Spušta se noć na ovaj grad
i sve je mrtvo postalo,
zar moram sad, nestati mlad,
pitanje još je ostalo ?
Ne dozvoli da nestanem
umorno sunce kad zalazi,
da bela sen, postanem,
dok mlad’ mesec nebom zri.
Pronađi mesto gde mesec zri,
gde zvezde sjajne, cvetaju,
tamo gde bledi oblak bdi
dok srebrom kiše padaju.
Tad’ ćeš i ti prihvatiti,
da senke gradom vladaju.
Kroz gluvu noć, u siva jutra
duša mi prazna putuje,
kad pođem danas, dolazim sutra,
gde željno srce, samuje.
