Senke

Žurim za pticama pod nebom.
Bliske stvari sve su dalje.
Obliva se tužnim medom,
Duša koje jedva traje.

Tražim bledu senku puta.
Slivaju se misli s jadom.
Vreme hoće da me sputa,
Utehu mi nudi s nadom.

Morski talas, krupne hridi.
Pesak hladan misli steže.
Dno se tamno jasno vidi.
Lancima nas tuga veže.

Čekam juče. Negde bdim.
Škrta večnost kratko traje.
Ah, živote, da li snim?
Ili nam se seni znaju?

 

[MathPhysics]

Nešto kao misaono.

 

[bracaco]

jako lepo, evo još neki stih na temu ljubavi večne

Твој корак лак и мирис косе
подижу ме некуд у облак носе
жеља се буди вртоглаво расте
сад знам ниси само плод маште

Приђи ми ближе да осетим дах
подилази ме језа, хвата ме страх
из сна си сишла постала јава
чежња ме гони љубави права

Видиш ме, очи ти ко бисер сјаје
тело ти се ломи и оно ме препознаје
руку ми дајеш, а она ме пече
опет заједно, време више не тече...

 

[MathPhysics]

Hvala na čitanju, prijatelju, i, naravno, divnoj pesmi!

 

[orfej sa ibra]

Pokušavam da se setim...
Ko sam to ja?

Da li kontinuitet onog drugačijeg mene..
ili nečiji san o priviđenju?

Da li bleda senka u ogledalu...
ili lice odveć puno poroka?

Ništa ne znam...
i niko mi ništa ne ume reći...


Čekam juče. Negde bdim.

 

[MathPhysics]

Pokušavam da se setim...
Ko sam to ja?

Da li kontinuitet onog drugačijeg mene..
ili nečiji san o priviđenju?

Da li bleda senka u ogledalu...
ili lice odveć puno poroka?

Ništa ne znam...
i niko mi ništa ne ume reći...


Čekam juče. Negde bdim.

Divno rečeno.

Hvala na čitanju!