- Poruka
- 41.377
Serija A - "Lepi" Juventus, Konteova glad, napolitanska nada...Hoće li biti neizvesnosti?
Italijani startuju za vikend, proteklih sezona je Juve uglavnom obesmišljavao ligu, i sada od njih sve zavisi. Ali, Konte sanja ono što je napravio i prve godine na klupi "Bjankonera"
Može li da bude zanimljivije?
Može.
Hoće li biti?
Zavisi jedino od Juventusa.
U najkraćem, pitanje svih pitanja je da li je Inter dovođenjem Kontea uspeo da smanji jaz koji se povećavao iz godine u godinu i može li druga Anćelotijeva sezona da nas razuveri da je on čovek za kupove, nikako šampionate?
Serija A startuje za vikend, ojačana novim poreskim zakonima koji stupaju na snagu u novoj godini, uz nadu da će to privući velike zvezde i podići kvalitet, mada, jasno je, pisao sam nebrojeno puta, belle epoque devedesetih se nikada neće vratiti.
Juventus
Na neki način, ovo je nova stranica, Alegri je otišao sa domaćim trofejima, uz dva izgubljena finala LŠ.
Nedovoljno, makar za deoničare pred kojima Anjeli polaže račune. Oni žele spektakl, niko ne odvaja od detetovih usta da bi gledao dosadnog Ronalda, Maks je upravo platio ceh takvog zahteva. U svom prvom samostalnom prelaznom roku, Paratići je pobedio najveće klubove Evrope i doveo De Lihta, zavirio u Marotinu knjigu trikova, pa su Rabio i Remzi stigli bez obeštećenja, a Turčin Demirel je iznenađenje samo za one koji ne prate ligu. Istisnuo je Ruganija i pokazao da je budućnost godinama najbolje odbrane sveta.
Juve je doveo i Danila kao kusur za Kansela koga su želeli da se oslobode. Za mnoge iznenađenje, za klub kakav je Juventus očekivano. Kombinacija Kanselovog karaktera, svađa sa trenerima i saigračima, uz defanzivne nedostatke je klubu olakšala odluku. Paratići je svoje limite pokazao u prodaji igrača, počev od cirkusa sa Dibalom i Iguainom, do nesposobnosti da se reši fudbalera koji se ne uklapaju u Sarijev stil. Juve mora da pegla i finansije, Sari se puno nije pitao oko igrača, a već sam pisao, mora da pobeđuje lepo. Njemu je obično potrebno vreme koje nema, ali nikada nije vodio ovakav tim. Da je Juventus i dalje prejak za ostatak lige, jeste, ali da bi mogla da se ponovi situacija sa početka decenije i to takođe nije bez rezona.
Inter
To nas dovodi do Intera.
Naime, Konte je kao, na neki način kao žutokljunac u velikoj igri uspeo da iskoristi sve Milanove trzavice i nesigurnosti i da u prvoj sezoni sa Juventusom otme titulu realno kvalitetnijem timu koji je predvodio Ibra. Sada je u sličnoj poziciji, doduše, ima i Evropu za razliku od napred opisane situacija kada je Juve preuzeo nakon dva sedma mesta. Da će Konte iscediti suvu drenovinu iz Intera nemojte sumnjati, takođe opomena je da mnogo kvalitetniji treneri od njega poput Lipija nisu našli način da obuzdaju ludu prirodu Intera. Sve u svemu, pojačanja koja je dobio, od Godina, preko spoljnih igrača, Barele, Lukakua i eventualno Sančeza, omogućiće mu da nametne svoje kanone. Inter zavisi od starta, vezanih nekoliko pobeda bi im ušpricale samopouzdanje i uvele ih u trku, mada, kako rekoh, suvi kvalitet Juventusa je, i u sezonama kada se Napoli baš sa Sarijem trkao, uvek odlučivao.
Napoli
Nisam fan Napolija, tačnije Anćelotija. I prošle godine se videlo da tim nema kvalitet za velike stvari, tačnije dovoljno igrača da bi u kontinuitetu profitirao iz principa rotacije. To što dugo igraju zajedno za neke je prednost, drugi mogu da posmatraju kao zasićenje. Doveli su Manolasa, Lozana, Eljmasa, sve je to jačanje rotacije, ali problem Napolija je nedostatak iskustva. Kada se lomi, nema velikih zvezda, ako dođe Ikardi, to bi moglo da bude drugačije, ali sa ovim timom, uz Karletovih predvidljivih 4-4-2, teško ih je videti kao osvajače titule. Uz to, ne mislim da je Manolas tako veliko pojačanje kako se priča, tim je takođe suviše lak, odnosno fizički slab za ono što traži Anćeloti. Možda grešim, ali Napolitanci su bili mnogo bliži tituli kada je Sari bio trener.
Roma
Novi veliki početak, tačnije godina nulta, tim je očišćen i slavne prošlosti i autoriteta koji su bacali senku na sam klub poput Totija, ali i De Rosija. Monćijevi repovi se ponegde još vuku, ali je Petraki, novi direktor solidno odradio prelazni rok. Akcenat je na mladim igračima, zadržali su Džeka i Kolarova jer novom treneru Fonseki su potrebni lideri u svlačionici. Roma je promenila golmana, stigao je Pau Lopez, na levom beku biće Spinacola, dovešće uz Manćinija još jednog štopera, stigao je Dijavara iz Napolija, Under, Klajvert, Zaniolo će imati velike uloge. Iskreno, tim obećava, mada će im biti potrebno vremena da "presvičuju" na Fonsekinu varijantu fudbala koja podrazumeva bržu igru i visoki presing. Roma je završila van top 4, jedini cilj je da se tamo vrate, neće biti lako, ali ne i nemoguće.
Milan
Za Milan, ovo je bilo "lou-kost" leto, odustali su od LE kako bi se rešili FFP i svih rupa koje su iskopali kineski diletanti. Ohrabrenje za navijače je što Maldini i Boban nisu analfabete, što su uspeli da nametnu jasan plan stabilizacije, a i u uslovima kada novca za velika imena nema, odrađen je dobar prelazni rok. Novi trener Đampaolo je ranije zaslužio šansu u velikom klubu, ovo je klasična situacija u kojoj će imati moći u onoj meri u kojoj ga klub bude podržavao. Doveli su mu Krunića i Benasera koje je želeo, stigao je Rafael Leao, ali Milan želi zvučnije ime uz Pjonteka, recimo Anhelita Koreu. Odbrana bi sa Duarteom i Romanjolijem, uz pridošlicu Ernandeza iz Reala, ali i ostanak Donarume mogla da bude nešto oko čega će Đampaolo okupiti tim. U Italiji je to uvek dobar početak, ako bude naslonio svoje taktičko znanje na ono što mu je ostavio Gatuzo, Đampaoli bi mogao da dovede ekipu do četvrtog mesta.
Lacio
Prošle godine su osvojili kup, nadoknadili razočaranja iz šampionata, plasman u Ligu šampiona postaje polako nemoguća misija za L'Akvile. Nisam siguran ni da će ove godine čak biti blizu, jer iako su zadržali Sergeja i sve ostale ključne igrače, problem je što su se rivali pojačali, a Lacio je postao predvidiv. Doduše, nadaju se boljoj sezoni Imobilea, ekipa je veoma iskusna što nije bez značaja, ali svejedno, gigantski Slovak Vavro, Đoni iz Malage i najveće pojačanje Manuel Lazari iz SPAL-a, nisu igrači koji bi značajno unapredili tim. Možda nešto urade u finišu prelaznog roka, ali bez prodaje SMS-a, ne mogu da dovedu neke posebno kvalitetne igrače.
Italijani startuju za vikend, proteklih sezona je Juve uglavnom obesmišljavao ligu, i sada od njih sve zavisi. Ali, Konte sanja ono što je napravio i prve godine na klupi "Bjankonera"
Može li da bude zanimljivije?
Može.
Hoće li biti?
Zavisi jedino od Juventusa.
U najkraćem, pitanje svih pitanja je da li je Inter dovođenjem Kontea uspeo da smanji jaz koji se povećavao iz godine u godinu i može li druga Anćelotijeva sezona da nas razuveri da je on čovek za kupove, nikako šampionate?
Serija A startuje za vikend, ojačana novim poreskim zakonima koji stupaju na snagu u novoj godini, uz nadu da će to privući velike zvezde i podići kvalitet, mada, jasno je, pisao sam nebrojeno puta, belle epoque devedesetih se nikada neće vratiti.
Juventus
Na neki način, ovo je nova stranica, Alegri je otišao sa domaćim trofejima, uz dva izgubljena finala LŠ.
Nedovoljno, makar za deoničare pred kojima Anjeli polaže račune. Oni žele spektakl, niko ne odvaja od detetovih usta da bi gledao dosadnog Ronalda, Maks je upravo platio ceh takvog zahteva. U svom prvom samostalnom prelaznom roku, Paratići je pobedio najveće klubove Evrope i doveo De Lihta, zavirio u Marotinu knjigu trikova, pa su Rabio i Remzi stigli bez obeštećenja, a Turčin Demirel je iznenađenje samo za one koji ne prate ligu. Istisnuo je Ruganija i pokazao da je budućnost godinama najbolje odbrane sveta.
Juve je doveo i Danila kao kusur za Kansela koga su želeli da se oslobode. Za mnoge iznenađenje, za klub kakav je Juventus očekivano. Kombinacija Kanselovog karaktera, svađa sa trenerima i saigračima, uz defanzivne nedostatke je klubu olakšala odluku. Paratići je svoje limite pokazao u prodaji igrača, počev od cirkusa sa Dibalom i Iguainom, do nesposobnosti da se reši fudbalera koji se ne uklapaju u Sarijev stil. Juve mora da pegla i finansije, Sari se puno nije pitao oko igrača, a već sam pisao, mora da pobeđuje lepo. Njemu je obično potrebno vreme koje nema, ali nikada nije vodio ovakav tim. Da je Juventus i dalje prejak za ostatak lige, jeste, ali da bi mogla da se ponovi situacija sa početka decenije i to takođe nije bez rezona.
Inter
To nas dovodi do Intera.
Naime, Konte je kao, na neki način kao žutokljunac u velikoj igri uspeo da iskoristi sve Milanove trzavice i nesigurnosti i da u prvoj sezoni sa Juventusom otme titulu realno kvalitetnijem timu koji je predvodio Ibra. Sada je u sličnoj poziciji, doduše, ima i Evropu za razliku od napred opisane situacija kada je Juve preuzeo nakon dva sedma mesta. Da će Konte iscediti suvu drenovinu iz Intera nemojte sumnjati, takođe opomena je da mnogo kvalitetniji treneri od njega poput Lipija nisu našli način da obuzdaju ludu prirodu Intera. Sve u svemu, pojačanja koja je dobio, od Godina, preko spoljnih igrača, Barele, Lukakua i eventualno Sančeza, omogućiće mu da nametne svoje kanone. Inter zavisi od starta, vezanih nekoliko pobeda bi im ušpricale samopouzdanje i uvele ih u trku, mada, kako rekoh, suvi kvalitet Juventusa je, i u sezonama kada se Napoli baš sa Sarijem trkao, uvek odlučivao.
Napoli
Nisam fan Napolija, tačnije Anćelotija. I prošle godine se videlo da tim nema kvalitet za velike stvari, tačnije dovoljno igrača da bi u kontinuitetu profitirao iz principa rotacije. To što dugo igraju zajedno za neke je prednost, drugi mogu da posmatraju kao zasićenje. Doveli su Manolasa, Lozana, Eljmasa, sve je to jačanje rotacije, ali problem Napolija je nedostatak iskustva. Kada se lomi, nema velikih zvezda, ako dođe Ikardi, to bi moglo da bude drugačije, ali sa ovim timom, uz Karletovih predvidljivih 4-4-2, teško ih je videti kao osvajače titule. Uz to, ne mislim da je Manolas tako veliko pojačanje kako se priča, tim je takođe suviše lak, odnosno fizički slab za ono što traži Anćeloti. Možda grešim, ali Napolitanci su bili mnogo bliži tituli kada je Sari bio trener.
Roma
Novi veliki početak, tačnije godina nulta, tim je očišćen i slavne prošlosti i autoriteta koji su bacali senku na sam klub poput Totija, ali i De Rosija. Monćijevi repovi se ponegde još vuku, ali je Petraki, novi direktor solidno odradio prelazni rok. Akcenat je na mladim igračima, zadržali su Džeka i Kolarova jer novom treneru Fonseki su potrebni lideri u svlačionici. Roma je promenila golmana, stigao je Pau Lopez, na levom beku biće Spinacola, dovešće uz Manćinija još jednog štopera, stigao je Dijavara iz Napolija, Under, Klajvert, Zaniolo će imati velike uloge. Iskreno, tim obećava, mada će im biti potrebno vremena da "presvičuju" na Fonsekinu varijantu fudbala koja podrazumeva bržu igru i visoki presing. Roma je završila van top 4, jedini cilj je da se tamo vrate, neće biti lako, ali ne i nemoguće.
Milan
Za Milan, ovo je bilo "lou-kost" leto, odustali su od LE kako bi se rešili FFP i svih rupa koje su iskopali kineski diletanti. Ohrabrenje za navijače je što Maldini i Boban nisu analfabete, što su uspeli da nametnu jasan plan stabilizacije, a i u uslovima kada novca za velika imena nema, odrađen je dobar prelazni rok. Novi trener Đampaolo je ranije zaslužio šansu u velikom klubu, ovo je klasična situacija u kojoj će imati moći u onoj meri u kojoj ga klub bude podržavao. Doveli su mu Krunića i Benasera koje je želeo, stigao je Rafael Leao, ali Milan želi zvučnije ime uz Pjonteka, recimo Anhelita Koreu. Odbrana bi sa Duarteom i Romanjolijem, uz pridošlicu Ernandeza iz Reala, ali i ostanak Donarume mogla da bude nešto oko čega će Đampaolo okupiti tim. U Italiji je to uvek dobar početak, ako bude naslonio svoje taktičko znanje na ono što mu je ostavio Gatuzo, Đampaoli bi mogao da dovede ekipu do četvrtog mesta.
Lacio
Prošle godine su osvojili kup, nadoknadili razočaranja iz šampionata, plasman u Ligu šampiona postaje polako nemoguća misija za L'Akvile. Nisam siguran ni da će ove godine čak biti blizu, jer iako su zadržali Sergeja i sve ostale ključne igrače, problem je što su se rivali pojačali, a Lacio je postao predvidiv. Doduše, nadaju se boljoj sezoni Imobilea, ekipa je veoma iskusna što nije bez značaja, ali svejedno, gigantski Slovak Vavro, Đoni iz Malage i najveće pojačanje Manuel Lazari iz SPAL-a, nisu igrači koji bi značajno unapredili tim. Možda nešto urade u finišu prelaznog roka, ali bez prodaje SMS-a, ne mogu da dovedu neke posebno kvalitetne igrače.
