će učiniti tog koji odlazi u vojsku pomalo nesposobnim, neuračunljivim, pa su na taj način mogli da oslobode. Ako su u pitanju porodične razmirice, ili ljubavne stvari, onda je ona davala svoju čuvenu bajanu vodicu. Interesantno je bilo to što su mušterije dolazile i govorile: "Baba Anujka, imamo problem." A ona je pitala: "Koliko je težak taj problem?" Misleći na telesnu težinu toga koji pravi problem. U zavisnosti od toga, ona je znala koju flašicu bajane vodice treba da im da. I onda je govorila: Posle osmog dana više nećete imati problema – objasnio je Đarmati u ranijem razgovoru za "Novosti".
Hapšenje baba Anujke
Ko zna kako bi se karijera vračare završila da otrovni napitak nije prodala svojoj stalnoj mušteriji Stani Momirov u januaru 1924. godine za 2.300 dinara. I ranije je Stana dolazaila u Anujkinu laboratoriju po pomoć, a ovoga puta bila joj je potrebna za supruga Lazara Ludoškog. Posle nekoliko dana, Ludoški se razboleo i preminuo, a Stani nije dugo trebalo da pronađe novog partnera. Udala se za čoveka iz istog sela.
Stric drugog muža umro je iznenada ali pod sličnim okolnostima kao i prvi Stanin muž samo nekoliko meseci nakon što su započeli brak, što je bilo sumnjivo policiji koja ju je privela na ispitivanje. Otvorila je dušu i ispričala o baba Anujkinim napicima.
Decembra 1926. čarobnu vodicu je prodala Simi Momirovu i njegovoj supruzi Sofiji, pošto su planirali da se, zbog porodične svađe, reše Siminog oca Nikole Momirova, pošto je bio alkoholičar i nasilan prema deci.
Sofija je za Anujku čula od žene po imenu Danica Stojić (ili Stajić), pa su kontaktirali Anujku koja im je prodala svoju čarobnu vodu za 5.000 dinara. Napitak je dala 16-godišnjoj Nikolinoj unuci Olgi Sturza, naredivši joj da se postara da ga Nikola popije. Tako je i bilo, popio ga je, razboleo se i umro nakon 15 dana.
Uhapšena je u 90 godini života, a sa njom i Stana, Sofija i Sima Momirov, njen "agent za prodaju" Ljubina Milankov, Danica Stojić i Olga Sturza. Optuženi su za ubistva Nikole Momirova i Lazara Ludoškog, zbog čega su njihova ekshumirale i poslata na obdukciju koja je urađena na Univerzitetu u Beogradu. Rezultati hemijskog testiranja utvrdili su da su žrtve bile otrovane, pa je tužilac za predložio smrtnu kaznu za sve optužene sem Olge Struze, pošto je bila maloletna.
Optuženi su se branili da nisu znali da Anujkina čarobna vodica sadrži otrov i verovali su da su smrti bile posledice njenih natprirodnih moći, dok je ona negirala sve optužbe.
Sima i Sofija Momirov priznali su da su za otrov znali od početka i osuđeni su na doživotni zatvor, Anujkina pomoćnica Ljubina Molankov na deset godina, a Olga Struza i Danica Stojić su oslobođene. Kada joj je presuda pročitana, prema nekim pričama, popeli su je na zaprežna kola koja su vukla četiri konja, a Anujka je dok su je vozili ka tamnici, neprestano podizala ruke ka nebu, proklinjući one koje su je osudili.
Međutim, nije izdržala punu kaznu. Prema nekim navodima, iz tamnice su je 1941. oslobodili vojnici, a prema nešto drugačijim podacima, puštena je posle osam godina na slobodu kako bi poslednje dane života provela u kući. Nije poznato da li je nakon izlaska iz požarevačkog zatvora nastavila da pravi bajalice.
Budući da se sa sigurnošću ne može utvrditi njen datum rođenja, postoje dve verzije i o tome sa koliko je godina preminula - neki kažu sa 100, dok drugi tvrde da je doživela i 104.
- Umrla je od senilne demencije. Da li je ona nešto radila kad se vratila iz zatvora ili ne, ne zna se. Postoje puno neproverenih priča. Po nekima ona se i dalje bavila tim zanatom, da su i dalje dolazili kod nje, da je posle toga nisu dirali. Ja lično sumnjam u to. Iako je usmrtila 150 duša svojim otrovima, ona spada u jednu od najuticajnijih žena svih vremena – smatra jedan od najvećih stručnjaka na polju trovačice iz Vladimirovca.
Mislili su da je baba Anujka narodna lekarka ili vračara, a ona je OTROVOM UBILA 150 LJUDI i uvek izgovarala ISTU REČENICU