Septembar u meni budi.....

"Ko god da ti daje od svog vremena, nikada ga neće vratiti.
Ne zaboravi da ti daje deo sebe, deo iz svog života."
- Roberto Montes

377510513_800257682108688_4145363182133098422_n.jpg
 
Opet sanjam bele snegove
Nigde nema mojih tragova
Kako letim moja voljena
A oba mi krila slomljena

Molim te ne zovi me
Kada ti se vrati sve
Kad te život sve do bola porazi
Kada sama ostaneš
I kad suzu proliješ
Svakom se vrati po zasluzi

Opet sanjam stare drugove
Nijedan me ne prepoznaje
Kako drugog ljubiš voljena
Kao da me nisi volela


Da li...
 

Dušan Kostić – SEPTEMBAR






U žutom autu dođe
jesen, donese grožđe.

I lišće mog jablana
pozlati jesen rana.

Prođoše dani vreli,
mirišu plodovi zreli.

Jesen je, jesen rana
od bakra sva istkana.

Sa grane lasta veli:
– Skoro ću da se selim.

U klupi đače piše:
– Brzo će magle, kiše.

– Pozna me jesen ljuti,
veli septemvar žuti

Jesen se, jesen rana,
prostrla preko grana.

U žutom autu stiže
i žuto lišće niže.
 

Покушај се сетити
Покушај се сетити онаквог септембра
Кад је живот био успорен и, ох, тако мек
Покушај да се сетиш онаквог септембра
Кад је трава била зелена, а зрневље жуто
Покушај се сетити онаквог септембра
Кад ти си била пажљива и неискусна друга
Покушај се сетити и, ако се сетиш,
Тад прати
Прати.
Покушај се сетити кад је живот био тако нежан
Да нико, сем врбе, није био тужан
Покушај се сетити кад је живот био тако нежан
Да су се сви снови чували крај твога јастука
Дубоко у децембру лепо је сетити се
Ватре септембра која нас је топила
Покушај се сетити и, ако се сетиш,
Тад прати
Прати.
 
"У јесен дрвеће отпушта своје лишће како би се припремило за зиму.
Оном дрвету које на време не повуче своје сокове чији недостатак суши и отпушта листове, прети мраз.
Дрво нас учи да постоји време када треба допустити отпуштање.
Задржавање некада има више штете него ли користи.
Дрво се мора одрећи листова како би себе сачувало за нове када за то дође време.
Тако и ми, поучени примером дрвета, требало би да научимо да отпустимо лоше мисли, речи, поступке, ситуације, па и одређене људе из свог живота, када увидимо да нас то угрожава.
Вечна јесен не постоји.
Ни вечно пролеће, лето, али ни зима.
Све има своје време. И свако време има своје бреме. На нама је да га схватимо, прихватимо и спремно дочекамо."
- Богородичин венац
 
Да ли то у град долази јесен
кад на углу, чича кестен пече,
и неки дечак, жеравком занесен,
пред кестењаром чучи цело вече.

Да ли то у град јесен стиже
кад чистач почиње с лишћем игру
и кад му вихор капу диже
и заврти лудо ко дечак чигру.

Да ли то градом јесен свира
и моје маме прати песму
или је звиждуком весељко дира
што крпом старом завија чесму.

Да ли то градом јесен жута
задрма школска звона редом
и сриче буквар из школских клупа
и прва слова пише кредом.

Dragan Lukic
 

Back
Top