Možda će jutro svanuti
Nekad u podne
Ili će vetar odneti sneg
Sa prozora prošlosti.
Nekad će neko upoznati sebe
Kroz san
Možda će imati šta da gubi
Ili traži
U danima koje veče sklanja.
I možda će sam biti glasnik
Svoje laži,
Sudbine koju grabi od života
Ili puta kojeg su prešli oni
Koji znaju za svoj davni kraj.
Zvezde će pratiti prašnjavo more
Dok se bregovi ne izgube na platnu.
Neko će raspoznati reč koju je zaboravio
I ljubav koja zove iz svoje u tuđu samoću,
Kroz zajednički dah i složni rastanak.
Budućnost zna ono što smo mi znali.
Svetiljke su nekome morale svetleti.
I zato ih nije bilo pod nebom,
U mom mračnom oblaku
Ili nečijoj tuzi,
Urliku koji ipak boli kao reč sa značenjem.
A reči su davno postale pesmom,
I pesme prahom koji bledi u dozivu ptice
Koja želi da je pratim ili izgubim.
Kad dan svane i noć počne
Neka bleda senka će hteti da nas sledi
U gluvi mrak nepostojanja.
Biljke će ipak znati gde je skriven cvet
Sa našeg potonulog broda.
Možda će vetar da nam kaže
Ono što senke nisu rekle.
Nekad u podne
Ili će vetar odneti sneg
Sa prozora prošlosti.
Nekad će neko upoznati sebe
Kroz san
Možda će imati šta da gubi
Ili traži
U danima koje veče sklanja.
I možda će sam biti glasnik
Svoje laži,
Sudbine koju grabi od života
Ili puta kojeg su prešli oni
Koji znaju za svoj davni kraj.
Zvezde će pratiti prašnjavo more
Dok se bregovi ne izgube na platnu.
Neko će raspoznati reč koju je zaboravio
I ljubav koja zove iz svoje u tuđu samoću,
Kroz zajednički dah i složni rastanak.
Budućnost zna ono što smo mi znali.
Svetiljke su nekome morale svetleti.
I zato ih nije bilo pod nebom,
U mom mračnom oblaku
Ili nečijoj tuzi,
Urliku koji ipak boli kao reč sa značenjem.
A reči su davno postale pesmom,
I pesme prahom koji bledi u dozivu ptice
Koja želi da je pratim ili izgubim.
Kad dan svane i noć počne
Neka bleda senka će hteti da nas sledi
U gluvi mrak nepostojanja.
Biljke će ipak znati gde je skriven cvet
Sa našeg potonulog broda.
Možda će vetar da nam kaže
Ono što senke nisu rekle.
